paradoks

MILAN TODOROV PIRAMIDE Zašto samo daleke strane zemlje Da imaju piramide i pustinje? Zašto da naš svet troši vreme I teško zarađen novac na putovanja Kad sve to i više za manje para Može da ima u rođenoj zemlji. Kao da mi ne možemo da načinimo Od bilo kog dela zemlje pustinju! Kud god da krenemo nude nam se Izvrsne mogućnosti za pustinju. Ne bi tu ni trebalo raditi mnogo. Svega što je potrebno za stvaranje Pustinje mi već imamo na pretek. Tu su napušteni prostori Gde ništa već odavno ne niče I ljude koji bi za tanjir čorbe Dovlačili kamenje iz brda, imamo. I kredite bi belosvetske dobili Da izgradimo čudo neviđeno Prve pustinje u Evropi ikada Od kako je sveta i veka. Dosta je kasnila Evropa Više od četiri milenijuma Za razvijenim pustinjama sveta.

ZORAN T. POPOVIĆ SARDINE NA BUVLJAKU Vlada sve čini za dobro naroda i građani se nadaju da će to već jednom da prestane. Posle usvajanja zakona o restituciji zahtevam da mi političari vrate sve ono što su mi obećali. Iako nisam vernik moram da priznam da neki đavo postoji. Zašto sam ja ateista? Đavo bi ga znao. Čuvaj se psa, jer je on najbolji čovekov prijatelj. Hvala majci koja ga je rodila. Nije trebalo. Danas je teško ostati normalan, naročito onima kojima to ni ranije nije uspevalo. Što se više pere, novac je sve prljaviji. Neću više da vodim zdrav život. Hoću malo da živim. Ja sam individualac, ali nisam uspeo da odolim izazovu da dam svoj puni doprinos našoj kolektivnoj propasti. Moj kum je stari morski vuk. On prodaje sardine na buvljaku. U Srbiji nema mozga, što je nepobitan dokaz da je bilo vađenja organa na ovim prostorima.

SLOBODAN SIMIĆ SUDBINA Slučajno sam primetio tu bubu. Sedeo sam na klupi pored šetališta koje je bubica htela da predje. Bilo je divno letnje vreme, šetalište puno šetača, ali hrabra bubicu to nije sprečilo da odlučno krene napred. Prošla je izmedju nogu prvog prolaznika, provukla se zahvaljujući visokoj štikli mlade gospodjice, onda naglo stala i izbegla točak bicikla. Ma koliko bila srećna i hrabra, nisam mogao da se otmem utisku da je osudjena na smrt, i da je to samo pitanje trenutka. Hteli mi to ili ne, zaista postoji nešto, zvano ,, sudbina,, što odredjuje put ljudi, životinja, bubica, Neko pravilo, zakon, neminovnost, nešto što upravlja i neprimetno vodi, gura ili zaustavlja, neobjašnjivo i nedokučivo. Da li je sudbina odgovorna za kosmički i zemaljski sklad ili jednostavno predstavlja osobenost svega živog, niko ne zna. Sigurno je jedino da život ne možemo zamisliti bez sudbine. A bubica je imala neku svoju, crnu sudbinu. Nešto ju je nateralo na samoubilački trk u gomilu sm...

ZORAN T. POPOVIĆ BRATSTVO I JEDINSTVO Nije važno ni ko pije ni ko plaća. Važno je da si ušao u turu. Nisam položio ispit iz besede. Pao sam na usmenom. Ja ništa ne razumem šta me pitate, ali ću biti tako ljubazan da vam odgovorim. Ja ne umem da lažem, ali sve se u životu da postići vežbanjem. Kad Srbi i Hrvati budu primljeni u Evropsku uniju u njoj će zavladati bratstvo i jedinstvo. Njega bi svaka majka poželela za zeta. Ne pije, ne puši i mnogo voli starije žene od sebe.

RADE JOVANOVIĆ SVI NAŠI SAVEZNICI Pre rata nismo imali ništa. Sad nemamo ni rat. Kriza u Srbiji je trenutna. Dok trepneš prođe život. Evropa nema ništa protiv Srbije. Moramo tražiti nove saveznike. Srbija je ružna i dužna. Srećom, ružnoća nije nasledna.

MILAN TODOROV KAMEN Pre tri meseca, a možda i više, započeli su radovi u ulici kojom smo jedino mogli da priđemo do našeg kraja.To je jedna čudna ulica u Petrovaradinu, koja je još nekim većim čudom uspela da pretekne iz turskog doba, preko doba Marije Terezije, do današnjih dana. Za razliku od ostalih, da ih tako uslovno nazovem, normalnih i običnih ulica ova, Mažuranićeva, ima dva paralelna toka, koji su, da stvar za poštare i sve ostale namernike bude zamršenija, tekli paralelno, kao posvađani krakovi koji ne žele nikad i nigde da se susretnu. Jednom mi pade na pamet da ta ulica možda pokušava da pobegne iz našeg kraja, iz ovog malog grada, pa čak i iz ove zemlje. Jadna ulica! Zar za nekoliko stotina godina, koliko najmanje obitava, nije shvatila da se od sudbine sa Balkana ne može pobeći. Bilo je u tome svakako neke nedokučive simbolike. Doselili smo se u ovu malu lepu varošicu na Dunavu kraj Novog Sada još dok su sve, pa i ta neobična ulica, bile prekrivene turskom kaldrmom. P...

MILAN TODOROV MRAVI I OSTALI Velike ribe jedu male ribe. Sa dolaskom demokratije ništa se tu nije izmenilo.Nama je to prirodno.Tako je u čitavom svetu. Čak i kad nije banalna metafora, nas to ne zanima nimalo. Kažemo: to je prirodan lanac ishrane, skoro beznačajan. Anno domini dve hiljade i neke Srbiju su zahvatile nezapamćene tropske vrućine. Prvih nedelja maja mislili smo: proći će. Ali, Afrika je uporno gostovala u Srbiji i tropski dani su se nizali kao ulovljene ribice na povorci. Čak ni noći nisu donosile osveženje. Tada se nešto dogodilo u lancu prirode. Nešto je puklo. Došao je i juni. jedne večeri zaboravio sam da sklonim mrvice sa stola i ujutro sam na stolnjaku zatekao armiju mrava. Pokušavao sam da ih, da izvinu aktivistkinje pokreta za zaštitu životinja, zbrišem jednim potezom salvete, ali sam pritom nehotice zgnječio jednog ili dva mrava ili tri.Posle svega što nam se desilo ko još da prebrojava i mrave? U svakom slučaju, bilo je tu nekoliko mrtvih mrava. Međutim, ...