MILAN TODOROV: PRANJE MORA

 


Milan Todorov

PRANJE MORA

Pri kraju šetnje
velikim tržnim centrom
ulazim u prodavnicu
u kojoj nude za prodaju
skupocene tanjire, čaše, sveće
i parfeme za osvežavanje prostora.

Iz boce s parfemom
izvlačim štapić
kao iglu.
Prinosim ga nadlanici,
a zatim nosu.
Miriše na morsku penu.

Kod kuće dugo perem ruku
toplom vodom i sapunom,
ali more se ne može
oprati vodom.

Znam, ipak, do jutra
ili najkasnije sledeće večeri
miris će ispariti
i ja ću ući u istu prodavnicu
i istim štapićem
namazati nadlanicu i nausnicu,
ali to neće mirisati kao juče,
iako je parfem isti.

Šta ta isparljiva, neuhvatljiva lepota
govori o mojoj budućnosti
koju uzalud pokušavam da saberem
u lica koja sam voleo?



Популарни постови са овог блога

REČENICE KOJE VOLIM (3)

PLATON ODBRANA SOKRATOVA Kakav su utisak, građani atinski, učinili na vas tužioci moji, to ja ne znam. Ja, evo, od njihovih beseda gotovo ne poznajem sam sebe: tako su ubedljivo zvučale njihove besede. Pa ipak, rekao bih, nikakve istine nisu kazali. A među mnogim lažima što su ih izneli najviše sam se začudio jednoj, i to onoj gde su vas opominjali da se morate čuvati da vas ne prevarim, jer sam vest besednik. Što se ne zastideše da ću ih odmah či¬njenicama pobiti kad se pokaže da nisam nikako vest besed¬nik, — to mi se učini da je vrhunac njihove bestidnosti, ako možda ne zovu veštim besednikom onoga ko istinu govori; jer ako tako misle, onda bih potvrdio da sam besednik — samo ne prema njihovom obrascu.
Прикажи све

SMENA PREDSEDNIKA

Слика
 Milan Todorov SMENA PREDSEDNIKA Prilično nevoljno sam prihvatio da budem predsednik Društva književnika Vojvodine na predlog bezmalo doživotnog predsednika Jovana Zivlaka. Nije prošlo ni pola godine a on je počeo da potajno huška članove Upravnog odbora ne bi li me smenili. Povod je fotografija koju sam jednog predvečerja, kao što to obično činim prilikom šetnji gradom, snimio.   Apolitičan sam, ali sam uvek držao  da pisci u Društvu književnika, po prirodi umetnosti kojom s e bave, moraju da budu otvoreni za događaje i najrazličitije slike sveta što naravno podrazumeva slobodu mišljenja i izražavanja.  Da je živ Staljin bi bio veoma, veoma srećan. Živela Srbija! 
Прикажи све

MILAN TODOROV: PRIČA O PROLAZNOSTI

"You will see your shit on the floor, on your feet, but you won’t know how it got there. You will see me distraught and distorted and know that you have made me so, and not know how to stop it or how to help. You will feel our loving in rags and your God absent." Veselin nije mogao da veruje u ono što je tog petka čuo svojim ušima. Mislio je da halucinira, odnosno da se sa njegovim razumom nešto opasno dešava otkako je, tačno na pedeseti rođendan, ostao bez posla. Miško, njegov najbolji drug još iz osnovne škole, koji je takođe u kombinatu ostao bez posla, rekao je tada rečenicu koje se sada neočekivano setio: „Kad čovek napuni pedeset godina, on više ne pripada ni ovom  ni onom svetu“. Vrlo dobro je razumeo šta je Miško ovom sarkastičnom konstatacijom hteo da kaže. Pedeset godina je zapravo pola veka. Na polovini veka nijedan čovek ne zna šta ga čeka. Rano je da „misli na budućnost“, kako su se šalili ne želeći da pomisle na smrt, tada još, verovali su, tako da...
Прикажи све