среда, 31. јул 2013.

MILAN TODOROV: BOLJA POLOVINA


Nisu nama samo muda propala kroz pocepane gaće, propao nam je ceo aparat!

Okupili smo se spontano, čim smo čuli da je komšiji crkla krava.

Fotografija  na poternici govori  više od hiljadu reči.

Oni koji su nas držali stotinama godina u ropstvu i dan danas iskazuju poštovanje našem mentalitetu.

U slučaju opasnosti razbite ovo staklo. Ne plašite se, ništa se neće desiti!

Draga, koji sam ti po redu?
Zlatna sredina!

Prvi put je jezivo, ali svaki sledeći put kad gubite nevinost sve je lakše.

Šlogirao se i najzad tačno zna koja je njegova bolja polovina.

уторак, 30. јул 2013.

MILAN TODOROV: ZA DOBRO RASPOLOŽENJE

Ovog leta ne idem na more, jer sam se posvađao sa rođacima u Budvi.

Volim avanturu. Zbog toga ne mrdam iz Srbije.

Na važnim mestima u državi treba da budu školovani ljudi. Inače su džabe platili diplomu.

Moj rođak je pre četrdeset godina izučio krojački zanat u zatvoru i posle je umeo svakom da skroji drveno odelo.

Kad kažete Brazil, mislite na prvoklasnu kafu, kad pomenete Francusku, setićete se konjaka ili sira, za Kubu se vezuju cigarete, a kad kažem Srbija, ničeg od toga nema.

Kod nas je za dobro raspoloženje zadužena komšijina krava. Čeka se samo da crkne.

субота, 27. јул 2013.

MILAN TODOROV: POSLE BITKE

Zločin nikada ne zastareva. Može se  uvek koristiti  za CV.

Koliko je crkava potrebno porušiti, da bi čovek posle rata postao ktitor?

Čovek može da živi sa jednim bubregom. Prvih nekoliko godina kao car.

Za ukus naše kuvarice, so je već postala suviše bljutava.

Policija tvrdi da nije koristila bojevu municiju.  Da jeste, zar bi pucala iznad glava demonstranata?

Mi triput merimo i tek onda triput sečemo keru rep.

Predsednik predstavlja našu zemlju u zemlji i svetu. To su prave predstave.

Svi Srbi će živeti u jednoj državi koja će se zvati Srpska federacija il SF. Science fiction.





ZORAN T. POPOVIĆ: OSMI SRBIN

Za njegov danasnji izgled zasluzni su kafana "Kordun", konobar Spasoje i
vinjak"Rubin"!

Srce je najzahvalniji organ u ljudskom telu. Ono vas sluzi dokle god ste
zivi!

Doterao sam svoj stajling. Zakrpio sam gace!

Uopste mi se ne svida nasa istorija.Treba tu stosta prepraviti!

Zakazali smo sastanak na slepo. Pipali smo se u mraku!

Ubi me, ako znam!

Moj deda je dobio posao u muzeju. Radi kao mumija, u stalnoj postavci!

Tek svaki sedmi Srbin ide na letovanje. Izgleda da sam ja osmi!

петак, 26. јул 2013.

RADE JOVANOVIĆ: PARTIZANSKA IMENA

Naši političari znaju kad im je dosta. I uvek traže više!

Normalno je što smo tražili veliku Srbiju. Jugoslavija nam je bila prevelika!

Nebeskom narodu preti opasnost. Ne može ostati živ od zemljaka!

Sudije su neumoljive. Na sreću, streljački vod je spreman da zažmuri na jedno oko!

Nikako da saznamo imena krivaca. Političari još uvek koriste partizanska imena!

Znamo mi dobro šta je demokratija. Ne treba nam dva puta naređivati!

Definitivno su nam otekli i med i mleko. Srećom počinju da nam otiču jaja!

Nije poželjno biti na repu Evrope... Prijatnije nam je pod repom!

Da nije samoubica, Srbija ne bi mogla govoriti o privatnoj inicijativi!

U Srbiji neprijatelj nema šta da traži. Sistem funkcioniše!


четвртак, 25. јул 2013.

MILAN TODOROV: ZEMLJO INDIJO

Vođa je dobar, samo je okružen jako lošim ljudima. Sve su to njegovi dvojnici, pljunuti on.

Da mi je vlast samo jedan dan, doneo bih ukaz o doživotnom mandatu.

Oslobodili smo sve teritorije koje su uvek bile naše.

Kolovođa nema sluha, ali to nadoknađuje time što ume da gazi.

Krv nije voda, pa da se kajemo što smo je toliko prolili.

Nemci nam tradicionalno nisu naklonjeni. A teško je uvući se nekome u stojećem položaju.

Niko ovde nije uprljao ruke. U pitanju je čist kriminal.

Kad kažem da sam iz Srbije, svi misle da je to Sirija. Zemljo, Indijo!

Vođa je toliko dobar sa narodom da je sa njim već na jebem ti mater.

Srbija je ugledna zemlja. Naša delegacija može bilo gde u svetu da pije i jede na crtu.

Policija hapsi u zoru. I njima je zornjak najslađi.



MILAN TODOROV: INSPIRACIJA

Izvesno vreme osumnjičeni je bio kriv zato što je živ. Posle nije bio kriv.

Uho, grlo, nož...Šefe, identifikovali smo i poslednjeg svedoka!

Policija je identifikovala nosioce kriminala. Ko laže taj i krade, a ko krade taj ubija.

Ne mogu da ostavim cigarete. Čim ih negde ostavim, neko ih ukrade.

Optužnica je toliko teška da tužilaštvo nije u stanju da je podigne.

Po zlojutru se dan poznaje.

Veronauka je obavezan predmet samo u partijskim školama.

Knjiga je spala na dva slova, jer nije vreme za priču.

Posle upotrebe pendreka policajac mora da sastavlja izveštaj. Najbolje se piše dok je inspiracija sveža.

Svaki put kad upotrebi pendrek policajac mora da piše obrazloženje. Ne prođe dan bez retka!

Možda sam ja i glasao za vas, ali iza paravana.

Između žrtvi i dželata nema nikakvog kontakta. Samo televizor.

Piši propalo. Ovde ionako niko ništa ne čita.

Nikad kod nas nije bilo veće slobode govora. I razgovora.

Optuženi ima pravo na telefonski poziv. Policiju baš zanima koga će da cimne.

Ako prizna, nevinom se pola oprašta na ime saradnje sa organima.

Otkud meni ovoliko godina? Pravo da vam kažem, ja sam jako rano počeo da živim... 

понедељак, 22. јул 2013.

MILAN TODOROV: ŠLJIVIK

- Vidiš, dete, ovu šljivu? Nemo’ da trepćeš ki svraka na jugovinu. E to ti je naše zavetno drvo. Ocrvotočilo se, što jes’- jes...Sad je suva šljiva... heheee... A i moralo je, dete, od tol’ko krvi. Šta je, šta grčiš nos? Ratna vremena, golotrbna... Idemo tako kroz neki šljivik, gazdinski, lep šljivik a mudare samo lagano opadaju s jedno dva’es, pe’set šljiva. Neće se ni poznati da prepuniš šubaru, kontaš. Ali, oćeš, čiča im’o sina vojvodu, ’de smeš! Posle... ’de smeš sad kad si u partizani - drugopozivci!... A rodile te godine, sećam se ko danas, neke belošljive da te Bog ubije!... Oćeš, prepunio bi očas i titovku, al’ sine naređenje: ko uzme ma i jednu crvljivu moravku, da se strelja na lice mesta ki šugav pas... Dobra stara vremena, dete, puj, puj... Ali, fala dragom Bogu, pretrajasmo nekako... Ajd, u to ime... vojmi Oca... Živ bio! ...Uf ... božanska!...Brrr... Deka peko!... Otkud deki šljive?... Eeeeee...vidiš onaj komšijski šljivik, nema tristo metara...

недеља, 21. јул 2013.

MILAN TODOROV: CUBOK

Pitali arheologa kako živi. Hvala Bogu, reče, nađe se po koja kost.

Teško mi ide pisanje doktorske teze, jer ne znam sva slova.

Pogodio me je dolazak demokratije. Morao sam da uzmem slobodne dane.

Policijska straža u sudu je bila predusretljiva. Svaki put kada je kriminalac trebalo da se prekrsti, skidali bi mu lisice.

Kain i Avelj su bili iz iste stranke a onda je, prilikom podele plena, došlo do pucanja.

Mozak spada u cubok.

Na putu u Evropu orijentisaćemo se pomoću mahovine a kad uđemo možda kane i neka para  za busolu.

Naš takmičar je bio najbolji u ronjenju na dah. Ali, izbaciće i njega voda jednog lepog dana....

Jedite govna, sveža su.

MILAN BEŠTIĆ: PATRIOTSKI PRAVOPIS

Australija ima više ovaca nego stanovnika.
Naše biračko telo je mnogo veće.

Pročitao sam roman svog kolege.
Dobar je. Gori je od mog.

Patriotski pravopis:
Imena drugih država i naroda pišu se malim slovom.


Ako je primitivizam  svud oko mene,
ja sam u njemu centralna ličnost.

Neka mi se vrati imovina na Kosovu!
Pa da je ponovo prodam.

Vojnici treba prema neprijatelju da se ophode kulturno i ljubazno
jer predstavljaju svoju zemlju.

Neki se iz rata nisu vratili.
Ostali su tamo da žive.


петак, 19. јул 2013.

MILAN TODOROV: CRVENI KRST

Srbija će umreti od starosti, jer su Srbi narod najstariji.

Srbija nije izgubljena. Može da se pronađe u svakom boljem aforizmu.

Levica i desnica u Srbiji uskoro će se razlikovati samo po tome kojom rukom ćemo da ih bijemo.

Pet do dvanaet je da uradimo neke stvari, dok pošten svet  spava!

Crveni krst: demanti crkve da je patrijarh govorio loše o vladi.

Moj kalendar je ispunjen do kraja, reče samoubica.

Sukobio sam se sa realnošću. Ona je prva počela!

RADE JOVANOVIĆ: ŠIBICA ZA DANTEA

Politika je kurva. Srbija je postigla maksimum na uhljebljenju kurvinih sinova!

Pošto Srbija nije bila u ratu, u njoj se broj žrtava određuje prema broju preživelih!

Ponekad pozavidim suicidnim sugrađanima. Oni znaju šta hoće!

Političari su upropastili sve šta su mogli. Tako su dokazali da mogu sve!

Srbi su u dilemi. Ili ćemo biti neutralni, ili čekati da sve samo propadne!

Kakvom to krizom i bedom nama pretite? To kod nas ne prolazi!

-Srbija trenutno deluje inspirativno!-oduševi se Dante.

U nas provereno nema piromana. Mi trenutno nemamo para ni za šibicu!


четвртак, 18. јул 2013.

MILAN TODOROV: RUPA

Sine, linija života ti je jako duga. Ali, nažalost, samo na Desanki Šakić.

Juče se ovde živelo bolje i znaš kad će to opet da se desi? Juče.

Eva i Adam su izbačeni iz raja u jesen, kad je smokvin list krenuo da pada.

Đavo je u paklu pozitivan lik.

Svakom svoje selo najmilije prija...Ne mora da misli na pravilno izražavanje.

Prošao sam sito i rešeto i nigde nisam video gore rupe od  naše zemlje.

Kakva je razlika između muškog i ženskog mozga? Muški ima veći stepen neupotrebljivosti a ženski se manje troši.

среда, 17. јул 2013.

MILAN TODOROV: PRIMER

Kap je prelila čašu...I teče, teče, teče...

Misliti i srati nije isto, osim ako ne sereš politički.

Ove, što nam danas služe za primer - nekad su streljali za primer!

Kako čovek da uzme sve što mu život pruža ako živi u Srbiji?

Od kako stigla demokratija nema slobodnog dana.

Što da idem u vazdušnu banju kad i ovde vazduh naplaćuju?!

On je profesionalni samoubica. Ubija se od posla.

Otišao je Bogu na istinu, ali je i njega prevario. Vratio se iz kliničke smrti.


уторак, 16. јул 2013.

MILAN TODOROV: ŽENA VATROGASCA

Informativni razgovor je bio obostrano koristan. Izbacio sam kamen iz bubrega.

Kupujmo domaće“ nije donelo rezultate, pa je vlada krenula u akciju „Prodajmo sve što je domaće“.

Naš odnos je prirodan. Organski se ne podnosimo.

Najgora uvreda političkom kameleonu: Isti si onaj stari, ništa se nisi promenio!

Uvek spavam mirno. Posle osam vinjaka.

Pošto zdrav život traži odricanja, ja sam se u startu odrekao zdravog života.

Mi sa Evropom imamo vazalski odnos, hoću reći vazelinski...

Imam užasno brz metabolizam. Čak i vlast mogu da svarim.

Vidi onu, ofarbala kosu u crveno k’o da je žena vatrogasca!

понедељак, 15. јул 2013.

MILAN TODOROV: ŠLJIVA

Ima srpske dece koja nikad nisu bila u inostranstvu. Ne izbivaju iz Nemačke.

Bio je to nevezani razgovor dva poslovna čoveka, dok se nije pojavila policija.

Podneli smo najveću žrtvu. Ispali smo dželati.

Narod neće više da gine za velike stvari. Dajte nekoliko manjih.

Ne prevrću se svi naši preci u grobu. Dosta njih se prevrće i u aleji velikana.

Neću da se pravim pametan, ovako je inteligentnije.

Srbi su najstariji narod na svetu. Šta smo sve proživeli, nije ni čudo da smo toliko ostarili.

Gde je ona šljiva zbog koje smo nekad streljali, da se okupimo ispod nje.


ZORAN T. POPOVIĆ: HUMAN ČOVEK




Demokratija jede svoju decu!

Pare nisu sve u zivotu, je poslovica kojom se tese nesrecnici koji nemaju
dinara u dzepu.

U danima velikog posta ruzno je masno lagati!

Imao sam jednu zenu koja me je ludo volela, ali ja sam joj oprostio!

Gde on prode tu trava ne raste, reklama je za novu vrstu herbicida!

Uvek kad mi dode da umrem za otadzbinu, neko me dekoncentrise!

Bio je human covek. Streljao je pogledom!

Ozenio sam plavusu. Sad sam ja najpametniji u kuci!


MILAN TODOROV: PEKARSKA OGLEDALA

Na mladima svet ostaje, nećemo ni mi poneti sve u grob.

Izašlo delo na videlo. Ne skidaju se sa televizije.

Pijem kod ambasadora Francuske... Pardon, prijem kod amabasadora Francuske...

Deca smeća, maloletni sakupljači sekundarnih sirovina...

Davljenik se kad-tad pojavi na površini. To je prilika da ga dokrajčimo.

Svi traže da država pomogne koliko može. Kad bi država pomagala  koliko je impotentna, bilo bi super!

Zašto su u srpskim pekarama na zidovima ogledala? Da sirotinja misli da je kupila dva hleba! 

петак, 12. јул 2013.

RADE JOVANOVIĆ: DOBAR NAROD

Kraljević Marko mogao je spasti Srbiju. Da je imao ovoliko buzdovana!

Mi se trudimo da budemo dobar narod. Još od onda kad su nam rekli da su dobar i lud isto!

Ne dozvoljavamo da nas drugi prave ludim. Mi izvozimo pamet!

Srbin više neće pucati na Srbina. Rentabilniji nam je izvoz oružja!

Ovi političari su imali i u socijalizmu noseću ulogu. Kad je drug Tito jahao na čelu kolone!

I  naredni Uskrs dočekaćemo po tradiciji s jajima... U procepu!

Penzioneri ne koriste vijagru. I s penzijom mogu da se je.u!

Budite zadovoljni vladom. Da nije nje, ko zna šta bismo sve imali!



уторак, 09. јул 2013.

MILAN TODOROV: POZDRAV

Nove metode vanmaterične oplodnje: direktno u mozak!

Šta ti je to intimno depiliranje?  Kosidba na jajcu!

Priznala mu je da je to njeno prvo seksualno iskustvo. Sa drugim.

Umesto da u Parizu radi kao francuska sobarica, ostala je u Srbiji. Bila je previše naivna.

Poslovica „Puna škola đaka, niotkuda vrata“, na najbolji način oslikava naš obrazovni sistem.

Tradicionalan srpski pozdrav: Gde si brate, puška te ubila!

Srbija nije na prodaju, ali odnos cena – kvalitet je vrlo interesantan.

RATKO DANGUBIĆ: GOSPODIN I STARICA

Trojica dečaka su se dozivala imenima, nadimcima i šutirali loptu u krug, uz psovke i uzvike odobravanja i negodovanja. Svratio je do kioska i zamolio da mu uz novine prodaju knjigu koja je za taj dan najavljena. Ta igra s prodajom knjiga uz novine izgledala mu je vrlo dopadljiva. Ima tu i mistike, kocke i komercijale. Prodavac mu je obećao da će mu nabaviti i primerak novina i knjige do TV dnevnika. To je sada njegov kvart, kraj u kome on stanuje. Sa izneverenim nadama, hoda uvek oborenog pogleda, pomislio je. Sedam ili osam solitera je na kvadratnom kilometru. Toliko ljudi prolazi po ovim neuređenim stazama, parkinzima, muva se po razorenom parku. Kada nema šta sebi da kaže, on opsuje: „Jebem ti klinasto pismo.“ Njegovo propadanje je krenulo pre koju godinu u Londonu: ulaz-izlaz para godinama mu nije davao odgovor kako da opstane i u Pekamu. Ima godina da se vratio u rodni grad, u kome je pre deset prodao roditeljsku kuću i pare podelio sa sestrom Verom. Od para odavno nema ni traga, sve su ostale u troškovima u Engleskoj, i u nadii da mora da bude bolje. Tamo je radio svakakve poslove, nekad primerene njemu, nekad ih se stideo. I kada je naslutio strmoglav, zamolio je prijatelja advokata da mu ovde kupi jeftin dvosoban-trosoban stan, u predgrađu. Tako se on, tuđi državljanin, obreo ponovo među svojima. Nije ni sanjao da će stanovati u ovakvim, posivelim zgradurinama. Iza njega su dva braka (sa jednim i sa dva deteta). Deca su rasejana po Kanadi i Južnoj Africi. Jedva da se čuju, naslednici se nikada nisu navikla na njega, ni on na njih. Ima urođeno dostojanstvo, gospodin je od glave do pete, da mu stave džak na leđa ostao bi gospodin. Uz ono malo para koliko je preteklo od prodaje kuće, uz mesto službenika u jednoj ambasadi, traje i sam ne zna kako: uspeo je i da se ubaci u „Krunski savet“ (treba im neko sa njegovim engleskim). To mu je najžalosnije i najsmešnije od svega. Do ulaza u soliter prelazi (nedeljama) preko cigala poređanih u blato, dasaka koje vibriraju, pa kroz kratki tunel obložen folijama. Neko je odlučio da obnovi fasadu i oluke. Navodno je radove (poslednjih nedelja) usporila popravka grejanja. Dobar komad puta mora da prevali preko ambisa od tri metra, nekim mostom od greda i dasaka. Koliko se čuva da ne padne, toliko se pazi da ne zakači zarđale eksere. Kada prolazi tuda, bulji dole, u veliki kanalizacioni ventil na kome je izliveno „Valman Hawle“. Iako zgrada ima tridesetak stanara, niko se ne buni, ne protestvuje, ovde je nenormano normalno, da li je on postao niko, zapitao se. Kada izlazi iz zgrade oseća se veselijim, kao da beži iz neke rupe. Tu, na desetak metara od skela, uz kartonsku kutiju robnog lanca „Idea“ stoji starica (bez obzira na vreme), u crnom džemperu, i prodaje povrće ili voće, zavisi kakav je ostatak pokupila od nakupaca na kvantašu krajem prethodnog dana. Uvek ga oslovi sa: Dobro jutro, gospodine. Zna da ona nema posebnih namera, da ne veruje da će u njemu imati mušteriju; on njoj i izgleda kao gospodin. Ipak je juče pomislio da bi bilo ljudski da uzme kilo grožđa od starice i da ga koju stotinu metara dalje surdukne u kontejner ili spusti na klupu. Međutim, ostao je zatečen. Starica je, na zahtev da mu izmeri kilo grožđa, dok je po džepovima prugastog odela tragao za parama, ponudila (prešla je na ti): „Uzmi tri kila, pa da ti dam ono koje valja“. Od svih lica koja je raspoznavao, kada dolazi ili odlazi, nije bilo nikoga osim Nane (tako je oslovljava prodavac novina) da mu je privukao pažnju. S ovim mislima (i svirepim osmehom) se sledećeg jutra brijao pred ogledalom.

ZORAN T. POPOVIĆ: PRATEĆI VOKALI



U Srbiji ima oko dva miliona penzionera. Sve sam go neradnik!

Demonstranti su sanjali demokratiju, sve dok se nisu pojavili organi reda i
razbili im san!

Kad bih bio bogat, otisao bih u pekaru i kupio kilo hleba, koji bi sav bio
moj!

Njegov novi roman je toliko veliko sranje, da je sve citaoce ostavio bez
daha!

Ja se u svojoj sredini odlicno snalazim, jos samo da sastavim kraj s
krajem!

Srpski narod je veliki potencijal. On jos ni izdaleka ne gladuje, onoliko
koliko bi mogao!

Vlada je u stalnom zasedanju. Svaki ministar nosi svoju fotelju sa sobom.

Prvooptuzeni je prvi propevao, a onda se pojavilo vise pratecih vokala!

недеља, 07. јул 2013.

MILAN TODOROV: PRESUDE

Juče su protestvovali doktori nauka. Našao ko će da se pravi pametan u Srbiji!

Edipe, pička ti materina!

Sram te bilo, devojko! Optužuješ čoveka da je pedofil a mogao bi ćale da ti bude.

Dobar, loš, zao....To je u Srbiji razvoj političke karijere.

Ko radi, taj i krade. Iz preduzeća.

Presude Haškog tribunala mogu odmah u čitanku. Za niže razrede.



субота, 06. јул 2013.

BOJAN RAJEVIĆ: NEPOTPUNE PRIJAVE

Nikada se nećemo probuditi iz ovog košmara jer je san veoma zdrav za organizam.
Narod kao što je naš rijetko se rađa. Opravdano se strahuje da bi mogao da izumre.
Prijave na konkurs koje ne sadrže mito smatraće se nepotpunim i neće biti razmatrane.
Ovdje se na kriminalce ne gleda blagonaklono. Ne prođe dan da ih neko javno ne kritikuje.
Mi smo izabrani narod. A Amerikanci, ako su demokrate, neka nas puste da vladamo svijetom.
Zahvaljujući vlasti koja narod hrani mrvicama, ovdje je potpuno zavladao trend zdrave hrane.
To je političar koji ne ispravlja jednom izrečene stavove. On ih ispravlja po nekoliko puta.
Osnovano sumnjam da se moj komšija bavi anticrnogorskom djelatnošću. Svakog dana nešto radi.
Na svakom koraku tablete i špricevi. Neko ovdje vrijedno radi na očuvanju zdrave životne sredine.


петак, 05. јул 2013.

BOJAN RAJEVIĆ: OD ZIDA DO ZIDA


Krvoproliće omogućava dobar protok krvi.
Ratujemo zbog toga što nam se ne počiva u miru.
Razmijenili smo vatru u cilju međusobnog upoznavanja.
Doušnik je doživio reinkarnaciju. Pretvorio se u uvo.
Sloboda kretanja je svima zagarantovana. Od zida do zida.
Uhapšeni je propjevao u policiji. Odslužio je cijelu Liturgiju.
Koljena su nam progledala. Sada imamo jasnu evropsku perspektivu.
Niko u ovoj državi nije iznad Ustava, što znači da isti niko i ne čita.
Imali smo bogatu i slavnu istoriju, ali, hvala bogu, to je sada za nama.
Šta mari što nam brod tone? Znamo da kvalitet uvijek ispliva na površinu.
Srbin baš voli da se razbaškari. Organi su mu razbacani po cijelom Kosovu.
Na ovaj dio naše zemlje posebno smo ponosni. To je i dalje dio naše zemlje.
Ako je na ovim prostorima i bilo genocida, bilo je samo na nivou incidenta.
Kako da opremite zatvorsku ćeliju? Odlučite se za našu vladajuću garnituru.
Da su moji aforizmi bolji od tuđih vidi se po tome što njih najradije čitam.



RADE JOVANOVIĆ: NAGRADA ZA SATIRU

Srbi nisu manjina na Kosovu. Ima ih duplo više nego Amerikanaca!

Što je žrtva poznatija, ubice su sve anonimnije!

Podzemlje je bolje organizovano od administracije. Oni na licu mesta overavaju zločin!

Kinezi su nam najkorektniji prijatelji. Sa njima nikad nismo imali pogranične sukobe.

Don Žuan je živeo kao car od pisanja. Pisao je recke!

Izgleda da sam preterao sa hvaljenjem vlasti. Dobio sam nagradu za satiru!

Tolike pare svet troši na posmatrače, a u Srbiji nema šta da se vidi!





RATKO DANGUBIĆ: KOŠER BISKVIT RAKUSEN

1.
Poslednja tri dana radila je i po deset sati. Ostajala je do ponoći da razvrsta pristiglu robu po policama i fiokama. Pregledala je i knjige prihoda i rashoda. Njena prodavnica ima trideset kvadrata, s pultom za kasu i merenje. Tu se marmelada prodavala na vagu, ulje i gas ako si doneo bocu, kafa na pola kila ili frtalj, a bombone na komad. Hana je radila samo da ne sluša ljude, da im ne gleda strah u očima. Trudila se da joj tuga i briga ne nadjačaju razum. „Nema sledećeg života“, govorio joj je pokojni suprug Avram. „Ništa nije sledeće.“ U Savamali je imala prijatelje i kupce, poznanike. Davala je robu i na veresiju iako je znala da se sprema „smak sveta“. Na prvi pogled, novine i donose samo vesti o uspesima tog Hitlera i o nevoljama Jevreja. Hana zna da novine ne govore samo to i da ne govore sve. To je i bilo ono sledeće. Slutila je da zlo dolazi i u Beograd, uskoro. Pre godinu dana stigle su ovamo najcrnje vesti iz Berlina i Austrije. Pobuna naroda protiv pakta koji je sklopljen s Hitlerom i ulice pune ljudi govorili su da je nacizam i ovde pred vratima. Njoj je vesti (pa i ove najgore) donosila Savka, kod koje se snabdeva materijalom za pantalone sinu Davidu, sebi za haljine, kecelje i platnene kese. „Budi oprezna“, rekla joj je Savka. „Sada su Jevreji u smrtnoj opasnosti.“ Dok su se u srpskim domovima spremali za uskrsnuće Hrista, farbali jaja i pekli prasad, ona je i ove subote mislila kuda bi pobegla (na koji mesec), dok nevolja ne prođe. Pare koje je skupila od prodaje „kolonijala“ i hleba u Savamali, i ono što je uštedeo pokojni Avram, nisu bogatstvo, ali bi pomoglo u nevolji da se izmakne. Sin David je ostao (brine za njega) u gradu, u Knez Mihajlovoj, poslala ga je da kupi parafinske sveće i limun. Dok je sedela sama, „prelomila je“ da (pre odlaska) sakrije nakit. Verovala je da, gde god da ode u svet, mora (ako je ne ubiju) da se vrati.

2.
Uzela je iz ostave limenu kutiju od košer biskvita i poređala u nju, između krpa, prstenje, narukvice, minđuše, deset velikih zlatnika Habsburga i ogrlice. Kutija je lepa, na njoj je ispisano: „BONN RAKUSEN&Cos, Kosher Biscuits“. Proverila je (i nagaravila ruku) da li u kaminu, sa unutrašnje strane, stvarno postoji udubljenje, pokriveno crepom, u kome je deda krio stvari u vreme Prvog svetskog rata. Deda je tvrdio da je u kafani „Zlatna moruna“ viđao i Gavrila Principa. Kada je u novinama ugledao njegovu fotografiju, setio ga se. Sedela je za stolom, napisala je, onome ko nađe kutiju, kratko pismo  (na srpskom i hebrejskom). Moli ga da nađeno podeli na dva dela; da „sretnik“ deo uzme za sebe, a drugi, njoj dragi nakit (nabrojala ga je redom), dostavi sinu Davidu (data je adresa njegove tetke u Tel Avivu, koja uvek zna gde je on). Za sebe je napisala da je „posednik“ kutije smatra (odavno) mrtvom. Kutiju je umotala u amerikan platno i smestila je u udubljenje u kaminu. David se kasno vratio iz grada, nije bilo parafinskih sveća, uzeo je one od voska i pola kila limuna. Policija ga je legitimisala kod „Ruskog cara“, rekao je. Nije ga korila. Ustala je rano i spremila mu toplu čokoladu (to su bile poslednje zalihe) i stavila na kobaltni tanjir tri košer biskvita. Taj ostatak je krila i od sebe i od mrava u tegli prekrivenoj dunst papirom. Otvorila je prozor, na Sabornoj crkvi su se oglasila zvona. Cika deteta dopirala je iz dvorišta Jovanovića. Osmotrila je vodu Save, koja se valjala kroz aprilsko jutro. Skoro je poverovala da je rat ovde (stvarno) nemoguć. Stara dereglija (viđala je i ranije) dolazila je od Zemuna. Mrka stvar plutala je na vodi. Pomislila je: kao da je ljudski leš i oko srca joj se javila zebnja. Nestala je i ona cika deteta, mir je remetio tramvaj koji se vukao ulicom. Tog jutra, kada su se ortodoksni spremali za odlazak u crkvu, da jedni drugima kažu: „Hristos Vaskrese“, nad Beogradom se „nadvilo“ stotine aviona. Hana jedva da je bila odmakla dvadesetak metara niz ulicu kada je na zgradu pored koje je prolazila pala bomba. „Ponekad se sumnje igraju sa suzama“, jadala se kasnije baba Savka. „Nije bilo ambulantnih kola.“ David je jedva stigao da sahrani majku na groblju u Cvijićevoj, i da tuguje nedelju ili dve dana, kada su ga pokupili pristigli esesovci i odveli u logor na Starom sajmištu. Tu mu se (nema imena ni u arhivama) gubi trag, kao da je sudbina istrgla ovu stranicu iz knjige postojanja. Tako je kutija za košer biskvit ostala u mraku (godinama), dok u Beograd nisu stigli oslobodioci i komunisti. Baba Savka, koja je jedini svedok i narator događanja u ulici, zaprepastilo je da su stradale mnoge zgrade oko one u kojoj je stanovala Hana, a da je njena zgrada ostala, do kraja rata, uspravna.

3.
Baba Savka je (prvih nekoliko meseci), zapravo, zazirala i sama od pristiglih partizana, a da toga (skoro) nije ni bila svesna. Kada su protutnjali Rusi i kada su Titovi oslobodioci 1945. zaposeli Beograd i prazne, opljačkane i rasturene stanove, nekog Ignjata, kome je nekakva uprava dodelila stan Hane Grosman u Savamali, iznenadilo je da u stanu postoji kamin koji nema dimnjak, kazivala je baba Savka. Pamtila je da ga je videla kada se prvi put pojavio, u mokrim cipelama. Dala mu je vojničke čarape pokojnog brata Radosava, kraljevog gardiste. Ignjatova supruga Jelisaveta bila je (pravi) komunista od pre rata. Imali su maloletnog sina Simu. Ignjat je odmah počeo da radi u predratnoj knjižari Gece Kona. Kao iskusan knjigovođa, imao je zadatak da svake nedelje pregleda stanje robe i para. Ignjat je utvrdio da je poslovanje u komunizmu, rekao je babi Savki, prava katastrofa, ali nije smeo nikome drugom da se poveri. Poslovođa (nosilac jedne od spomenica, rekla je baba Savka) poklanjao je knjige filozofima i ljudima za koje je mislio da mogu da mu valjaju, a Ignjat nije znao kako to da pravda. Tih meseci je Ignjat kupio i kaljevu peć, polovnu, i montirao je u ispravni dimnjak u stanu, u sobi u kojoj je nekada spavao David Grosman. Kada je proradila kaljeva „furuna“, Ignjat se (ponovo) okrenuo nepotrebnom kaminu. Te nedelje trebalo je da stigne i moler, kupio je mađarsku farbu ispod ruke, da uredi stan. Jedne večeri je doneo odluku da razvali kamin. Oblak prašine je ispunio sobu. I dovde je baba Savka pratila tok događaja. Onome koji ovo nagađa (unuku baba Savke) nije daleko od pameti da, na osnovu (navodnog) pisma i sumnji, preplete tok događaja. Ignjat je (uveren je unuk) slao pismo i tetki u Izraelu, ali ona nije bila živa. Unuk veruje da je Ignjat sklonio nakit, a da je kutiju prodao na buvljoj pijaci. Tako je ispalo da je lakše da se život proživljava nego prepričava. Žao joj je, navodno je rekla Jelisaveta, što nije upoznala Hanu koja je, pre njih, stanovala u stanu u Savamali.

(Drugonagrađena priča na konkursu beogradskog festivala MIKSER i ARHIPELAGA. Priča će biti objavljena u zborniku koji za jesenji sajam knjiga priprema izdavačka kuća ARHIPELAG.)


четвртак, 04. јул 2013.

MILAN TODOROV: VREME SPORTA I RAZONODE

Sudija je u jednom trenutku revoltirano posegnuo rukom za džep, ali se vidno smirio kad je u njemu napipao sto evra.

Sudija  je dobio batine, jer je tako suđeno.

Publika je bila dobro raspoložena pa se to prenelo i na organe reda. Tukli su s očiglednim zadovoljstvom!

U modi su devojke sportskog tipa. To su one koje idu iz ruke jednog sportiste u ruke drugog.

Trener odbojkašica je imao odličan odnos sa svim devojkama u ekipi, a posebno sa jednom.

Kad predsednik dođe na večiti derbi svi ga gledaju kao da igra mečka.

Trener nije dozvolio igračima seks pre utakmice, pa su oni morali na utakmici da se samozadovoljavaju.

Dok se pobednik maratona šepurio trčeći počasni krug, naš trkač je uporno i vredno savladavao poslednje kilometre trke.

Naši igrači se brzo oslobađaju lopte. Neki je tokom cele utakmice čak i ne dotaknu.

Naš takmičar nije ušao među prvih pet, jer je na vreme procenio da njemu tu nije mesto.



понедељак, 01. јул 2013.

MILAN TODOROV: GATANJE

Legitimno je da iznosite svoje ideje, samo nam pokažite legitimaciju.

Ministar ne može da bude lično odgovoran, pošto je on bezlična osoba.

Znamo da je potrebno najpre počistiti ispred svoje kuće, ali ne želimo da dižemo prašinu. 

Davno je bilo kad smo se zakleli otadžbini na večnu ljubav. Bilo pa prošlo!

Živeo je za to da komšiji crkne krava, ali se krava pre obradovala.

Nisu mi bile jasne nove zakonske odredbe, pa sam zamolio gataru da mi ih protumači.

Razlika između organizovanog i neorganizovanog kriminala je  što organizovani ima sistem. Na svojoj strani.

REČENICE KOJE VOLIM (18)

VLADISLAV PETKOVIĆ DIS: HIMNA


Odma’ni rukom i zagazi baru,
Što mili, teče, kao život, meka,
Sa’rani razum, i udiši paru
S podneblja gliba što te svuda čeka.

I pusti trulež neka slepo gazi
Ljubav i dušu, i natapa strunu:
Zadah nek na te svoju senku plazi
Visoku, krupnu, kao zloba, punu.

Odma’ni rukom i zatvori oko,
Crvljivo doba neka naglo tiska
Spomene, slavu, u blato duboko,
Gde porok cveta i raznovrsnost niska.

Za lice tvoje ogledalo nije.
Živ međ ljudima u muzici bluda.
Živ! I nek ti vlaga srce pije.
Živi u zemlji sramote i luda.