Probudio sam se
obukao kućni mantil
pripalio malu kaljevu peć
u kuhinji
otvorio prozor da u prostoriju
uđe novi vazduh i
izađe malo dima
koji uvek izlazi iz peći
kad je nizak pritisak
koji nagoveštava loše
vreme.
Uskoro peć je veselo pucketala.
Bukova drva
iako sirova
pokazala su se još jednom
kao najbolja odbrana
od ćudljive mokre zime.
Stavio sam u tanjirić
krišku posnog belog sira
i prelio ga sa dosta maslinovog
ulja.
Na boci je pisalo ekstra devičansko.
U tostu sam ispržio komad hleba.
Volim da pišem dok jedem.
Međutim onaj natpis
ekstra devičansko nije mi davao
mira.
Ipak su te stisnuli maslino
makar samo jednom
ali stisnuli su te
mislio sam jednako.
Stisnuli uz neku ogradu maslino
u crkvenoj porti
iza pola noći
iza puste škole
na klupi u parku
iza zgrade Mašinskog fakulteta
u kojoj su svirali Indexi
na staroj pruzi zarasloj u paprat
u vratima seoskog Doma kulture
kad je predstava sa Mirom Banjac
počela i svi se smejali…
Bila si stisnuta, maslino.
Sećaš se, zar ne?
Нема коментара:
Постави коментар