Sat koji je mesecima
neprimećen stojao na zidu
uočio sam tek kad su skazaljke
prestale da se kreću.
Možda je tako i sa ljudima.
Dok postojimo ne vidimo
jedni druge.
Moguće zbog toga što je vreme
izokrenuto.
Ženu na čijem licu se video
brodolom
spazio sam
na pešačkom prelazu.
Stajala je nepomična
mirna kao maska anđela dobrote.
Stajao sam pored nje
čekajući zeleni signal
da pređem s jedne na drugu
stranu ulice
a kad sam prešao zebru
okrenuh se:
žene više nije bilo.
Нема коментара:
Постави коментар