paradoks

MILAN TODOROV BABA Mnogo smo je voleli, ali sin jedinac, isto kao ja, jedan u majke, moj sin, mislim moj i ženin, baš trebalo da ide u vojsku u isti dan. Kao, na primer, u subotu. A subota kod nas zgodan dan za ispraćaje u vojsku. Niko ne radi, svi se vesele. I mi sve spremili. Zajedno ćemo kao i veridbu i vojsku. I mladini spremili torte. Mislim, nismo se sami spremili. I oni tristapedeset-šezdeset zvanica. Plus devet prasića. Ne, slagaću, dvanaest prasića.To je bilo njihovo po dogovoru. Mi četirsto zvanica, ja ubacim petsto da se zna domaćinska kuća. Plus, sedam jarića, dva teleta, jedno june od tristo kila, šest tuceta pilića, nešto pataka, gusaka, morki i golupčića za supu. Torte, pivo, vino, rakiju i muziku ni ne računam. Kad...baba se prestavila. Šta sad? Ništa. Vojska ne pita. A devojka u sedmom mesecu. Da to sve odložimo, ne ide. Otadžbina zove. A znam, i baba bi se radovala, samo da se nije prestavila. Pa tako i uradimo. Babu zaključamo u drugu sobu, uključimo joj radi...

MILAN TODOROV OD MIŠA DO LAVA Da smo slepi miševi Videli bismo sigurno više! I sa čulom za orijentaciju Spretniji bili u našem mraku. A da smo crkveni miševi Mi bismo od sebe današnjih, Bog zna koliko bili bogatiji Čak i iza oltara, u budžaku. Al` i kad bi nas Gospod pretvorio, Ne u bednog miša, već slavnog lava: Slutim da bi se za komadić mesa Prodala i ta naša, sa grivom glava. (Iz knjige "Pretakani Srbi", Alma, Beograd 2009. Knjiga se može naručiti pouzećem)

RATKO DANGUBIĆ PESNIK I PRAZAN PAPIR Neko mu je jednom rekao kako je hleb pesnika sa sedam kora. Kada bi se samo jednom sve ovo završilo. Ali prolazilo je vreme, u memljivu i zadimljenu salu su ulazili ljudi, izlazili da zapale cigaru. Nije on bio od onih čije fotografije i pisma izlaze svaki dan po novinama. Koliko će se za života nagledati ljudi koji javno pokazuju da ih interesuje ovo što je napisao, ovo što čita, a kada mu okrenu leđa prevrću očima: a toliki je put prevalio da im se dopadne. I kako sutra da kaže kući svojima: Bilo je divno sinoć u onoj sali, nigde do sada nije bilo takve publike. Posle usnule druge pesme, pročitao je treću, zatim poslednju. U stvari, recitovao je skoro sat. Oni što su sedeli i stajali u sali su i zevali. Deklamovao je o starom Ciganinu koji nakaradnim jezikom govori o nepravdama koje mu se nanose; pokušavao je da bude i duhovit. Usne su mu bile suve, ispucale: voda u prljavoj čaši bila je mlaka. U publici je primetio i neke umivene i očešljane ...

RADE JOVANOVIĆ VIMBLDON I KOSOVO Klin se klinom izbija. Šteta je što je Srbija ostala bez klinaca. Ja celu penziju trošim na hranu. Ubiće me luksuz. Ministar inostranih poslova ove godine će braniti Vimbldon, Njujork, Rolan garos ...i Kosovo. Naplatićemo mi sve ove muke oko ulaska u EU. Molićete vi nas da izađete! Prioritet vlade je metro... Tako lako se odriče podzemlja?!

MILAN TODOROV DA LI STE IZABRALI SVOG POLICAJCA Meštani ne mogu da veruju da su dobili novu ambulantu. Jedva čekaju da se razbole. Kadije te tuži, kadija ti sudi. Tako se postižu značajne uštede u pravosuđu. Ima mnogo nepismenih, a ne mogu svi ti ljudi očekivati da se zaposle kao novinari ili pisci. Pre su naše fabrike radile sa trideset odsto kapaciteta, a sad smo već na onih sedamdeset odsto. Za sada građani moraju samo da izaberu svog lekara, ali uskoro će i svog policajca. Najjeftiinije grejanje u Srbiji je pomoću termoakumulacione peći. Pod uslovom da j.... ne odvrne na peticu.

ZORAN T. POPOVIĆ ZLI DUSI Država je zadala težak udarac mafiji, od koga ona neće moći do sutra da se oporavi. U nama živi duh dedova. To su naši zli dusi. Narod sve teže podnosi novonastalu kriznu sutuaciju, koja traje već decenijama. Oni koji me kritikuju moraju da znaju da je svaki napad na mene atak i na demokratiju, a to neće proći. Naši ministri nemaju vremena za rešavanje problema nezaposlenosti, jer su zauzeti otvaranjem novih radnih mesta. Mi nismo poštovali primirje, jer se zalažemo za konačno rešenje sukoba.

MILAN TODOROV ČIKAGO - Ej, Mali! Sutra idemo za Čikago, ako ne bude padala kiša – rekao mi je u dvorištu, naslonjen na zajedničku krušku naš stanar Toma Sunzer. Kad sam imao trinaest godina Toma Sunzer mi je poverio da su u životu najvažnije tri stvari: bicikl, muzika i žene. Toma je stalno kupovao nove bicikle i velike crne gramofonske ploče na 33 obrtaja. U tom trenutku je u tesnom zajedničkom hodniku držao i tri rasparena bicikla od kojih je sklapao novi, sa pet brzina. Na svakom blatobranu imao je zalepljenu sliku gole žene. Te obnažene lepotice su bile raznovrsne. Već kako bi koju u Sunzerovu svest dnevni život, pun iskušenja ali siromašan stvarnim iskustvima, doneo. Sećam se i danas jedne vitke, crne, sa ušilljenim sikama. Na koga je ličila? Ali, bilo je tu i sočnih plavih manekenki sa oblinama koje su kiptele iz kupaćih kostima u bojama američke zastave. Njegova ljubomorna, debela Suzana tako nikada nije imala konkretnu osobu zbog koje će da izliva žuč. Sunzer je bio sasvi...