MILAN TODOROV: TRAŽENJE BOGA, VII POGLAVLJE

VII POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU

„TRAŽENJE BOGA“

„Svet je jedna velika posuda , slična onoj za nedeljnu supu sa dobrim komadom mesa, sa mnogo povrća, začina i domaćih rezanaca. U toj posudi odmeravaju snage pojedinca i naroda sa snagama vlasti. Snege se prelivaju i na tasu prevagne čas jedna čas druga. U većini slučajeva tas sa vrelom čorbom je na strani vlasti, ali ona se kad dođe vreme izbora, kad dođe trenutak odluke, uplaši da se ne opeče ili, ne daj Bože uneredi od obilja masne supe i pusti da prevagne narod.

To je mehanizam straha na kome počiva svaka vlast.

Danas sam dobio odgovor od gradonačelnikove službe na moju inicijativu za obnovu centralng grobljanskog krsta sa Isusovim telom. Priznajem da ga nisam očekivao.

 Поштовани,

 

            Поводом Вашег обраћања, са молбом ради санације крста на гробљу на Транџаменту у Петроварадину, овим путем Вас обавештавамо, а на основу информације Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада, да су упознати са стањем предметног крста. Крст је детаљно технички снимљен пре олује која га је оштетила. Метална скулптура распетог Христа је депонована из безбедносних разлога, а размере оштећења детаљно утврђене.

У Заводу су у току припремни радови за израду пројекта обнове, односно изградње новог крста, од беловодског пешчара, обликом, димензијама и свим осталим идентичним са оригиналним. По изради архитектонског пројекта, Завод ће извршити радове на изградњи крста.

 

            С поштовањем,

 

 

ЗАМЕНИК ШЕФА СЛУЖБЕ

Pismo odiše službenom ljubaznošću, koja obično ništa ne znači.

Mnogo puta sam dobijao slična obaveštenja, ali moja iščekivanja su bila izneverena.

Najbolje je da ne mislim na sve to. Mogli bi me hipnotisati a ni na javi se ionako ne snalazim najbolje.

Svako životno doba donosi takve trenutke neverice.

Pitao sam se zašto.

Imam mučni osećaj u želucu.

Nisam se samo zalagao za vraćanje Isusovog spomenika u prvobitno stanje, ili kako ga zamenica šefa kabineta (uzgred: to govori o značaju koji su inicijativi dali) podizanje novog identičnog kao stari, nego sam, sad tek shvatam, bio nošen idejom da je svako rušenje, čak i kada je usled prirodnih sila, rušenje čoveka iznutra.

I nije tu reč samo o kulturno istorijskom nasleđu nego o budućnosti.

Posle takvih reči upućenih samom sebi vratio sam se, izdajnički i kukavički - u prošlost.

U prošlosti, priznajem, nisam mislio šta bi trebalo da napravim od svog života.

Nisam imao nikakve predstave o sopstvenoj smrti.

Gadio sam se smrti.

Na sahrani oca, u vrelom junu mesecu, nisam se približio otvorenim kovčegu u kome je ležao i poljubio ga, kao što su to učinile moja majka i sestra.

Kao da sam se pripremao za nalet nove energije pošto se stara baterija mog nadanja ispraznila do kraja.

Bilo je to 26. juna 1976. godine.

Dve godine docnije doći će Srbi sa Kosova predvođeni ….. da ispred Skupštine Vojvodine protestuju zbog toga što ih tadašnja vojvođanska nomenklatura nije podržala.

Njima su se pridružili Hercegovci iz Bačke.

Ja sam otišao to veče u centar.

Stajao sam vrlo blizu zgrade komiteta koju su Hercegovci bombardovali jogurtom.

Napunio sam se onim što me ranije nije ispunjavalo.

Po povratku, opet između dva groblja, uočih malo svetlo u portirskoj izbi Ciglane.

Usporio sam i ugasio svetla.

Iz sobička je izašao Francuz. Bio je mlađi nego ikada. I tada, kao uostalom i docnije, bio je elegantno obučen. Zlatni lančić sa velikim ruskim krstom iskočio mu je iznad svilenog prsluka boje zrele višnje.

(nastaviće se)