Nemam nikakvih simptoma
samo osećam da mi je gore
ne znam šta.
Možda previše gledam televiziju.
Oni samo pričaju o zdravlju.
Kad se pojavi ona mala plava
sa plavim sočivima u očima
i počne da ređa bolesti
ustajem sa fotelje
i odlazim da pišam.
Uveče idem u šetnju.
U poslednje vreme šetam uz
reku.
Voda smrdi poput kanalizacione
cevi.
Dok hodam zaboravivši da
isključim telefon
zove me M. i kaže
„Jesi čuo da je umro K.?“
Nisam čuo, kažem mu
„Sve nas je manje.“
„Ne“, kaže on.
„Sve nas je više koji idemo u raj.“
Devojka u ružičastim helankama
sa neverovatno dugim nogama
i iznenađujućim ponosom
upravo je protrčala stazom
okovana u svom telu
još neizbrojana
još svečana pesma
u slušalicama
u ušima.
Нема коментара:
Постави коментар