MILAN TODOROV: DOPISNICA IZ ŠTALAGA

 




Milan Todorov

DOPISNICA IZ ŠTALAGA

Nikada nisam razumeo

šta je Štalag.

Majka mi je pred smrt

dala dopisnicu

koju je moj otac poslao

iz Štalaga broj taj i taj.

Poslao je tu čudnu

dopsinicu na rasklapanje

sa oznakom da je

prošla logorsku cenzuru.
Datum je bio

1944 godina.

U dopisnici

upućenom stricu

jer mu je otac preminuo rano

pisao je, između ostalog:

Čujem da Slobodan uskoro dolazi.

Stric je shvatio poruku.
Ta, bio je solunski dobrovoljac!

Otac je izbegao mašinu za ubijanje.

Laka dvosmislenost

u spiralama još buktajućeg rata

zarivena je u spomenaru

moje porodice.

Da li osnažuje njen rast?

Knjiga sudbine je otvorena stranica.

Moljci je jedu

dok sam podložan žurbi

hteo bih sve sada i odjednom

istorija je bez mirisa

krug u razvoju

širi se da bi me prevario

da bih pomislio

kako je pamćenje

samo san

bez identiteta

bez istine ili eha.

Ideja ropstva je stara

hiljadama godina.

Ja čuvam dopisnicu iz Štalaga

tek deset.



Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

REČENICE KOJE VOLIM (3)

PLATON ODBRANA SOKRATOVA Kakav su utisak, građani atinski, učinili na vas tužioci moji, to ja ne znam. Ja, evo, od njihovih beseda gotovo ne poznajem sam sebe: tako su ubedljivo zvučale njihove besede. Pa ipak, rekao bih, nikakve istine nisu kazali. A među mnogim lažima što su ih izneli najviše sam se začudio jednoj, i to onoj gde su vas opominjali da se morate čuvati da vas ne prevarim, jer sam vest besednik. Što se ne zastideše da ću ih odmah či¬njenicama pobiti kad se pokaže da nisam nikako vest besed¬nik, — to mi se učini da je vrhunac njihove bestidnosti, ako možda ne zovu veštim besednikom onoga ko istinu govori; jer ako tako misle, onda bih potvrdio da sam besednik — samo ne prema njihovom obrascu.
Прикажи све

MILAN TODOROV: PRIČA O PROLAZNOSTI

"You will see your shit on the floor, on your feet, but you won’t know how it got there. You will see me distraught and distorted and know that you have made me so, and not know how to stop it or how to help. You will feel our loving in rags and your God absent." Veselin nije mogao da veruje u ono što je tog petka čuo svojim ušima. Mislio je da halucinira, odnosno da se sa njegovim razumom nešto opasno dešava otkako je, tačno na pedeseti rođendan, ostao bez posla. Miško, njegov najbolji drug još iz osnovne škole, koji je takođe u kombinatu ostao bez posla, rekao je tada rečenicu koje se sada neočekivano setio: „Kad čovek napuni pedeset godina, on više ne pripada ni ovom  ni onom svetu“. Vrlo dobro je razumeo šta je Miško ovom sarkastičnom konstatacijom hteo da kaže. Pedeset godina je zapravo pola veka. Na polovini veka nijedan čovek ne zna šta ga čeka. Rano je da „misli na budućnost“, kako su se šalili ne želeći da pomisle na smrt, tada još, verovali su, tako da...
Прикажи све