Kako je moguće živeti
u tuđoj zemlji
a biti veseo?
Danas sam sreo jednog takvog
dezertera
ruskog ili ukrajinskog
svejedno
pričao je glasno
i šepurio se pred svojom
lepom ženom.
Pobegao je od rata
to mogu nekako da razumemn
ali kako je uspeo da pobegne
od pomisli na one koji nisu
koji sede u rovovima punim
blata i snega
živi a mrtvi
sa slikom svojih
takođe lepih žena
u džepu prozeble vojničke bluze?
Šta ga drži u toj hamletovskoj
veselosti?
Da li ga ta sitna plava žena
voli?
I da li još mari za seks?
I da li će kad sve prođe
a sve prođe i proći će
voleti još malo
čoveka koji je pobegao
kao što i ja
evo bežim
ne znajući od čega i koga.
Bežim u snove
u kojima se dešava
ljubavni film bez titla
sa poznatom/sa nepoznatom
ženom u glavnoj ulozi
mrtav u ratovima
beskrajnim.
Нема коментара:
Постави коментар