u centru grada
i obesila se visokom mladiću
oko vrata.
Bio je toliko visok
da su joj noge visile
u vazduhu
dok ga je ljubila teško
opraštajući se.
Njene tri putne torbe
prepune stvari
još su ležale na klupi.
Da li odlazite
pitao je.
Bio je star
nije to hteo da prizna
ali bolele su ga noge
i jedino što je želeo
u tom trenutku
bilo je da sedne na tu
najbližu klupu.
Da, idemo za koji trenutak
rekao je mladić.
Devojka je poskočila
i obgrlila ga ponovo oko vrata
Ljubila ga je besramno dugo.
Idete?
Upitao je čovek ponovo,
sada već pomalo nervozno
ali ipak malo tiše.
Da, idemo ovog sekunda, rekla je
devojka.
Uzela je svoje torbe i pošla
na suprotnu stranu
od mladića.
Gledao je sada praznu klupu.
Zatim je bez da sedne
produžio dalje.
Osećao se zbog te odluke
začudo veoma dobro
kao nekada kada je bio
sasvim mlad
kada nije znao za norme
za ukroćenost
za blasfemije društva.
Neka žena malo zatim
lepe figure dolazila
mu je u susret.
Gledali su se oči u oči.
Onda je ona otišla
ne osvrnuvši se.
Нема коментара:
Постави коментар