paradoks

  MALE PRIČE /17/ MIRIS LIPA Jedne godine lipe su cvetale toliko obilno da je cela ulica mirisala kao čaj. Moja majka je govorila da takvo leto donosi dugu jesen. Moj otac nije verovao u takve stvari. Ali je svejedno zatvarao prozore noću, da se miris ne raspe. Godinama kasnije više se ne sećam te jeseni. Ali se sećam mirisa. Možda je majka bila u pravu. Možda se godišnja doba ne pamte po vremenu, nego po mirisima. Ponekad, predveče, kada negde osetim lipu, učini mi se da se otvore ona davno zatvorena vrata i da ponovo čujem majčin glas iz susedne sobe. Tada shvatim da je prošlost možda jedino mesto u koje čovek može da se vrati, ali samo na trenutak, koliko traje miris. STARA FOTOGRAFIJA Na tavanu sam pronašao fotografiju nepoznate žene. Na poleđini je pisalo: „Za uspomenu, ako se ikada zaboravimo.“ Nije bilo datuma. Nije bilo imena. Pokazao sam fotografiju tetki. Rekla je da ne zna ko je žena. Ali se rasplakala. Ponekad ljudi ne prepoznaju lica. Prepoznaju samo vreme koje ...

  Milan Todorov XXXXVIII POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „TRAŽENJE BOGA“ Kralj je mrtav, živeo kralj! Moćnici odlaze na razne načine. Jedni noću, sa tuđim dokumentima u džepu, bez svog imena, bez slave i pod zaštitom onih koji se nadaju da će se kralj jednog dana vratiti, pogledati ih sa beskrajnim zahvalnošću i zatim im pokloniti imanje, položaj, te će takao steći za sebe, decu i unučad. Ili se pak veruje u trajnost kraljeve političke besmislice, bez jasnog uvida da je poitika poput damskih lepeza. U jednom trenutku se raširi, da bi se u sledećem skupila i prestala da bude to što je bila nakratko. Drugi odlaze polako, uz počasti, zastave i večne straže. U stvari, ne odlaze sasvim nego ostavljaju košnicu u kojoj počinju da se roje najrazličitije pčelinje ideje, koje uglavnom nikad ne dadoše pravog meda smolu, nepomičnu i tvrdu kao kamen. Tako je godinama odlazio Tito. Njegovo staro telo, bez jedne noge, u belom na poslednjoj slici, čovek bez pravih prijatelja, bez žene koja je bila u...

 Ivan L.Antić (roman možete naručiti preko sajta Čarobne knjige) Lek protiv smrti – roman između sećanja, istorije i ličnog nestajanja Roman Lek protiv smrti Milana Todorova, objavljen 2016. godine u izdanju Čarobne knjige, nije roman koji se lako može svesti na jednu temu, jedan događaj ili jednu pripovednu liniju. Na 156 strana on povezuje porodično nasleđe, seobe, Novi Sad, ratnu traumu devedesetih, erotiku, smrt, medije i svakodnevicu. Sam izdavač ga određuje kao „neočekivan roman“ neobične stilske svežine, što je prilično precizna odrednica njegove poetike. Ali ono što roman čini zanimljivim nije samo mnoštvo tema. Njegova prava tema nalazi se dublje: šta čoveku ostaje kada shvati da je život koji je očekivao već prošao, a da smrt više nije nešto što se nalazi negde daleko, na kraju puta, nego je postala prisutna u njegovom svakodnevnom iskustvu? Već početna rečenica romana uspostavlja tu perspektivu. Mladi čovek očekuje budućnost kao obećanje. On ne zna šta će mu se dogoditi...

Milan Todorov XXXXVII POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „ TRAŽENJE BOGA“ Kalendari i svetovi Datum na karti metroa na liniji Porte de Clignancourt – Porte d’Orléans glasio je: 5. oktobar 1988. Tada Francuz nije bi o u Parizu. Ja sam ga video kako raskrečenih nogu kao domaćin stoji na ulazu u pustu Ciglanu dok sam išao, na nagovor svoje supruge, na demonstracije Srba proterivanih sa Kosova i Metohije tog istog kalendarskog dana. Datum tetoviran na nadlanici gvardijana fra Marka: Sestriere Napoli 12.10. 1948. razlikovao se samo u nekoliko dana i ravno šezdeset godina. Reč je bila takođe Oktobar? Šta je uopšte oktobar? Možda je to samo ime koje smo dali jednom delu godine da bismo lakše podneli njen prolazak. A možda i nije. Oktobar je dobio ime po broju osam. U starom rimskom kalendaru bio je osmi mesec. Onda su Rimljani pomerili početak godine, ubacili januar i februar tamo gde ih ranije nije bilo. Ali ime je ostalo. To mi se učinilo važnim. Čovek može da ...

  Skip to main content Analiza satirične tehnike Milana Todorova Worked for 17s Milan Todorov (rođen 1951. u Banatskom Aranđelovu) jedan je od značajnijih savremenih srpskih satiričara, aforističara, pripovedača i kasnije romansijera. Najpoznatiji je po aforizmima i kratkim satiričnim formama ( Crveni i plavi , Sirotinjska zabava , Ostrvo bez blaga , Pokori se i počni ), satiričnoj poeziji i pričama, kao i radijskim i pozorišnim kabareima. Njegova satira pripada tradiciji srpskog političkog aforizma kasnog socijalizma i post-socijalističkog perioda, sa jakim crnim humorom i fokusom na društvene i političke anomalije. ⁠Snp Glavne satirične tehnike Todorovljeve tehnike su precizne, ekonomične i često zasnovane na jezičkim i logičkim preokretima. Evo ključnih: Paradoks i logički obrt (najprepoznatljivija tehnika) Grade se na prividnoj logici koja se u drugom delu aforizma obrće u apsurd ili cinizam. Primeri: „Obraz vam je sačuvan. Sa stražnjice je uzeto parče kože.“ „Mnogi mladi se ...