MILAN TODOROV: SMRDIBUBA

 

Milan Todorov

SMRDIBUBA

Rano ujutro

jer leti rano
ustajem

kao seljak koji ide
u rat

odlazim u kupatilo

bunovan skidam plavu
pidžamu

i u trenu kad
prebacujem

najpre desnu pa levu
nogu

na dnu bele keramike

ugledah zelenu
smrdibubu

koju smo kao mali

zvali smrdljivi
Martin.

Ne želeći da je
dodirujem

pokušavam jakim
mlazom

hladne vode da je
istisnem

u slivnik

ali ona se vraća.

Zatim se setih vrele
vode

i poprskah je baš
dobro njome

a ona se opet
pojavljuje

čini mi se življa

nego pre šurenja.

Tumačim to predugim

i pretoplim letom.

smrdljivi Martin

se prilagodio
visokim temperaturama.

Njegove noge su
nervozne.

On pokušava da beži

premda nema izbora

u keramičkoj urni
kupatila.

Posmatram ga i
mislim

Nećeš se udaviti

tvoja smrt je još
umornija

od tebe.

Onda sam ga zgazio

i otpremio u
kanalizaciju.

Ali dok mi hladna
voda

klizi niz telo

mislim o grehu

kao još neznatnom
gubitku.