уторак, 29. октобар 2024.

ЈОВАН ЗИВЛАК: О поезији М. Тодорова

 



ва тренутак у којем се затекао. Свет се приказу-

је као каталог уобичајених догађаје или ствари

које нас окружују. Рекло би се да је у питању

провизориј, пре него интенционално и анали-

тички у однос постављених догађаја или пред-

мета који чине спољну историју личног учество-

вања или запажања у могућем животу. Тодоров

је пажљив и луцидан поматрач, самопосматрач.

Он опажа ствари или аналаизира догађаје. При

том он има једнако дистанциран однос према

стварима било да говори из позиције субјекта

захваћеног вртлозима унутрашњих преживља-

вања или из позиције хладног посматрача који

је на мах уздрман призором или нуклеусом дру-

штвености. Видимо како се у оптици Тодорова

ствари пребражавaју, догађаји настављају да

трају. Како се све излаже силама промене и ка-

ко смо увучени у процес где се перцепција јези-

чки обликована простире пред нама као језик

који наново показује ствари као другчије и нове

у односу на виђену стварност стешњену кон-

венцијама.

Тодоров је приповедач, романсијер, песник и

сатиричар.

Аутор је пет књига прича.

Прошле године је објавио роман Најбоље го-

дине код овог издавача.

Пише драме и афоризме. Ово је његова трећа

књига песма.

Нема коментара:

Постави коментар