Neko vreme u mladosti
živeo sam uz Dunav
u maloj sojenici
koju sam kupio od nekog
čoveka koji je bio rukovodilac
u odeljenju pretplate Televizije
Novi Sad.
Moj prvi sused bio je
isluženi cirkuski bacač
noževa.
Bio je već isuviše star
za cirkus
ali je redovno vežbao.
I to na svojoj ženi.
Ona se nije plašila.
Verovala mu je.
A onda se on pod stare
dane
zaljubio u veslačicu
pedeset godina mlađu
samo zato što mu se
smešila u prolazu
i govorila mu Zdravo
kao da su vršnjaci.
Rekao je svojoj ženi
da će još jednom bacati
noževe na nju
a onda se ženi novom mladom ženom.
Molim te, rekla mu je,
molim te samo jedno.
Pogodi me već jednom.
Bacio je nož.
Promašio je.
Idi, rekao je.
Ti mi samo donosiš nesreću.
Otišla je.
Mlada devojka nije htela
da čuje za njega.
Obesio se u obližnoj šumici.
Njegova prava žena
je došla i skinula ga sa štrika
pokupila noževe
i bacila ih u Dunav.
Нема коментара:
Постави коментар