Male buduće žene
poput tihih zapovednih sveštenica
starozavetnog hrama
hodaju na prstima
popreko
između brendiranih radnji
u velikom kupovnom centru.
Njihov hod ne sadrži poruku.
One su još ogrnute lakim
nestajućim stidom
u majičicama sa
oštrim bradavicama ispod
krpe
i taj jedva vidljivi trag ranog
devojaštva
koji će nestati uskoro
kao što nestaju
reči između starijih parova
čini da me njihovo sadašnje
radosno i ponosito postojanje
ta topla anonimnost početka
taj put ka muškoj postelji
uverava da nema sveta
bez propadljive promene.
Ali, u ime čega?
U ime čistote ili
u ime prestanka rada
onog starog srca sata
koji je gledala
na zidu devojaštva
vraćajući se i odlazeći
u provod.
Pogled uvek u visini očiju
i godina koje neće
razumeti
a koje će doći kao onaj koji
zna tajne nestajanja.
Нема коментара:
Постави коментар