MILAN TODOROV: MAGLA

 

Priča se da se izumitelj

šoping molova

strašno razočarao

propio i najzad

izvršio samoubistvo

kad je shvatio

da je tim velikim centrima

u kojima je sve

od hrane, kolača, pića,

odevanja, frizeraja, šminkeraja,

apoteka – uništio male kolonijalne

radnjice u kvartovima,

poznate mesare u lokalnim mesarama

uništio toplinu i bliskost među ljudima.

Ne znam da li je to tačno.

Volim velike šoping molove

u kojima nikoga ne poznajem

i mene niko ne zna

jer jedina sloboda čovekova

nalazi se u skrivenosti

u anonimnosti

u šumu krvotoka dok samuje i

kad ne mora nimalo da se premišlja

kad ga ne zavodi sve lakoća života

nego buka, tesnac ljudske kože

bes oholosti na ktratko

ali bes kao rušenje i podizanje sveta

istovremeno.

Ići dalje bez svedoka

to je za mene noćas

kao razbojnika koji huli i posvećuje

male knjige sopstvenog postanja

dok mu na putu

koji je opet prešla srebrna lisica

mog sna

obavijena prvom zimskom

maglom

klica sebe

u onom što će doći

kada neće biti svedoka

nesavršenstva našeg tela

nego samo onih koji nas

svojim smehom u prolazu

kao poljupcima na prvim

nevinim dečjim rođendanima

teraju da još držimo

glavu uzdignutu

iznad tela

bez kojeg ne možemo

a sa kojim ne znamo

kuda bismo otišli.