Po pravilu
uvek se pojavljuju
u danu koji prethodi
nagloj i neočekivanoj promeni vremena,
ti majstori koji otkupljuju
stare stvari a naročito
staro gvožđe
koje je neko telo
koje jede rđa
i trulež sveprisutnosti.
Majstori gvožđari su meni simpatični
kao zagonetni barometar.
Ali, pitam se kako znaju za nadolazeće
za promene vremena
Kad će biti dobro a kad loše.
To me zaokuplja bez odgovora.
Majstori žive kratko.
Imaju puno dece
koju često prodaju.
Množe se ponekad
u istoj krvi
radosni i grešni.
Tamo gde ih nema
možda stalno padaju
kiše i snegovi
jer nema ni sećanja
na staro propadljivo
lepo za otpad
ali trulo za život.
I ja ne živim
kao što ni ti ne živiš
ako ne živimo
i u vremenu prošlom
u gvožđu
u okovu
u bačenom
u nepotrebnom
u smetnji samom sebi.
Нема коментара:
Постави коментар