уторак, 31. мај 2016.

ĐORĐE OTAŠEVIĆ: CIVILNO DRUŠTVO





Ti se sa mnom ne možeš meriti u patriotizmu. Ja sam na njemu zaradio milion evra više od tebe. 

Naše fabrike služe za orijentaciju. Mahovina pokazuje sever.

Poplave, zemljotresi i oluje budu pa prođu. A političari ostaju.

Sve je više agenata u civilu. Razvijaju civilno društvo. 

Klara Cetkin je mnogo učinila za žene. Pogotovo za prodavačice cveća. 

Zašto razgovaramo telefonom već dva sata!? Telefonski gajtan bi imao isti efekat već posle dva minuta. 

Više cenimo tuđe nego svoje. Pored ovoliko šljiva postali smo banana-republika. 

Kladionica u crkvi je brzo zatvorena jer su kladioničari dolazili svega po par puta. Znaju da Bog samo triput pomaže.

Sigurno bih postao član Mense samo da se nisam izgubio u njihovoj zgradi pre testiranja. 


VLADIMIR DRAMIĆANIN: TAKO NEKA VREMENA




Mrtvaci su pristali da glasaju iz groba pod uslovom da ostanu anonimni.

Oteraćete me u grob pre vremena- pomisli besmrtnik.

Kad policajci rasturaju demonstracije, na prvi pogled izgledaju potpuno neorganizovano pa vam se može učiniti da ne znaju gde biju!

Mi smo najdemokratskije društvo. Kod nas svaka budala može da se bavi politikom.

Nekada smo bili sa jednom nogom u grobu. Ali to su bila neka srećnija vremena

NINUS NESTOROVIĆ: MALO NIŽE STRASTI




Vreme nikad ne pregazi ljude koji idu ispred njega. To uvek mora da uradi neko drugi.

Ako je tačno da se u ratu oslobađaju najniže strasti, da li to onda znači da su  one u miru zarobljene u nama?

Red bi bio da naša država sirotinji počne da daje alimentaciju, jer ona ju je i napravila!

Nama je demokratija stalno pred vratima. Mi smo je tamo isterali!

Onaj ko odmah po rođenju upadne u govna, može slobodno za njih da kaže da su njegova rodna gruda!

Naši sveštenici moraju modernije da se oblače. Njihovi stilisti treba da im objasne da uz BMW i Audi ne ide takva garderoba!


Jebeš ti tu državu u kojoj ludilo nije dijagnoza, nego kompliment!

ALEKSANDAR BALJAK: SLEDITE SVOJE SRCE

* Sudeći po broju petardi ispaljenih na praznik mira, na Božić, možemo biti sigurni da se više niko neće usuditi da nam otme Kosovo.

* Ništa nismo naučili iz proteklih ratova. Nije se imalo kad.

* Ratne zločine su počinili pojedinci, čija imena nećemo objavljivati da im ne bismo pravili besplatnu reklamu.

* Nisam ratni zločinac! Niko živ ne može da dokaže da je stradao od moje ruke.

* Žrtve ko žrtve. Uvek im je neko drugi kriv.

* Pošto ni oko čega ne možemo da se složimo, hajde da se nađemo negde na sredini – na primer, na brvnu – pa da jednom zasvagda rešimo sva sporna pitanja.

* U zemljama bogatim naftom Amerikanci ratni požar gase benzinom.

* Sav prihod od reketa biće doniran u humanitarne svrhe.

* Za svaku činjenicu koja ne odgovara istini postoji adekvatna zamena.

* Tek kad je istraga pokazala da osumnjičeni više ne liči na sebe, oslobođen je svih optužbi i pušten iz pritvora.

* Glava u kojoj ima nečega prva poleti. Znanje je moć.

* Kvantitet je tu da se kvalitet ne bi širio preko svake mere.

* Listovima koji su dobri samo za potpalu ne preti gašenje.

* Tamo gde se vlasti ne šale, humoristi i satiričari moraju da rade prekovremeno.

* Zašto ima malo žena satiričara? Zato što satiričarima zakon ne dopušta da imaju više žena.

* Antologičar je pristrasan. Bira samo ono što mu se sviđa.

* Od dobrog aforizma nije teško napraviti lošu priču. Samo treba pokvariti aforizam.

* Svaka knjiga nađe svog čitaoca, a knjiga umrlih nađe i sve ostale.

* To ne kažem samo ja. Sa mnom su se već saglasili Sokrat, Platon i Aristotel.

* Đubre od čoveka ne može da se reciklira.

* Ovo su zahtevna vremena. I od kese za đubre se traži da ima dubinu i širinu.

* Na proslavi godišnjice mature okupili su se muškarci u najboljim i žene u izvesnim godinama.

* Učesnici grupnog seksa nisu radna grupa. Ima tu i zabušanata.

* Kad moja žena kuva, ja jedem sve živo.

* Znam da nije bilo nekog posebnog razloga da ovde dođe mesija. Svejedno, došao sam.

* Ne volim da govorim o sebi. Zato uvek prekinem kad mi je najslađe.

понедељак, 30. мај 2016.

MILAN TODOROV: PREKRŠAJ




Rešite se celulita, ćelavosti i gojaznosti za tri sekunde. Pucajte sebi u glavu.

Stanje na putevima je redovno. Veće gužve nastaju samo  kad na semaforima nagrnu prosjaci!

Nisam siguran da ću dobiti Nobelovu nagradu. Ne poznajem nikoga u žiriju.

Odziv dobrovoljnih davalaca krvi je odličan. To je moralni šamar ratnim dezerterima.

U Zagrebu su opet osvanuli grafiti „Srbe na vrbe“ čime je načinjen ozbiljan ekološki prekršaj.

Da li ćete samostalno sastaviti ministarski kabinet ili će vam u tome pomagati  i deca?

Da je bog jedan, tu nema zbora. Evo, uzmimo vas za primer!

Pominjanjem tvoje majke u psovci, hteo sam samo da izrazim poštovanje prema tradicionalnim srpskim vrednostima.

MILENKO MIHAJLOVIĆ: KARIKATURA (17)


RATKO DANGUBIĆ: ČASOVI ISTORIJE



Razumljivo je da se kod nas uspeh ne oprašta. Ko će sve to posle da plati?

Mi nismo ništa naučili od istorije, jer tada smo ratovali i nismo bili na času.

Naknadna pamet je kao naknadan seks. Priznaješ da si omanuo.

Ubijali smo se mi i pre bratoubilačkog rata, još dok nismo ni znali da smo braća.

Napravili su od glasačke kutije Pandorinu. Niko se ne usuđuje da je otvori.

Posvetio sam se partiji više nego ženi, jer žena mi ne daje poslove kakve daje partija.

Malo je jedan kamen temeljac za fabriku koja će praviti tolike gubitke.


недеља, 29. мај 2016.

ĐORĐE OTAŠEVIĆ: VOJVODINA




Vojvodina više nije ravna. Na svakom koraku su brda problema. 

Čim je lomača počela da gori, osuđenik se iznervirao. Baš se lako pali. 

Ne treba srljati već prvo treba izbrojati do deset – pomisli bokser ležeći na podu ringa.

Ilegalni migranti preteruju. Prešli su sve granice

I kada narodni bunt eksplodira, vođa će verovati da je to vatromet u njegovu čast. 


Danas ima smisla zabraniti knjigu i posle šest meseci. Najveći deo tiraža je i dalje u magacinu. 

Nepismeni je skenirao palac. Treba mu za elektronski potpis.  

субота, 28. мај 2016.

MILAN TODOROV: NI BOG NIJE SVEMOGUĆ



Istraživanje o tome da li smo mi lud narod je još u ranoj fazi. Tek smo kod srpskog Napoleona.

Nakurnjak je stari narodni naziv za političara.

Napad je najbolja odbrana. Kad je nas napalo 19 zemalja, uspeli su da se odbrane.

Kad mi postimo, petak je bar jednom mesečno.

Ne samo da svet nema granica, nego su naše čak i pomerene.

Ne možemo reći da je neko loš samo zato što je loš. Bilo bi to jednostrano.

Nije imala gaćice te noći. Samo krst oko vrata. Ali, ni Bog nije svemoguć!

среда, 25. мај 2016.

MILAN TODOROV: DEMOKRATIJA



Nama demokratija nije donela ništa dobro, jer dva dobra nikad ne idu zajedno.

Pišao sam na lakmus papir i on je promenio boju u boju vladajuće stranke. Lekar kaže da dok je tako ne bi trebalo da brinem.

Ne možemo stalno da plivamo suprotno od  sveta. Zato se vrtimo u krug.

Ispiranje mozga narodu odvija se kao u reklami : pretpranje, pranje i , na kraju, sušenje.

Policija je građanina ubila od batina. Ali, od nečega se mora umreti!

Mi smo sekularna država. Nama je pored ministarstva vera potrebno da imamo  i ministarstvo nevera.

Nije problem u tome što nismo sami u svemiru, nego što nismo svoji.

Uvek bacam smeće mimo kontejnera. Neću da prljam ljude u njima.

Mi želimo da komšiji krava budu živa i zdrava. Ali jedno su želje a drugo je realnost.

 

ĐORĐE OTAŠEVIĆ: POZDRAV



Izbori su pokazali da pamet može odmah da krene. S njom smo se već pozdravili.  

Nacionalne manjine u Srbiji imaju dvostruko veća prava od Srba, što pokazuje da su prilično obespravljene. 

Kriminalce treba udariti gde su najtanji. Zato su dobili moralnu osudu. 

Šnajderski zanat ima obezbeđenu budućnost. Mnogo mladih koristi iglu. 

Vođini telohranitelji preteruju. Ne dozvoljavaju da do njega prodre čak ni glas razuma. 

Vojna parada je ojačala naše vojnike. Pogotovo one koji su gurali pokvarene tenkove. 

Nije dobro što imamo ozbiljnu himnu.  Nije u skladu sa državom. 


уторак, 24. мај 2016.

ZORAN T.POPOVIĆ: MI NE ZNAMO KUDA IDEMO



Moja žena misli da sam je prevario sto puta. A ja tvrdim da  ni deseti deo toga nije tačan.

Rakija je dobra podloga za meze.

Neće ni ova vlast sto godina. Buduće generacije će se u to uveriti.

Ja nisam glasao ni za jednog kandidata. Nek pobedi najbolji.

Mi ne znamo kuda idemo. Ala će cilj da se iznenadi kad nas bude video. 






понедељак, 23. мај 2016.

MILAN TODOROV: BUDIMO SLOŽNI




Nismo jedinstveni u osudi svetskih sila. Čas tvrdimo da nas mrze, a potom da nam prave malu decu!

Kad skazaljke stanu na pet do dvanaest, znači da neko misli na nas.

Moramo prvo da počistimo đubre u našem dvorištu. A onda ga prebacimo u njihovo.

Umesto što nariču nad sudbinom svoje zemlje, poštenim građanima bi bolje bilo da redovno uplaćuju grobna mesta.

Nekad je mogao triput dnevno, a i sad bi da mu ruke nisu onemoćale.

Potrebno je uzimati najbolje i od istoka i od zapada. Kredite.

U ime oca, zaposliše  sina i ćerku.

Ukrali su mu mercedes. Kako došlo, tako i otišlo!

Na pozivnicama za svečane prijeme piše: obavezno tamno odelo, kravata, bela košulja. Čiste gaće se ne pominju.

ALEKSANDAR BALJAK: NEMOJTE POSLE DA SE KAJETE! POČNITE NA VREME



Za rat u Bosni kriva je druga strana. U tome se slažu sve tri strane.


Srbe su ratovi potpuno sludeli. Više ne razlikuju okupaciju od pojačanog prisustva stranih trupa na svojoj teritoriji.

Amerika je vojno neutralna zemlja. Uvek ratuje na neutralnom terenu.

Kad Amerikanci o tome snime film, biće stavljena tačka na taj istorijski događaj.

Srbija nikad neće zaboraviti Kosovo! Uvek će ga imati na nekom delu svoje teritorije.

Kad je počelo rasparčavanje Srbije, i Srbi su stali u red. I oni bi nešto da prigrabe.

Uzrok našeg pada biće ustanovljen čim stručne službe pronađu Pandorinu kutiju.

Afera aferu stiže, a one najveće čuvaju snagu za finiš izborne trke.

Narod je dosledan. Uvek izabere onu stranku koju želi na sledećim izborima da kazni.

Na vlast su došli novi ljudi, ali već posle nekoliko dana počeli su da liče na sebe.

Dok sam ja ovde demokrata, niko mi se neće mešati u posao!

Kako si otkrio u sebi crtu genijalnosti i kada si osetio prve simptome?

Što je više gorila oko tebe, krupnija si zverka.

Po zakonu verovatnoće, od tolikih uspeha koje je naša vlada postigla morala bi jednom da bude i nekakva korist.

Decenijama su optuživali naše vlasti da krše ljudska prava, a posle se ispostavilo da kod nas nikakvih prava nije ni bilo.

Ako ispunite uslove koje smo vam postavili, mi vam ništa zauzvrat nećemo tražiti!

Igramo kako banda svira.

Štedljiv smo narod. Okupator nam je ujedno i najveći prijatelj.

U ratu istina prva strada. Tako joj i treba kad se petlja u muški posao.

Otkako smo popravili odnose sa susedima, opkoljeni smo sve samim prijateljima.

Ubiše se dokazujući da smo genocidni, a posle ćemo mi da im budemo krivi.

Vi mislite da je on ratni zločinac, a mi mislimo da je narodni heroj. Treba uvek misliti pozitivno.

Iz presuda Haškog tribunala jasno je da se ubijenim i prognanim Srbima ništa loše nije desilo.

Uvek smo birali najbolje. Zato za bolje ne znamo.


MILENKO MIHAJLOVIĆ: KARIKATURA (16)


петак, 20. мај 2016.

MILAN TODOROV: BUREK




Pravi balkanski burek je kao rat. Uvek sa mesom.

Propevao je rano.U policiji se čuva veliki broj trajnih snimaka njegovih pesama.

Mi smo tradicionalisti. Ne patimo od naknadne pameti.

Nevini imaju pravo na pravično suđenje. Zaslužili su toliko!

Ovde niko nije poštovao stare dobre običaje rata. Živelo se moderno.

Kad bi nas neko pozvao da uđemo u vlast, mi bismo odmah rekli ne. Ne, ne možemo da vas odbijemo.

Nije nama lako bilo da skinemo gaće. Prvo smo sa EU morali da rešavamo poglavlje učkura.

Kriminalac je blizu nagodbe o kazni. Žrtva mora da primi na sebe polovinu.



Otišli su najbolji među nama. Od nas.

четвртак, 19. мај 2016.

ĐORĐE OTAŠEVIĆ: ZABAVA





Šta će nam hipodromi! Nas jašu gde stignu. 
Imam kratko pamćenje. Dobro je da nije nešto drugo – kaže moja žena. 

Osumnjičeni političar ne može da odgovori na pitanje da li je povezan s mafijom. Ne sme da prekrši omertu. 

Vlast je svima obezbedila zabavu. Svako se zabavio svojim jadom.

Na televiziji smo gledali pomračenje Sunca. Vođa je bio smrknut.

Zahvaljujući televiziji, vođa ne mora da gleda svoj lik u reci. Jedan Grk se tako udavio. 

Program vladajuće stranke je obiman pa ga je teško utuviti u glavu. Zato je neophodno da bude prazna.

Socijalizam kao svetski proces je zaustavljen. Ostao nam je Kafkin. 



среда, 18. мај 2016.

ALEKSANDAR BALJAK: POVRATAK

Vraćamo se u devedesete. Tako se najstariji narod na svetu podmlađuje.

Na Balkanu niko neće da prekine lanac osvete, da ga posle ne bi terao maler.

Na Balkanu rat ne može da se dobije. Može samo da se ima.

Hrvatskim vlastima nije bio cilj da proteraju sve krajiške Srbe. Ipak, plan je premašen.

Najoštrije osuđujemo masovne zločine. U svemu treba biti umeren.

Naši preci ne samo da se prevrću u grobu nego povremeno i izađu da nabace još koju lopatu zemlje na sebe.

Na zapadu se ljudi ubijaju od posla, a mi to radimo i kad smo dokoni.

Dosad bi i umno ograničeni nešto shvatili, iz čega proizlazi da naši ministri nisu takvi.

Niko nema Kosovo kao što ga Srbija nema.

Kriza je kod nas imala svetsku promociju. Tek posle se afirmisala u svetu.

Pošto nam je danas bolje nego što jeste, nema razloga da nam sutra ne bude bolje nego što će biti.

Ne budemo li shvatili da smo srećni i veseli, nećemo se dobro provesti!

U toj zemlji svi misle, govore i rade kao jedan čovek, pa se zato stiče pogrešan utisak da taj o svemu odlučuje.

I pošteno je da onaj ko nas je napravio budalama bude otac nacije.

Ako je krokodilima bara mala, neka puste koju suzu pa će im biti komotnije.

Misliš da si mi trn u oku? Koji si ti megaloman!

Don Kihot je neovlašćeno obavljao Sizifov posao.

Srbija ima veliki turistički potencijal. Ne čudi stoga što mnogi žele da vide naš kraj.

U vodenom saobraćaju, vir je kružni tok.

Ima li ikakvih izgleda da dobijemo sredstva koja su nam dodeljena?

Ako autorski honorari moraju da budu uvredljivo mali, onda pisce i novinare treba češće ponižavati.

Jedva čekamo da umreš, pa da po tebi nazovemo neku nagradu.

Nema sigurnog seksa. Seksualni manijak se nekad pojavi, a nekad ne.

U kući obešenog se ne govori o konopcu, a u kući impotentnog se ne pominje obešeni.

Aforizam koji upravo čitate nema kraj. Zato vam se pisac ovih redova najiskrenije izvinjava.

уторак, 17. мај 2016.

MILAN TODOROV: NISI TI KRIV PRIJATELJU




Živim u unutrašnjosti zemlje. Ne smem glavu da pomolim.

U Srbiji jedino posluju apoteke. Nema nama leka.

Izgradili smo bolji život, ali šta vredi kad nemamo upotrebnu dozvolu.

Naša vojna parada nije ni blizu ruskoj. Bliža je američkoj.

U našim venama teče krv heroja, ali  95 odsto čoveka ipak čini voda.

Kažu da i prazna puška ubija, ali mi ne znamo za takve slučajeve.

Javili na televizji! Znači, nije tačno!

Srpski nacionalisti ne vole samo svoju zemlju. Njih angažuju  da ruše i druge države.

Zna se ko se u državi najviše pita. I u školi su najviše pitali najlošije đake.

Kakvo nas leto čeka? Uobičajeno: kukovo.


NINUS NESTOROVIĆ: VRATOLOMIJE



 Svaki Srbin, kome su govna u ovom trenutku samo do guše,  je za glavu viši od svoje generacije!

 Šta će nama nove teritorije, kad ni ovo što imamo ne možemo da prodamo?!

 Sa koliko nula se piše pozivni broj za ulazak u Vladu?

 Naši političari nisu mnogo rizikovali u predizbornoj kampanji.  Žrtvovali su samo čast i poštenje!

Pred kraj rata naši vojnici su potpuno promenili stil oblačenja. Većina ih je obukla uniforme šivene po poslednjoj modi!

 Bavio se i vođa nekada patriotizmom, ali ništa značajno.  Onako, malo, za svoje potrebe!

 S koje strane puške prilikom streljanja izdajnika u Srbiji stoji pravi
 patriota? S ove ili s one?


 Normalno je da laž ima veću popularnost nego istine.  Mnogo češće se pojavljuje  u medijima od nje!

недеља, 15. мај 2016.

USPOMENE (1)



Carski grad Prizren, danas. Odavde potiče polovina mene.
M.T.

ZORAN T. POPOVIĆ: GLAVNI LIK



Budite narodni poslanik. To jača imunitet.

On ne sme da gleda druge žene. Ima izuzetno ljubomornu ljubavnicu.

Izgradnja fabrike je propala, jer se kamen temeljac nije primio.

Sve je u božjim rukama, a ponešto poseduju političari i tajkuni.

Srbi su uvek dežurni krivci, jer oni nikad ne beže od odgovornosti.

Ukrao je knjigu u samoposluzi. Odmah je poslat na lečenje.

Ja sam u životima svoje žene i dece glavna ličnost, ali nebitan lik.

Nekad sam mogao tri puta dnevno, a sad samo doručkujem.


Mene kriza uopšte ne dotiče, jer sam okupiran svojim problemima.

VASIL TOLEVSKI (MAKEDONIJA): PROTOKOL




Demonstranti ne bi smeli da budu nezadovoljni  vladom. Da nije nje, ni oni ne bi bili demonstranti.

Niko ne može da napravi sistem kao što je naš. A ako ga neko i napravi, to mora da su  veće budale od nas.

Kod nas ludačka košulja ide u kompletu sa odelom i kravatom. Takav je državni protokol.

Erekcija je očigledan dokaz spremnosti vlasti da održe obećanje o zadovoljavanju građana.

Naša Tajna večera više nije tajna! Svi znaju da jedemo i ono što se ne jede.


субота, 14. мај 2016.

MILAN TODOROV: PROLEĆE U SRBIJI



Našim političarima je na prvom mestu Srbija. Odmah posle njih.

Dvadeseti vek smo preživeli . Daće bog pa ćemo preživeti i ovaj,  devetnaesti.

Mi ranije nismo bili baš druželjubiv narod, a danas ni okupatore ne teramo iz zemlje.

Sloboda nije na prodaju. Ona je ovde samo kao eksponat.

Evolucija je zatajila. Okruženi smo  majmunima koji nikada neče postati ljudi.

Nećemo dozvoliti da heroji  izginuli u ratu, u miru budu životno ugroženi.

Ako ih pozovu, opozicione stranke će ući u vladu. One nikad nisu bežale od odgovornosti.

Konkurencija mora da postoji. Živa ili mrtva.

недеља, 08. мај 2016.

MILENKO MIHAJLOVIĆ: KARIKATURA (15)


RATKO DANGUBIĆ: ANONIMNOST



Svi koji kritikuju premijera bez navođenja njegovog imena, dovode u pitanje svoju anonimnost.

Prilikom mitinga načinjena je manja materijalna šteta. Mnogima se se letve od parola obile o glavu.

Na mene se vrši neizdrživ pritisak kako ne bih popustio.

Dozvolite da Koka-kola i Pepsi uđu parlament, pa da vidite šta je prljava borba.

Ja sam u vreme glasanja ostao kod kuće. Nisam imao izbora.

Mi ćemo ući u EU kad ona propadne, kako nas ne bi mogli kriviti za njen debakl.

Ne samo da su zakopane ratne sekire, nego su zakopani  i svi pobijeni.


Vlast obećava da će biti bolje za koju godinu. Kada oni ne budu na vlasti.

субота, 07. мај 2016.

MILAN TODOROV: TRADICIJA



Sudija je strog i pravedan. Teško vama ako mu obećate mito a izneverite.

Video sam policajce sa fantomkama. Ni po čemu se oni, brate, ne razlikuju od kriminalaca.

Ne izdajemo domovinu. Mi je samo rentiramo po trenutnim cenama.

Nije tačno da se prodajemo za šaku dolara. Tačno je samo da im jedemo iz šake!

Kad ćete crkvu sasvim da odvojite od države, pa da kažemo amin?

Mahovina raste na severnoj strani, a lišajevi i paraziti sa svih strana našeg stabla.

Kako znaš da si Srbin? Pa lepo: odeš na naj svet i opsuješ boga što si umro.

Beba propuzi do prve godine. Samo je narodima za to potrebna viševekovna tradicija.

ZORAN T. POPOVIĆ: POSAO





Kurta bi predao vlast Murti, ali ovaj nikako da pređe cenzus.

Puno posla stoji pred nama, ali naćićemo mi načina da zaobiđemo sve prepreke.

Rezultati izbora se prate iz časa u čas, da se vreće sa glasačkim listićima ne bi negde zagubile.

Jedan penzioner se obesio o svoju pionirsku maramu, da bi sačuvao uspomenu na druga Tita.

Treba učiti od starijih. Mene je moj stariji brat naučio da pijem i pušim.

Naučio bih i ja da igram tango da nemam korak od sedam milja.

Narod je naučio da živi od obećanja i nema te vlasti koja će promeniti  njegove već ustaljene navike.








NINUS NESTOROVIĆ: KOMŠIJSKA POSLA




Mi nemamo oca nacije. Nas je komšija napravio!

Tamo gde se pasulj jede svakog dana, tu ne miriše na dobro!

Decentralizacija  Srbija je omogućila da se više Brisel ne pita za sve, nego se sada i Moskva nešto pita!

Na izbore u Srbiji izlaze sve prave patriote! Od 18 do 318 godina!

Možda u Srbiji i ima života posle smrti, ali pre sigurno nema!

Odavno smo sahranili našu kulturu, a ni spomenik joj još nismo podigli!

Političari u predizbornoj kampanji narod opijaju obećanjima. Posle moraju četiri godine da ga trezne!

Naša istorija ne samo da počinje od praistorije, nego se tu i završava!







четвртак, 05. мај 2016.

MILAN TODOROV: I TEBE SAM SIT KAFANO


Danas nije lako naći društvo za kafanu. Svi su u nekoj partiji.

Poštujem deset božjih zapovesti. Ali, umereno.
Prvi put s ocem na jutrenje je stara priča. Sad se ide na jutrenje sa ministrima.

Demokratija je kod nas krhka. Zato moramo da je ukopavamo.

Nisu na javnoj sceni potrošene političke ličnosti. Ti ljudi imaju još ličnosti.

U svetu danas gladuje osam stotina miliona ljudi. Tek sad se vidi koliko je Srbija mala.

Nije tačno da u Srbiji ima previše istorije. Evo prekosutra nećemo ništa da slavimo!


уторак, 03. мај 2016.

MILAN TODOROV: KOPAKABANA


        
         
          Pred svako proleće Milivoje i njegova, deset godina mlađa žena, Ruža – odlaze na gradsku plažu da razgledaju kako odmiču pripreme za novu kupališnu sezonu.
         Za njih je gradska plaža zvana Kopakabana neka vrsta druge kuće. Štaviše, oni tu i imaju svoju kućicu. Pre pet godina, postali su zakupci male drvene kabine na plaži. Stoga im je raspored sezonskih radova na kupalištu veoma dobro  poznat. Posle raščišćavanja plaže od svakakvog rečnog nanosa sledi nasipanje obale čistim, suvim peskom, popravljanje staza i prolaza koji od naplatne rampe u više račvasto raspoređenih smerova upućuju kupače ka reci. Zatim se obavlja deratizacija  kabina, montiranje tuševa, popravka vodovodnih cevi, provera i dotezanje dečjih klackalica, farbanje tobogana i malih ringišpila.
         Zime su u poslednje vreme blage, ali ipak traju dugo, u nekakvoj ne preteranoj ali upornoj hladnoći uparenoj sa dosadnom sitnom, najčešće ledenom kišom ili upornom košavom. Zato Milivoje i Ruža prve sunčane dane svake nove godine doživljavaju kao male, dugo čekane praznike. Tada skoro pobožno, kao da hodočaste, odlaze do reke. Najpre dugo osmatraju površinu sive vode, zatim oprezno umoče prst u nju i posle  do u detalje komentarišu da li je reka hladnija ili toplija nego prošle godine u isto vreme. I zavisno od toga, ali i još nekih tajnih i samo njima znanim pokazateljima - skloni su da prognoziraju kakvo će biti naredno leto. Da li dugo i vrelo ili  hladno i kišovito, rano ili kasno, miholjsko.
        Posmatračima sa strane izgledali su, ne samo kao skladan, nego i u svemu proračunat bračni par. To nije bio daleko od istine. Milivoje i Ruža su vremenom, živeći dugo zajedno poprimili mnoge zajednike osobine, a osobito u pogledima na moderan i njima sve više tuđ, bezmalo nerazumjiv svet.
           Doduše, dešavalo se da ih ponekad i neki pripadnik starije generacije,  poput penzionisanog arhivara Univerzitetske biblioteke, gospodina Milana Petrovića, iznenadi nekim neočekivanim gestom.
         Tog u svemu smernog i čak bojažljivog čoveka su jednog prohladnog martovskog jutra  zatekli kako, kao od majke rođen, svoje pegavo staračko telo izlaže prvim zracima sunca, čineći pritom neke besmislene, verovatno ritualne budističke pokrete rukama.
         Da stvar bude neverovatnija, gospodin Petrović, inače njihov nekadašnji kućni prijatelj, uopšte se nije obazirao na njihova uporna i ničim izazvana naglašena nakašljavanja, kojim su pokušavali da ga, sa pristojne udaljenosti, upozore na svoj dolazak.
           Petrović se čak nije ni pokrio rukama dok su oni, prolazeći lagano ispod oka pogledavali njegovo  neočekivano prolećno ludilo.
         Gospođa Ruža nije odolela i u prolazu je, kada su već  zašli pod tek olistale stare topole na nasipu, još jednom krišom pogledala arhivarovu golotinju i sablaznila se u sebi.
         Ništa tada nije rekla Milivoju, ali je on intuitivno osetio njenu povređenost, za koju još nije sa sigurnošću mogao da pretpostavi kakve će posledice izazvati. Ali, shvatio je: posledica će biti.
         Sutradan, uz jutarnji čaj, pošto kafu nisu smeli da piju zbog hipertenzije, Ruža ga upita:
„Da li je Petrović uvek bio takav?“
          „Hm“ počešao se po svojoj kratkoj kozjoj bradici, Milivoje, našavši se u čudu zbog Ružinog insistiranja na jučerašnjem susretu sa golim starim poznanikom – „Ja tome ipak ne bih pridavao preveliku važnost.“
„Ne  misliš da je to drsko od  njega? Pogotovo u odnosu na nas koji se sa njim znamo još iz mladih dana.“
„Donekle“ uzvrati Milivoje, „Donekle jeste drsko, imajući u vidu da smo se često družili, dok je Vladislava bila živa.“
        Pritom Milivoje pomisli na arhivarovu suprugu, u to vreme koketnu brinetu na koju mu je nehotice često padao pogled.
Razume se: samo brz, tajni pogled koji bi posle zamenio osećaj krivice i kajanja iako je znao da taj sramni pogled u ženu kućnog prijatelja Ruža nije mogla da primeti.
          On nije znao, niti mogao da zna, ali je ponekad, da bi se opravdao, pomišljao kako isto takav pogled možda i arhivar Petrović, u trenucima kada on ne gleda, upućuje njegovoj Ruži. Muškarci su takvi, mislio je Milivoje. I među najboljim prjateljima ponekad iz taloga podsvesnog pokuljaju ničim izazvane sitne svinjarije.
           Međutim, ukoliko ih je i bilo, ili u malim neznatnim tragovima, njih četvoro nikada nisu dozvoljavali da godine grešne, predstaračke strasti uzmu maha i sve je teklo u prividno najboljem redu dok nije iznenada, pokošena nevidljiim trombom, za vreme večernjeg tuširanja umrla Petrovićka.
         Družili su se oni i posle sa Milanom, kada je bio svež udovac, pa i malo docnije. Međutim,  kako se vreme od smrti njegove supruge produžavalo, druženja su izgubila onu začikavajuću  dozu opuštenog bračnog takmičenja u kulinarskim majstorijama ili vrcavim, često i lascivnim pošalicama između dva para sredovečnih ljudi još nezasićenim svim čarima zajedničkog života.
         „Ipak“ reče Ruža posle male dramske pauze „možda bez određene, ne velike doze drskosti, muške rekla bih – nema podviga.“
        Milivoje je sad bio potpuno razoružan. Taman se spremio na tiradu protiv ovog novog doba koje, eto, i čestite zrele ljude u svemu slične njima, pretvara u idiote, kad je iz Ružinih usta izletela ta reč. Bila je kao ptica. Slobodna, lepa, neuhvatljiva.
       „Misliš, dakle, da je to što on radi podvig?“ upita za sada još bezrazložno povređen.
       Ruža ga pogleda sa nekom senkom, skoro pa setom, u umornim očima ispod naočara. Bar se njemu činilo da se radi o neobjašnjivoj pritajenoj žalosti za nečim nepojamnim, ali očito dugo prisutnim u dubini njenog do tada smernog i plahog pogleda.
       „Da li si ti ikada, pitam se, učinio neki hrabar podvig?“ upita ga sada direktno, bez zazora i uvoda koji bi takvom pitanju dao blažu i prihvatljiviju, ako ne razumljiviju meru.
         Sada je između njih, na tankoj ali oštro zategnutoj žici kojom se iznenada razdvajalo sve što ih je naizgled spajalo i držalo na okupu sve ove tihe, pa se zato i činilo sigurne godine harmoničnog, uhodanog, starog braka – izrasla nova velika reč: hrabrost.
        Da, pomisli, moglo bi se nazvati i hrabrošću to staračko ludilo bivšeg prijatelja a sada samo starog znanca, koje ga nagoni da u po bela dana na, doduše još neotvorenoj gradskoj plaži, izlaže svoje mršavo i mlitavo, zeleno sivom staračkom kožom uštavljeno telo.
        Nije joj ništa odgovorio i njeno neočekivano pitanje je visilo u vazduhu čitavog tog dana kao iznenadna pretnja, kao udar na njegovu ulogu muškarca zaštitnika, onog koji poštuje svoju ženu iako je ne voli na način kao ranije, ali u skladu s tim ima pravo da očekuje da i ona njega na sličan način uvažava, bez  strasti: tiho i nepokolebljivo.
        Uveče, pre spavanja, dok su u krevetu listali, on knjigu a ona ilustrovani ženski magazin sa receptima za sve i svašta, on i dalje okrenut njoj leđima, zagledan u zid - tiho, ali odlučno upita:
       „Čega si ti to željna?“
Nije znala šta da mu odgovori. On sačeka malo pa ponovi svoje pitanje, ovaj put malo drugačije sročeno:
       „Za šta sam te uskratio u životu? Čega sam te lišavao sve ove godine?“
        „Mislim“ kaza ona kao dete plašljivo i iskreno „ da i ti to vrlo dobro znaš. Nisi me ti uskratio ni za šta.“ I naglašavajući zamenicu „ti“ više no što je potrebno kao da je odjednom ceo njihov dotadanji, ako ne život, a ono način na koji se jedno uz drugo sagledavali sve radosti i muke, bio osvetljen nekom novom hladnom i razarajućom hirurškom lampom kakve se, može biti, nalaze još samo u jezi obdukcionih sala.
        Dugo potom nisu zaspali i ona prva utonu u san, sa nekakvim jecavim zvucima duboko uronjenim u jastuk. On je ostao budan, zagledan u polutamu dvorišnog prozora. Pomisao na blagost uživanja u narednoj kupališnoj sezoni, na mir i spokoj koji je lagani protok široke reke nudio celo leto, na laki i zdrav umor u koži od sunca uhvaćenog koliko se ode do obale i poprska čelo, leđa ili prsa trncima šljašteće reke – behu odjednom prizori nestvarni.
          Uskoro su obnovili zakup „svoje“ kabine na plaži.
„ Možda niste upoznati, ali redovnim zakupcima nudimo ovog proleća novinu: mogućnost da kabinu rezervišu nekoliko godina unapred. Da li ste zainteresovani?“ pitala ih je kasirka monotono ljubaznim glasom.
"Razmislićemo", rekoše uglas.

        Ali, tog dana, pa ni narednih, nisu se odlučili za ponuđenu opciju. Bili su gotovo umrtvljeni, kao posle teškog fizičkog rada u polju, nemoćni da bilo šta izmene u svojim životima kojima su do skora bili sasvim zadovoljni.



понедељак, 02. мај 2016.

MILENKO MIHAJLOVIĆ: KARIKATURA (14)


ZORAN T. POPOVIĆ: BRIGA O SEBI



Autocenzura je prvi znak da čovek počinje ozbiljno da brine o sebi.    

Moja žena toliko dobro kuva, da to prelazi granicu dobrog ukusa.

Bio je veliki zavisnik od seksa, droge i alkohola. Otkad se odrekao seksa, oseća se mnogo bolje.

Imam  ženu i ljubavnicu. Malo li je na ovu skupoću!

Političari ne samo da su prokockali naše poverenje, već i pare.

Rekla mu je da je udata i da pazi dok vode ljubav da ne prelazi granicu pristojnosti.