Todorov je, nema sumnje, pre svega izvrstan pripovedač
koji razotkriva niti i spone koje njegove junake u različitim ulogama, a naročito naratora, navode da odbacujući konvencije - žive brzo i slobodno a to, razume se, ima visoku cenu.
Likovi ovih „mekih korica“ su svesni da je, u nepouzdanoj zoni zvanoj savremenost trenutka, teško doći do konačnih odgovora o sopstvenom identitetu pogotovo u zemlji krcatoj mitovima iz bliže i dalje istorije. Stoga se Todorovovljevi junaci infiltriraju u naizgled male urbane priče koje vrve od žudnje za razumevanjem, ljubavlju, ljudskošću i oprostom.
Vreme u ovim urbanim poglavljima vijuga i iskrivljuje se. Činjenice se odvajaju od realnog dobijajući obrise sveže i neočekivane fikcionalnosti.
Za Todorova, koji je za svoju zbirku priča „Telefonski imenik mrtvih pretplatnika“ 2019 godine dobio nagradu Društva književnika Vojvodine za knjigu godine i bio u najužem izboru za Andrićevu nagradu, prozaičnost je sve drugo samo ne sveta. Ovaj autor briljantno eksperimentiše krećući se tragom svog naratora i svojih junaka širokim ulicama grada koji se raskriljuje i vrtoži noseći namernike u krug kao kakav paradoksalni karusel, tako da niko, pa ni čitalac, nijednog trenutka neće otkriti jednolinijsku putanju zakopanosti u gradu koji može biti Novi Sad, nego nešto novo, pokretačko i životodavno u krivudavosti vremena i prostora.
Branislav Stojanović
Нема коментара:
Постави коментар