Možeš da optužiš život za sve
osim za činjenicu da je bio.
Dani noći sjajno
traćenje lJubavi u ranoj
mladosti
nimalo uzaludnosti pritom
a sada te smešne balade
na mrežama slučajno ulovljenih riba
trebalo bi da budu normalne
dok čudna zima
sa stalno jednakom hladnoćom
traži da čekaš.
I ti čekaš
ne znaš šta
ali ko čeka dočeka
ne znaš šta.
Injekciju posle koje možeš
da stojiš sam?
Ali dočekati znači
da je bilo nečega
i to je jedino važno
sada
u ovoj noći u kojoj pokušavaš
da vratiš prvobitnu boju
zarđalom svetu
ogrnutom sopstvenom prolaznošću
između svih tih slika
i svih reči
i propuštenih prilika.
Нема коментара:
Постави коментар