Ležim u krevetu
i mislim o sekiri.
Moj komšija drži
gvožđaru.
U njoj sam nedavno kupio
plavu sekiru za cepanje drva.
Ako uzmeš ovu sekiru
polomićeš kičmu
rekao je.
Uzmi manju.
Uzeo sam srednju.
Teška je par kilograma.
Cepao sam drva
svega nekoliko jutara
pazeći da ne probudim komšije.
Sekira je bila odlična.
Svaki udarac raspolutio bi drvo.
Samo zamah i sve se raspadalo.
Iznenada zabolela su me leđa.
I bolela su me sve više.
Setio sam se turskih sultana
koji su svoje bolesti lečili
vezujući se za mlada devojačka tela.
Sumnjam da im je to pomagalo.
Ali pomaže sve što klizi
u strast nemogućeg.
U šta želiš da te pretvorim?
U žabu.
Ali kad te dotaknem
postaćeš princeza.
Veruješ u bajke?
Ne.
Jebiga, ni ja.
Нема коментара:
Постави коментар