Kažu da svaki pravi muškarac
odnosno muškarac od krvi i dlaka
mora da omiriše rat.
To pravilo izgleda da sada važi
na svim prostorima planete.
Bio sam jednom tamo.
Ne kao učesnik.
Možda kao svedok za sopstvenu
istoriju i spomen.
Bila je to prva linija fronta.
Moj prijatelj koji je otišao
dobrovoljno u rat spavao je
u ledenom sobičku čiji je prozor gledao
na neprijateljsku barijeru
sa mitraljeskim gnezdom.
Bilo bi lako pogoditi te,
rekao sam mu.
Znam, ali ja sam se obezbedio
i ne bojim se smrti sa
strane.
Povukao je gvozdeni krevet na kome
su se jasno ocrtavale izbočine
i nepravilnosti
da bi se najzad ukazale
minobacačke granate
poređane kao dunje na oramaru
u staroj kući
ostavljene da zriju
i mirišu dok sasvim ne
istrule.
Нема коментара:
Постави коментар