paradoks

  XV POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „ TRAŽENJE BOGA“ Sutradan sedim u kancelariji glodura i ne znam odakle da počnem. Sedim u stolici ispred njegovog stola. Pre nego što sam ušao rešio sam da se pretvaram da se ništa nije desilo. Ali, nešto bi ipak trebalo da kažem. On je ,takođe, ćutao. To je, pomislio sam, zbog njegove govorne mane. Nije znao da pravilno artikuliše glas R. a bio je glavni i odgovorni urednik velike radio stanice. Nisam mu to zamerao. Bilo je samo čudno s obzirom šta su od nas tražili stariji spikeri koji su nam držali časove dikcije. Prozor sa leve strane stola pretrpanog papirima i slušalicama bio je otvoren. Gledao je na skrivenu betonsku terasu na kojoj su male tehničarke kradom pijuckale kafu ostavljajući magnetofonske trake da se vrte beskonačno same. Njihovi glasovi bili su nerazumljivi. U sobu je dopiralo nešto što bi se moglo nazvati bojom njihovog prijateljskog ćućorenja. I nisu prethodno išli na časove kod spikera. Da, ti spikerski glasovi, savrše...

  XIV POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „ TRAŽENJE BOGA“ Da bih umirio svoju pripravničku savest sledećeg jutra otišao sam u radijsku ambulantu koja se nalazila u nekadašnjem domu kulture. Bio sam nervozan od ranog jutra tako da sam se posekao na dva mesta na licu prilikom brijanja. Znao sam da će to ostaviti loš utisak kod lekarke. Međutim, ona je očito imala svojih privatnih problema i kasnila je bezmalo čitav sat. Govorkalo se da je zaposlena preko veze a veza je bio predsednik jedne tada važne društvene organizacije koji je zapravo bio njen ljubavnik. On je po profesiji bio ginekolog. Čim je sela za to rekla je „Skinite se, moraću da vam gurnem prst u dupe da proverimo stanje prostate.“ „ U mojim godinama“ ,zavapio sam. „ Bolest ne zna za godine. Što je ranije otkrijemo lakše ćemo je izlečiti.“ Bilo je to nešto što ni u najluđem snu nisam mogao da očekujem. Uvek sam bio posebno osetljiv kad je taj zadnji otvor bio u pitanju. „ Da li baš moram“, upitao sam je. „ Zar ...

  XIII POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU "TRAŽENJE BOGA" Posle dugog vremena od pokretanja pitanja rekonstrukcije srušenog spomenika sa Isusom na groblju od javnog komunalnog preduzeća dobih plavo, zapečaćeno pisamce: JESEN ŽIVOTA JAVNO KOMUNALNO PREDUZEĆE Kome: Milan Todorov, pisac Petrovaradin P redmet: Odgovor na Vašu inicijativu za obnovu centralnog krsta sa kipom Isusa na groblju Trandžament u Petrovaradinu Poštovani, U skladu sa Vašom inicijativom za obnovu centralnog krsta sa kipom Isusa na groblju Trandžament u Petrovaradinu, prosledili smo Vaš dopis Zavodu za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada, u čijoj su nadležnosti stara groblja i stari spomenici kulture na njima, te Vas obaveštavamo o njihovom odgovoru. Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada upoznat je sa stanjem u kojem se nalazi ovaj sakralni spomenik. Metalnu figuru Hrista uklonili su sa groblja i deponovali. Trenutno su u fazi prikupljanja dokumentacije za izradu projekta novog krsta...

  Ponekad jedna fotografija kaže više nego mnoge kritike. Nepoznata devojka na plaži, zagledana u stranice "Telefonskog imenika..." učinila je da ova moja knjiga priča u izdanju Arhipelaga nakratko postane deo leta, reke i svetlosti. Verujem da je za svakog pisca dragocen trenutak kada njegova knjiga,u času odmora i tišine, postane znak poverenja između čitaoca i teksta.

  MALE PRIČE /12/ RATKO DANGUBIĆ Eksperiment sa molitvom Naučnik je pokušao da izmeri molitvu. Postavio je aparate u sobu, uključio senzore i zamolio ispitanike da se mole istim rečima, za jedan predmet. Rezultat je bio neujednačen, osim jedne varljive konstante: svi su, nakon molitve, delovali kao da ih neko sluša, iako im nije odgovorio niko. Naučnik je onda, sa osmehom, natočio sebi hladno pivo i tromo zapisao: „Molitva ne menja spoljašnji svet, ali menja pretpostavku o tome da je svet spoljašnji.“ Zatim je obrisao belešku, jer mu je zvučala opasno. Čovek koji je izgubio svoj unutrašnji glas Jednog dana čovek, filozof ili vrsta mudraca, primetio je da više ne misli rečenicama. Umesto toga, imao je samo slike bez komentara. Pokušao je da opiše ovo lekaru, ali je shvatio da opis zahteva upravo ono što je izgubio. Počeo je da piše poruke sam sebi, ali su one dolazile bez tona, kao da ih je pisao neko drugi u njemu. Na kraju je zaključio da unutrašnji glas nije nestao...

  Milan Todorov IZGUBLJENA PLAŽA Vrelo je već uveliko leto za takvih dana odlazio bih čak i sada pod stare dane na rečnu plažu i provodio tamo ponekad i cele dane. Sada ne idem ne idem skoro mesec ne idem nijedan dan reka je slaba voda više ne struji možda se vraća u svoju prošlost kada nije bila reka nego devojka koja se u tami sa osećanjem stida svukla i sada te čeka znajući da je nećeš ostaviti dok oboje čekate oblak buduće tame.

  Milan Todorov XII POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „ TRAŽENJE BOGA“ Bio je vikend, neradni dan, kada se u ciglani dogodila nesreća. Francuz se slučajno zatekao pored velike gasne peći koju su radnici pokušavali da osposobe da bi nastavili da peku cigle. Niko ga nije zvao. Bio je slobodan tog dana pa se priključio majstorima. Ne znam da li ih je savetovao, šta i kako. Znao je kako se popravljaju peći. Sve je znao o podzemnim tunelima kojima se dovodi vazduh do njih. Da li je neki od tih tunela, za koje se pričalo da se nalaze čak i ispod naših kuća u blizini, bio zatrpan – niko ne zna. Posle eksplozije koja mu je izazvala slepilo dok su ga nosili ka kolima Hitne pomoći plakao je naglas i govorio: „ Nikad više neću videti svoju ćerku. Nikad!“ Bio je ubeđen da umire, inače nikad to ne bi izustio. Samo osećanje sopstvene smrti čoveka natera da javno prizove nemoguću ljubav. I on je upravo to činio pred svim svedocima koji će o tome posle naširoko govoriti premda su mnogi od tih ciglar...