Mogu da pišem samo o onome
što mi je blizu
tačnije što sam doživeo.
Recimo o momku u centru grada
momku koji se prosvetlio
koga je Bog prosvetlio
i koji mi je poklonio Sveto pismo
uzgred me ispitujući o tome
šta znam o Bibliji
i
da li je čitam svakodnevnio.
Rekao sam mu da ne čitam
svakog dana nego samo
kad
sam uplašen.
To nije dobro, rekao je,
to je greh,
ne objašnjavajući zašto.
Govorio sam mu da volim
i Solomonove mudrosti
iz Starog zaveta.
To je dobro, rekao je.
I da volim
Otkrovenje Jovanovo.
To
je smak sveta, rekao je.
Složio sam se.
Onda sam se polako
jedući garavi pečeni kukuruz
udaljio od njegovog uličnog
štanda.
U susret mi je dolazila žena
u dugoj šarenoj haljini
na cvetove.
Na nogama je imala modre baletanke.
Нема коментара:
Постави коментар