Godinama unazad nisam imao psa.
Zamolio sam prijatelja
koji se u to razume bolje od mene
da mi preporuči pasminu.
Čekao sam njegov odgovor.
Sedeo sam na umrljanoj fotelji
u šoping molu kada mi je
zaigrao mobilni telefon.
Uzmi kangala.
Lep je privržen i
neočekivan.
Kako, zavapih?
Izgleda ljupko
osrednje veličine
ali ima veliko srce
i malu kilažu ispod našušurene dlake.
U tom trenutku neka žena
sa zadovoljnom glavom
izašla je žurnim koracima
iz Zare
dok je za njom pištao alarm.
Mršavi mladić
belog našinkanog lica
tipski lik iz obezbeđenja
potrčao je za njom:
Gospođo, gospođo!
Ona se nije ni osvrnula.
Hodala je u stilu
živim kako najbolje umem.
Bezbednjak je samo zujao oko njenog dupeta.
Ona je nesvesno hodala dalje
sa tim velikim dupetom.
Najzad je bio prinuđen da odustane.
Okrenuo se na petama obuven u
staromodne crne kaubojke poput
bronzanog kipa.
Još jedna, rekao je i zevnuo.
Нема коментара:
Постави коментар