Negde na sredini mosta
tamo gde je reka najdublja
i na koju motri policijski čamac
usidren sa moje strane
gde smo nekad iz bušne barže
kupovali žive šarane
za užitak Božića
iznenada ugledah devojku
na belom biciklu
ukrašenom svećicama poput
novogodišnje jelke.
Da stvar bude veselija
vozila je
doduše kratko
bicikl na zadnjem točku
tako da je taj razigrani prizor
u sumornom gradu
nad rekom prepolovljenom sudbinama
krajem loše godine
sa sirovom ledenom kišom
svežinom detalja
ispod vekova tvrđave
na kojoj stari sat dobija
novu farbu za nova vremena
kao da vremena nisu uvek ista
ličio na otčepljenje boce svetlosti
ili vrećice za zelenom salatom
sa motivilcem vlašcem i rukolom
sa nadom da stvaran život
nije star hiljadama godina
ubijanja, mučenja i ranih smrti
sasvim bezrazložnih
kad eto postoji ta riba
na biciklu
sa srećnim svetlima
u odbranu radosti
bez posebnog razloga
i tada shvatate da vam nedostaje život
noge za hodanje
zvezde privremenog neba
duboka brza čaša vina
i pisanje tokom noći
a zatim kratko spavanje
do nove potrebe za drugima.
Нема коментара:
Постави коментар