MILAN TODOROV: VI POGLAVLJE "TRAŽENJA BOGA"

 

VI poglavlje romana u nastajanju

„Traženje Boga“

Pitao sam se da li je njegovo pravo ime Radoje. Zbog navike da govori francuski, ljudi su ga najpre zvali Radoje Francuz, a posle samo Francuz.

Znao sam ponešto o njemu.

Pre nego što je postao predradnik u Ciglani bio je u zatvoru. Osuđen na pet godina zbog toga što je izdavao čekove bez pokrića. U ono vreme je to bilo ravno zločinu. Docnije su svi izdavali čekove bez pokrića a u tome je prednjačila država.

Radoje je, saznao sam i to, bio fakultetski obrazovan. Diplomirao je na odseku za francuski jezik Filozofskog fakulteta u Beogradu. Posle diplomiranja radio je za poznatu agenciju Jugo Turist, a posle dve trećine izdržane zatvorske kazne, zbog dobrog vladanja, pušten je na slobodu i tadašnje vlasti koje su volele da prevaspitavaju krivce zaposlile su ga u Brdskoj ciglani.

Čuo sam i to da ga je žena dok je bio u zatvoru ostavila i preudala se. Sa njom je, osim sina, imao i ćerku. Nijedna od njih dve ga posle stradanja sina koji je živeo sa njim posle zatvora - nisu posetile.

U prolazu pored portirnice koja se nalazila tik uz put, na glavnom ulazu zastanem i potražim ga pogledom.

Primetio sam da je Francuz, kako sam ga sada već i ja zvao, uočio moj raspored kretanja i skoro uvek bi stajao ispred vrata kad bih naišao kolima.

Bio je u tesnom kaputiću kakav se nekada nosio možda po ondašnjoj poslednjoj francuskoj modi. Zakopčan do grala. Sa tamnom kravatom na beloj košulji na kockice. Liči na drumskog razbojnika koji umesto revolverske cevi i lažne pandurske značke ima samo dobrotu u škrtom osmejku i svaki put mi mahne rukom. Kao da nema nikakav drugi posao.

Pored njega je pas. Neko ga je kao štene ostavio pored ulaza u Ciglanu i on ga je od kučeta podigao do krupnog jakog i vernog pratioca.

Ali, videh, mahao je i drugim prolaznicima u vozilima. Više se, shvatih, nije vezivao ni za koga posebno.

Poneko, zluradoj šali sklon doviknuo bi mu kroz prozor:

„Francuz, je l još bazaš po Evropi? Kako je Šanzelize? Ima li kurava kao nekad?“

Na to bi Radoje dobroćudno rekao, više sebi u bradu:

„Biće Evrope, ali ne one dobre stare. Samo čekaj pa vidi. Kurave se vuku danas sa najlon kesama po pijacama.“

U očima je imao čudan izraz, kao svaki koliko toliko uspešan čovek kad izgubi

Ali, vozač koji mu je uputio podsmešljivo pitanje u vidu konstatacije, već bi odmaglio lošim asfaltom između dva groblja.

Činilo se da je ova zemlja, pristanište palih anđela, koji mlate krilima u pokušaju da uzlete.

Pivo koje je sve češće držao u ruci činilo se da će svakog časa odleteti na vetrobran nekog automobila.

Ipak, to se nije dešavalo. Izuzev što bi njegov pas Nemo, čije ime san saznao naknadno, trčao iskeženih zuba za nama rizikujući često smrt pod točkovima.

U to vreme sam a tadiju uređivao nedeljnu polusatnu donkihotovsku emisiju pod nazivom Vetrenjača.

Pisao sam svakog dana o određenoj temi, neverovatno mnogo, naročito songova.
Setio sam se jednog koji se neočekivano uklopio u atmosferu ili vremesferu:

„Čudno vreme

čudno traje

i u čudu

često staje“.

Vreme je stajalo. Ali bilo je to tek poluvreme. Poluvreme sveopšteg raspada.

Ah, da. Račun za grobno mesto moje majke Našao sam se u dilemi da li da uplatim naknadu za grobno mesto majke jer je njeno ime pogrešno u pismu navedeno kao Dragica. Sećam se da mama nije volela da je nazivaju Dragica. Imala je čudna poređenja. Rekla bi da je to demunitivno ime isto kao i kada bi inženjera neko zvao majstorom i pitao ga:

„Majstore može kafica? Majstore može pivo?“

Odložio sam to kao i mnoge druge stvari koje stalno odlažem i tako mi se obaveze gomilaju poput krečenja stana, odlaska na lekarski pregled, popravka pa zatim registracija starog crvenog „Berlinga“...

Odgovor na pitanje koje se odnosilo na obnovu kipa Isusovog na istom groblju još nisam dobio.

I oni su odgovor odlagali.

Greške su počele da nam pune groblja kao jata ptica.

Pitao sam se šta sanja moj otac u istom neplaćenom grobu dok Mesec, ne obazirući se na propise, izranja svake noći a njegova ljeskava svetlost poput paperja pokušava da podmladi svet.

(nastaviće se)