уторак, 31. јануар 2017.

MILAN TODOROV: SVE IDE U ROK SLUŽBE



izvor: lolbre.com
Srbin je uvek rado išao u vojnike, ali nikad ga ovoliko  njih nije tuklo i vuklo.
Hitler je bio beba za ove danas. To je još jedna potvrda da su deca  naša budućnost.
Vlada će pomoći siromašne. Svi slabije stojeći građani će pre izbora dobiti paket.
Otac silovao ćerku. Hteo je da sve ostane u krugu porodice.
Kriminalci koji su odranije poznati policiji su njihovi dobri poznanici.
Pušenje bi trebalo potpuno zabraniti. Osim u političke svrhe.
Mi nećemo uvoditi vojni rok. Nama sve ide u rok službe.

ZORAN T. POPOVIĆ: VERUJUĆI



izvor: srbin.info
Oni su već živeli tu, pre nego što smo mi došli. I posle  kraćeg prijateljskog ubeđivanja, mi smo postali starosedeoci.               

Da li i Metuzalem oseća žal za mladost?

Jurio je za svakom suknjom, sve dok nije naleteo na Škotlanđanina.

Mi i dalje slušamo obećanja političara, jer smo mi verujući narod.

Kain i Avelj su bili braća, a i mi u našoj istoriji imamo više primera koji su imali biblijske razmere.


MILAN R. SIMIĆ: O STRAŠNOM KRAJU CARSKE PORODICE ROMANOV

izvor: Rusia Beyond the headlines, Ksenija Isajeva


U rano prepodne, vrata spavaće sobe Kapitaline Agafnove naglo su se otvorila. Kao da ga đavoli jure, baš tako, u sobu je ušao Jakimov, brat Kapitaline Agafnove. Naglo su se rastavila tela Agafnove i njenog ljubavnika i Kapitalina se, nimalo ne pokrivajući svoju golotinju, obratila bratu:
- Šta... šta je sa tobom?
Čuvar Jakimov se sav tresao.
- Ja.. nisam spavao cele noći. Molim te, Kapitalina Agafnova, zatvori vrata! I nikome ne otvaraj, čuješ li? Ubili su ga... i njegovu porodicu. Slušao sam, znaš, Kapitalina Agafnova, sestrice moja... Klešev i Derjabin, moji drugovi, oni su, tako mi Boga, meni sve ispričali!
- Smiri se... čuješ li me, pobogu!
- Klešev i Derjabin...
-Jakimove, šta su ti Klešev i Derjabin ispričali?
Ali, Jakimov je ostao bez reči, ni da bekne. Nesvesno je seo na ivicu kreveta.  Agafnova, još uvek naga, donela je Jakimovu  iz kuhinje čašu vode. Tek tada je Jakimov oštro, krvnički reklo bi se, pogledao ljubavnika svoje sestre – pre toga odmerio je i nagu Agafnovu.
- Šta... kako se usuđuješ, ti kurvaru... I ti, ku... – nije dovršio.
Ubio bi Jakimov nesretnika, zadavio bi ga golim rukama da nije bilo Agafnove koja se bacila pred njim na kolena, ali to se ne tiče ove male pripovesti koja govori pre svega o strašnom zločinu nad carskom porodicom, a ne o kurvanju Kapitaline Agafnove, istina, zgodne i lepe „kao pisane“, sestre Jakimova, čuvara na dvoru cara Nikolaja...

недеља, 29. јануар 2017.

MILAN TODOROV: TRUBAČI



izvor: smboemi.net
U Titovo vreme mogli smo mirno da spavamo u parku celu noć. A to mnogi građani čine i danas.
Nije tačno da slike govore više od hiljadu reči. Slike na kojima se grle političari i kriminalci,  tužilaštvu ne govore  ništa.
Ukrali su nam budućnost, ali nema veze, sudiće  im istorija.
Oružje ćemo proizvoditi za strane, a liftove za domaće potrebe. Nama je dovoljno i da nas ubije  neispravan lift.
Nas saveznici bombarduju i kad treba i kad zlu ne treba.
Moj najnoviji politički govor možete da čitate i dubeći na glavi. I tada je sve u redu.
Razumem da revolucije jedu svoju decu. Ali, zašto i našu?
Ceo svet udara u ratne bubnjeve, dok se s Kosova čuje samo srpska truba.

ZORAN T. POPOVIĆ: IZGRAĐIVANJE UKUSA



izvor: poljoinfo.com
Utakmica je bila za pamćenje. Kako su se oni s nama igrali!

Cenzori su potrebni. Oni brinu da vam svaka bude na mestu.

Potezanje konopca je prava disciplina za Srbe, jer tu svako vuče na svoju stranu.

Latinicom se služi iz praktičnih razloga. Ne zna ćirilicu.

Ako je protiv vas samo žena nije strašno. Ali ako joj se priključi i vaša tašta, onda je to već udruženi zločinački poduhvat.

Oni koji nikad u životu ništa nisu pročitali, izgradili su svoj čitalački ukus.

Pisac svog junaka vodi kroz celu knjigu da ne bi zalutao, kao on u svome štivu.


MILAN R. SIMIĆ: PRUGASTO



Ne dozvoljavamo da nam istoriju ispisuju drugi. Mi najbolje znamo kakva nam je istorija potrebna.

Naš narod se vekovima prepoznavao u junačkim pesmama. Poslednjih godina prepoznaje se samo u aforizmima.

izvor: vicevi - dana
U džepu stalno nosim viljušku. Tako brže ubodem nešto iz kontejnera!

Jedan aforizam pišem, evo, već desetu godinu. Hoću da to bude aforizam decenije!

Zakasnili ste!  U našem ljubavnom trouglu ima mesta samo za nas četvoro.

Nisam član biblioteke.  Ne volim da se eksponiram!

Imam dva velika hobija.  Bavim se sitnim i krupnim kriminalom.

Istoriju često prepravljamo.  Čitaoci su sve zahtevniji!

Nevino optuženi ima olakšavajuću okolnost. Ovo mu je prvi put!

Vama bi i prugasto dobro stajalo!



субота, 28. јануар 2017.

MILAN R. SIMIĆ: SLUČAJ


izvor: ludan...
Narod nije stigao ni da se zahvali demokratiji, a ona je već otišla.

Ništa nismo izgubili odlivom mozgova. I pre odliva mozgova, rezultati izbora bili su isti.

Sa istorijom nije bilo problema, ali geografiju nikako nismo uspeli da falsifikujemo.

Očevici događaja svedoke su prvi put videli u sudnici.

Ništa ne prepuštam slučaju. Pozitivne kritike obezbedio sam pre štampanja knjige.

Za svoj književni rad dobio sam više drugih i trećih nagrada. Prve nagrade koštaju mnogo više.


ZORAN T. POPOVIĆ: MAJSTORI



izvor: smeh.rs
Živim u Srbiji. To samo uz vino mogu da prebolim.

Mi imamo vlast kakvu zaslužujemo, jer mi to sebi možemo da priuštimo.

Nekad sam mislio da je sve u seksu, a danas se pitam a gde je tu ljubav?

Poštenih političara ima, ali na prste jedne ruke možeš da ih izbrojiš. Sve dok dođeš do srednjeg prsta.

Na javnom servisu rade najveći majstori!

петак, 27. јануар 2017.

ZORAN T. POPOVIĆ: DABL-DABL



Dok čekamo dolazak bolje budućnosti, trošimo poslednje zalihe prošlosti.
izvor: cmokotres.de

Zabeležio je dabl-- dabl učinak. Popio je deset rakija i deset piva.

Našu budućnost opisaću u par reči. Bilo nam je bolje!

Zaboravio sam ko je napisao knjigu“Kako se kalio čelik“. Malo sam zarđao.

Čim počnemo da režimo, bace nam kosku.

Cenzori imaju pune ruke posla, što je znak da se kod nas ipak čita.

Oblačio bih se i ja slojevito, ali odakle mi toliko garderobe?!





MILAN R. SIMIĆ: VOLEO BIH MAJKO MILA DA SVE OVO SAMO SNEVAM



iz filma "Ko to tamo peva" S.Šijana
I narod bi, sine! (Vidi: „Ko to tamo peva“)

Istorija se ponavlja. U svakom ratu imamo više dezertera nego u prethodnom!

Nevino osuđene nećemo pomilovati. Rizični su, mogu da ponove zločin!

Srbi su prognani iz Hrvatske, Bosne, sa Kosovo, ne tretiraju se bogznakako ni u Sloveniji, Crnoj Gori i Makedoniji. Ostalo je još samo da budu prognani i iz Srbije.

Muči me nesanica. Tako mi i treba kada umesto ovaca brojim nevine žrtve!

Bio sam sinoć na tajnoj večeri. U braku smo i ona i ja.

Naša miroljubiva politika sve je naglašenija. Naručili smo avione, helikoptere, tenkove.

Mislim, dakle ja ovom ne mogu da aplaudiram!

Nismo džabe krečili. Ugradili smo se!

Vlast je zarazna. Zato je izolovana od naroda.

Meni ste našli da nudite mito! Bogu hvala da ste naišli na pravog!

Sramota me je da kupujem žutu štampu. Uvek zamolim nekog od prolaznika.

MILENKO MIHAJLOVIĆ: KARIKATURA (41,42,43,44,45,46)


четвртак, 26. јануар 2017.

MILAN R. SIMIĆ: CRNI DANI PROPADANJA




 scena iz filma "Ko to tamo peva"
Klasična cenzura je prošlost. Savremena cenzura ne dozvoljava problematičnim tekstovima ni da stignu do urednikovog stola.

Pope, koliko košta mesto na freskama?

Istorija naših neprijateljan ne razlikuje se od naše istorije. I u njihovoj i u našoj istoriji za bitke između nas piše: mi smo pobedili!

Sada svi znamo ko su nedodirljivi. Zahvaljujući borbi protiv organizovanog kriminala.

Tačno je da sam nepodmitljiv. Mito primam samo zbog toga što ste vi uporni!

Najpametniji su nas napustili. Sada smo mi najpametniji.

Država, to nisam ja. Toliko propao nisam.

Mene čitaju u prolazu. Ja pišem grafite.

Borba protiv organizovanog kriminala završila se nerešeno.

Naš  narod sve shvata, ali ništa ne razume!

Kradem više nego što mi je potrebno. Mislim i na crne dane.

Kada sam ja pevao rodoljubive pesme, zbog njih se robijalo!

Hvala,  ne treba mi taksi. Čekam Nojevu barku!

Od kolevke pa do groba, čekamo bolje sutra!

Često menjam stranke. Hoću svima da pomognem.

Živeli smo kao braća. A onda je puška na zidu slučajno opalila.

Policajci u Srbiji ne primaju mito. Njih častimo.

ZORAN T. POPOVIĆ: ZIMA U MOM KRAJU


izvor: rtv.rs

Matematički rečeno, skupštinske sednice su prazni skupovi.

I Bog se javi. I ja sam njemu odgovorio na mejl.

Plivali smo za Časni krst u bazenu koji se ne greje. To ide na dušu organizatorima.

Ja sam dalekovid, pa često prebacim cilj.

Narod je gladan kulture. I zato starlete guta pogledom!




уторак, 24. јануар 2017.

MILAN TODOROV: STAN BROJ 6.




Milenko Mihajlović: ulje na platnu
1.

Voditeljka televizijskog dnevnika:  „Efektivna temperatura predstavlja meru našeg subjektivnog osećaja realne temperature vazduha. Taj osećaj je značajno različit od stvarne temperature u zimskom periodu usled uticaja velike brzine vetra, a u letnjem usled velike relativne vlažnosti. Te razlike ponekad zimi dostižu i nekoliko desetina stepeni.“

On u tom trenutku isključuje televizor. Gledaju se. Kao da se prvi put vide. I kao psi kad njuše vazduh.

2.

„Ogrni moju jaknu pre nego što izađeš. Opako je napolju. Napolju je minus deset. Šta pričam? Napolju je minus pedeset. Stalno nas lažu na televiziji. Namerno umanjuju minuse, jer znaju da smo na ivici sloma. Zato uzmi moju jaknu. Napolju su danas svi minusi sveta. Nema te stvari koju možemo obaviti u takvom okruženju. Nikakva hitnost, nužnost i umišljena potreba. Zato, ostani u zimovniku, za Boga miloga.“

Ona ništa ne govori. Samo tako stoji i gleda ga praznim pogledom.

3.

„Ne tvrdim ni da je sobna toplota zabavna. Niti bilo kakva. Pričao mi je momak koji je neko vreme radio u gradskom krematorijumu. Najveću muku su im zadavali gojazni pokojnici. A takvih je sve više. Gojazni imaju više masti, to proizvodi temperaturu veću i za sto stepeni, što izaziva začepljenja u filterima. A on je radio na čišćenju filtera. Užasan posao, ali dobro plaćen. Međutim, niko ne izdrži duže od tri meseca. I on  je pobegao odatle.“

Ona se osvrće, uzima nešto sa ormarića za cipele pored ulazno-izlaznih vrata.

4.

„Nije tačno da žene puno pričaju.Ti, ne. Da mi je samo znati zašto i sada ćutiš?
Više bih voleo da mi odgovaraš sa da ili sa ne. Obećavam, prestaću da krvnički sasecam nokte. To je samo preventiva da kandže ne zarastaju u živo meso, ali ponekad bih možda voleo da mi nokti srastu s tim živim mesom. Jer uvek imam taj problem spajanja, tu plimu i oseku osećanja.“

Ona prilazi vratima, zatim se vraća, vadi ključeve iz džepa uskog plastificiranog kaputa i ostavlja ih na ormariću.


5.

„Kad je na nebu pun Mesec milioni ljudi imaju užasne probleme. U nama raste voda i puni nam sve limfe, sav taj posvuda razbacani krvotok koji nas održava u životu samo da bismo se uvek osećali kao krivci.
Ponekad pomislim da ću jedno jutro sesti i sačiniti spisak svih svojih ogrešenja a zatim ih glasno čitati do duboko u noć, tražeći za njih oproštaj... a posle spisak spaliti.“

Ona izlazi bešumno otvarajući i zatvarajući vrata.

6.

Ali kome ja to govorim, pomisli i uhvati se za glavu. Popravio je uvrnuti porub zavese na prozoru, upalio mlečnu sijalicu u abažuru pored komode sa knjigama i nastavio da secka nokte. Jedan po jedan. Rožnate bezbojne ljušture lete na sve strane kao mrvice nečega što je doskora bilo delić njega živog da bi sve jedna završile na iskrzanom tepihu.



MILAN R. SIMIĆ: NAŠE ŠANSE SU VEĆE



izvor: smeh.rs
Da je naša istorija falsifikovana, primetili smo zahvaljujući njenoj ekranizaciji.

Rezultati izbora su čudni. Sve mislimo da su se birači dopingovali.

Svi diktatori su isti, samo je naš demokrata.

Naše šanse su veće. Sud je obezbedio lažne svedoke, mi smo podmitili porotu.

Naša istorija je objektivna. U njoj lepo piše da su svi izginuli do poslednjeg i pobedili!

Nema potrebe da se mirimo sa sudbinom. Mi se nismo ni svađali.




недеља, 22. јануар 2017.

MILAN TODOROV: ATOMSKI ZDESNA




izvor: espreso.rs
Novi američki predsednik se zakleo na dve Biblije. Naši bi morali na tri.
Američkog predsednika možete voleti ili mrzeti, za razliku od naših koje možete samo voleti.
Nije tačno da cilj opravdava sredstva. Mi svim sredstvima uvek promašimo cilj.
Više puta sam na televiziji gledao „Prohujalo sa vihorom“, ali čekam da to vidim i u nacionalnom Dnevniku.
Znam ko će vladati Srbijom narednih pet stotina godina. Kurta i Murta.
Važno je da građani imaju zaštitnika, jer ako se budu sami štitili - radiće kuka i motika.
I ja sam za ponovno uvođenje vojnog roka, ali za penzionere. Em znaju kako se dobijaju bitke, em su se naživeli.
Što čovek više stari to je seksualno neopredeljeniji.

субота, 21. јануар 2017.

MILAN R. SIMIĆ: IZMEĐU


izvor: najbolji - vicevi.com

Nevino optuženi proglašeni su krivim. Tako im je suđeno.

Dezerteri imaju savršen alibi. U vreme masovnog zločina bili su tamo daleko!

Ako je demokratija stvarno došla, zašto ne uniformišemo doušnike!

Mnogo volimo da filozofiramo. Između Istoka i Zapada, opredelili smo se za kinesku filozofiju.

Slobodu govora garantuje Ustav i saslušavanje!

Diktator je nasledio demokratiju, ali njemu nije stalo do nasledstva!

Posle našeg bratoubilačkog rata nema poraženih. Samo pobednici i rehabilitovani.

Organizujemo često prevremene izbore.
Da narod ne bi zaboravio za koga treba da glasa.

ZORAN T. POPOVIĆ: HIGIJENA




izvor: zbrka.com
Prestao sam da pišem o starletama. Neću više da im dižem rep!

Pošteni političari ruše ugled svoje profesije.

Meni se sviđa samo određeni tip žena, jer uopšte nisam probirač.

Nije tajna da je dojava bila anonimna, jer je kod nas sve transparentno.

Kad zaškripi u braku, treći podmazuje.

Ja svaki dan sebi kažem da živim bolje nego ikad. To mi je deo terapije.

Kod nas se zna red. Prvo vam skidaju kapu, a onda glavu.

Premeštam se s kreveta na krevet. Ne znam kud ću pre.

Nemojte ljudi, usranom motkom. Nije higijenski!



петак, 20. јануар 2017.

MILENKO MIHAJLOVIĆ: KARIKATURA (35,36,37,40)


DIORAMA


izvor:Opušteno.rs
Istina o nama uspešno se probija u svetskim medijima, u našim nikako da joj krene.


Lažni svedoci nisu videli sve. Nešto su ostavili i našoj mašti.
                                                                                MILAN R. SIMIĆ

Imam šezdeset godina. Kad ću, ako ne sad da se momčim!

I da imam Teslin mozak ne bi mi pomoglo u životu. Ne bih znao da ga koristim!

                                                                                ZORAN T. POPOVIĆ

четвртак, 19. јануар 2017.

MILAN TODOOROV: FIGURE




izvor. viblionica.vee...
Gledam seriju o Sulejmanu Veličanstvenom.  Srbija većeg državnika neće imati skoro.
Srbi danas deci daju uglavnom strana imena. Tamo gde će otići kad odrastu, to će ionako biti domaća imena.
Boginja pravde u rukama drži kantar koji nije baždaren hiljadama godina.
Vozilo Hitne pomoći je pregazilo pacijenta, da bi mu pomoć bila ukazana što pre.
Srbija je nekad bila moneta za potkusurivanje, ali danas to više nije. Radi se o krupnim parama.
U  nekim afričkim plemenima ne postoji pojam oca. Kao što na Balkanu ne postoji pojam braće.
A što se tiče Figura veneris, o tome više znaju figure na političkoj sceni.
Žuti žutuju, crveni putuju a narod nije makao iz zemlje dvadeset godina.
Svi koji su lili krv za ovo danas, dobiće redovno sledovanje Zavoda za transfuziju.

уторак, 17. јануар 2017.

MILENKO MIHAJLOVIĆ: KARIKATURA (34)


ZORAN T. POPOVIĆ: POLOŽAJNIK



izvor: vicevidana.com
Nisam se usrećio za Božić. Položajniku sam pozajmio sto evra, kažu valja se.

Znamo mi da u građanskom ratu nema pobednika. Ali jedno je teorija a drugo praksa.

Kad neko u Srbiji ne psuje, svi misle da ima govornu manu.

Danas se zaljubljuju samo emocionalno nezrele osobe. Niko više nema vremena za to.

Stežemo kaiš, odvajamo od usta, vršimo preraspodelu, racionalizaciju, finansijsku konsolidaciju i opet fali. Neko u našoj familiji je višak.



VASIL TOLEVSKI (MAKEDONIJA): BILJANA PLATNO BELEŠE



Nemoguće je utvrditi tačan broj budala. Rađaju se svaki dan.

U Isusovo doba postojao je samo jedan Juda. U to vreme nisu imali ovakav politički sistem.

Naši bolesnici nemaju vremena da vode brigu o zdravlju. Vode državu.

Narode, ne brini, situacija je pod kontrolom! Kontrolišu nas i Rusi i Amerikanci.

Biljana je bila dalekovida. Ona je belila platno za našu zastavu.

понедељак, 16. јануар 2017.

MILAN TODOROV: VIŠESTRANAČJE

Plašim se za vladu. Ona se zamerila celom svetu. Srećom, za sada samo domaćem.
Hrvatska predsednica je sve lepša i lepša. Ona je lijepa njihova.
Ranije se na ovim prostorima ratovalo svakih pedeset godina, ali danas se živi brže.
Donedavno smo živeli u jednopartjskom sistemu, a onda je nastupilo vreme jednog vođe, jedne partije, jednih pobednika na izborima...
Sad smo sigurni da vođa ima mnogo prijatelja po svetu, jer ovo nam ni neprijatelji ne bi radili.
Ne mogu svi Srbi da žive u jednoj državi. Zapad ne dozvoljava da se osećamo klaustrofobično.
Država je dosta odumirala. Sad je došao red na narod.
Potrebno je da na Balkanu svako prvo počisti ispred svoje kuće. Tek posle čistilišta dolazi pakao.
Ne menjajte kanal. Nema bolje kanalizacije.

недеља, 15. јануар 2017.

MILAN TODOROV: HUMANIZAM I RENESANSA


Opet ćemo da ratujemo sa celim svetom. I ponovo ćemo da ga uništimo!
Pre rata smo živeli kao ljudi, a onda se humanizam pretvorio u renesansu.

Polovina poslanika u Skupštini ne bi prošla psihijatrijski pregled. Srećom, druga polovina bi  odmah bila zadržana na lečenju.
Često je potrebno čuti i drugu stranu. Ali kako  kad su hitovi na prvoj?
Srbija je bogomdana za poljoprivrednu proizvodnju. Zato siromašna deca sa sela i hoće u popove.
Sreća je da je ovo vreme demokratije. Kad bi se narod pitao, već odavno bismo propali.
Ne samo da vlast misli na svoj narod, nego ga često i ružno sanja.
Kod nas zora ne sviće. Ona puca.
Na Balkanu je nužno zakopati prošlost. Dva metra, bez geometra.
On je čovek sa posebnim potrebama, ali malo žena to razume.
Egipat kao zemlja faraona pripada prošlosti. Nama pripada sadašnjost.
Srbi bi svoju državu doveli u red, da se nisu čekanja u redovima zasitili.




MILAN R. SIMIĆ: ZA INTIMNU NEGU



Narod je u situaciji o kojoj se šapuće.

Na Balkanu, vekovna ognjišta menjaju vlasnike od rata do rata.

Ubrzano se naoružavamo jer su izmišljeni neprijatelji stvarni.

Velika Srbija bila bi veća, da smo sačuvali svoja vekovna ognjišta.

Ne falsifikujemo istoriju. Mi pišemo kako je trebalo da bude!

Birači su alavi. Uvek izaberu veće zlo.

U predizbornoj kampanji očitali smo lekciju svim svojim protivnicima, a onda su se birači predomislili na sam dan izbora.


петак, 13. јануар 2017.

MILAN TODOROV: DOMAĆINSKI




Ovo ne samo da je krem države, nego je Eurokrem.
Nas su saveznici često bombardovali. Hteli su da nam i u najtežim trenucima daju do znanja da misle na nas.
Običan svet se još dobro drži. Od sedativa troši samo ujutro Bromazepan i pre spavanja tv Dnevnik.
Do izbora bi trebalo smanjiti broj siromašnih u Srbiji. Većina odlučuje.
Mi mislimo da nam niko ništa ne može. Potcenili smo sopstvene kadrove.
S verom u Boga, za kralja i otadžbinu, živela republika Srbija!
Eva i Adam su bili pravi ljudi, a ovo danas kao da je iz raja sam Bog proterao.
Kod nas nije svako lane bolje bilo. Ovde će se bolje živeti za dve godine.
Bratoubilački ratovi su na ovim prostorima najupečatljiviji, jer domaće je domaće.


четвртак, 12. јануар 2017.

MILAN TODOROV: ŽIVOT JE LEP


(objavljeno u beogradskom časopisu "KNJIŽEVNI PREGLED" za oktobar, novembar, decembar 2016.)



izvor: rtv.rs
Милан Поповић звани Поп, свежи пензионер градског Геодетског
завода, није волео разгледање излога и рафова у продавницама. Доста сам
се нашетао, говорио је, премеравајући сељацима њиве и окућнице. Међу-
тим, на шпацирање по мегамаркетима га је приморавала његова, купови-
не стално жељна, супруга. Говорила је да му шетње добро чине. И Поп је
некако подсвесно осећао да је у праву. Али, само донекле. Шетње су му
пријале, али за људе које је у тим шетњама сусретао углавном није марио.
Штавише, мрзео је ту магму људских креатура, која се гура, сапли-
ће, мимоилази и главиња у сукњама, ципелама, кошуљама, парфемима,
доњем вешу и спортским реквизитима начичканим радњама.
Ипак, пренуо би се увек када би у њима, угледао неку лепу младу
продавачицу. Не зато што би га та девојка привукла својим женским ча-
рима. То, никако није себи могао да допусти. Волео је у свему томе нешто
друго. Онај тренутак, а то се дешавало често, када на лепом чистом лицу
какве младе продавачице као упаљена шибица, изненада и без видљивог
повода бљесне радост. За њих је све ново, неукаљано, и обећавајуће, поми-
слио би тада Поп, са малом завишћу и бесмисленим жалом за сопстве-
ном протутњалом младошћу.
После дужег пешачења од продавнице до продавнице у Биг центру,
Поп најзад, већ видно заморен, угледа дискретну графичку ознаку за тоа-
лет и показа је прстом својој жени.
До тоалета је водио дуг и узан ходник у коме се две особе једва могу
мимоићи а да се не дотакну раменима, док је у истој равни, али нешто ни-
же водила знатно шира траса пута намењена, како је цртеж на сивој табли
показивао, инвалидима у колицима.
Док је његова жена полако и стрпљиво силазила низ црно мермер-
но степениште, Поп пође наниже бетонском путањом специјално уређе-
ној за особе у инвалидским колицима.
Отворивши лактом кваку јавног тоалета, нађе се у нешто широј про-
сторији која је била подељена на два дела. Један, десно до зида, чиниле су
Из рукописа
135
кабине са облогама и вратима од непроводног плексигласа намењене за
обављање велике нужде, док су лево, у дугом и потпуно правилном низу
грготали керамички писоари. Над једним, не тако далеким, полунагнут
унапред стојао је омањи човек, у типично канцеларијском тамном оделу,
проћелаве округле главе, коју је мало трзнуо уназад кад је Поп ушао. Тај
покрет је означавао да је уочио придошлицу, не марећи одвише за његову
појаву, али је ипак контролишући из неког нејасног разлога.
Поп је знао такве људе и знао је да су то обично млитави али упор-
ни и успешни чиновници овога или онога. Целокупна његова телесна по-
јава, односно подбуо и тмаст изглед лица, ваљкасто тело срасло са врати-
ном, кратке тешке ноге, одавала је човека помиреног са сликом сопствене
довршености.
То Попа примора да се окрене ка низу прохромских лавабоа. Иако
није имао жељу да их пере, Поп принесе шаке испод славине из које поте-
че оштар сребрни млаз. Пошто је постојао неко време он, ишчекујући да
дежмекасти мушкарац најзад изађе из простора за пишање, узе громуљи-
цу зеленкастог шампона из посуде поред славине и протрља њиме руке.
Затим их поново добро испра млазом топле воде.
И даље је чекао, али се мушкарац није појављивао. Поп, не гледају-
ћи у његовом правцу, изненађен сопственом срамежљивошћу, изађе на-
поље а да није обавио нужду.
У ходнику испред тоалета угледа добродржећу госпођу од четрде-
сет и кусур година, како се нестрпљиво осврће око себе. Поп одмах схвати
да је она партнерка мушкарца који се још налазио у клозету. Вероватно је
ушла у женски тоалет, у коме се сада и његова жена још налазила, али је
то учинила само да би поправила шминку или фризуру и брзо изашла.
Погледа је из профила и одмах уочи за њене године неприкладне
дубоке црне чизмице за високим потпетицама и уске црне панталоне од
коже које су истицале њену облу позадину. Али ноге које су носиле тај по-
замашан део жениног тела издајнички су одавале немали збир њених го-
дина. Беху танке и некако кошчате. На њима се могло назрети постепено
смањивање мишићне масе, тако карактеристично за старије жене.
На глави је носила наочаре за које је тешко рећи да ли служе да би
повећале диоптрију власничиних очију или су на лицу само из естетских
разлога. Он, по њиховом светлуцавом скупоценом раму, ипак закључи да
се ради о другој опцији.
Књижевни преглед 11
136
Поп протрља руке, окрете се лево па десно, начини неколико кора-
ка у правцу излазног тунела па се врати. И тако неколико пута у ишчеки-
вању своје супруге.
Повремено би бацио поглед на жену која чека. Не само у избору ње-
не гардеробе, него у читавом њеном пренаглашеном и нападно еротизова-
ном изгледу, могао се назрети покушај да се прикрије страх од нечег неза-
устављивог, од надолазећег времена.
А што се тиче њеног супруга, било је јасно да тај мора све више да
тетоши њену напрслу сујету куповином сваковрсне, махом младеначке, и
за њу и њене године сасвим неприкладну гардеробу. А разлог за то се
крио, претпостављао је Поп, у томе што му је жена својевремено морала
бити права лепотица.
Сиромах, помисли Поп иако му га уопште није било жао, јер тип
му беше одуран на први поглед. Што је више буде даривао, то ће се поја-
чавати њено уверење да је он заслужан за сво њено незадовољство, као и
веровање да се за ту прастару мушку кривицу узалудно искупљује. Ту,
Поп, сад већ помало љут на своју жену што се толико задржава у тоалету,
накратко помисли и на себе.
Да, то је то, такве су жене и такви смо ми мушкарци и не може бити
другачије, мислио је Поп.
Почека још неко време, погледавајући час врата мушког, час врата
женског тоалета. Кроз њих нико није излазио.
Чекао је, чекао а онда се окренуо и кораком који је, после ко зна ко-
лико времена био ослобођен привида обавеза, пође ка излазу из Биг цен-
тра, склањајући руком посустале разгледаче излога као досадне мушице.
На паркингу седе у свој стари ауто и несвесно крену према реци. Не
зна зашто је то урадио, али та стална, непотрошна пролазност велике воде
увек би га смиривала. Знала је то и његова жена. Често га је налазила на
бетонираном сидришту насипа где сатима седи на удобној гусаној клупи
или како шета земљаном долмом загледан у велику воду.
Паркирао је уз насип, са лепо уређеним шеталиштем под чијим бе-
демом беше укотвљен стари бели пароброд сада претворен у рибарску
чарду. Вече је било благо, крај марта је неочекиваном топлотом нагове-
штавао вруће пролеће.
Полусвестан онога што чини, он се, скинувши капут и узевши га под
мишку, одлучно упути ка палуби климавом дрвеном даском која је слу-
жила као мост за прилаз пароброду.
Из рукописа
137
На броду је било весело. Неко младо друштво је приређивало заба-
ву и он одлучи да седне мало постранце, пошто један мали округли сто-
чић уз ограду, тик изнад воде, беше слободан.
Наручи кафу без шећера и минералну воду и упита келнера где је
тоалет пошто му се сада заиста мокрило. Овај му показа дрвену кабиницу
на другој страни. Он оде до ње, али примети да је заузета. Изнутра се чуло
комешање и дахтање које није могло значити ништа друго до завршетак
љубавног чина. Он се удаљи који корак не желећи да пар који је био уну-
тра при излазу помисли да их је крадом прислушкивао или пак посма-
трао. Бешика му је била напета и једва је дочекао да се врата бучно отворе.
Из њих, заиста, ускоро изађоше једна висока црна девојка која је попра-
вљала ионако прекратку сукњицу и кловн. Био је то прави кловн, са вели-
ким црвеним носем од пластике. Обоје беху раскалашно весели и задо-
вољни.
Хеј, стари, рече младић у пролазу, да ли си и ти кловн?
Поп га погледа не схватајући питање.
Буди кловн, човече, рече му младић скидајући маску црвене набу-
бреле носине и пружајући је Попу. Живот је леп.
Живот је леп, додаде и девојка и вишња црвеним кармином који је
хитро извукла из своје мале шљаштеће ташне, у једном потезу нацрта збу-
њеном Попу велику сузу испод ока.
Изненађен, Поп узе маску и са њом уђе у клозет. По обављеној ну-
жди, заборавивши да скине вештачки нос и са нашминканом црвеном су-
зом пође између столова ка својој кафи и киселој води. Ишао је благо по-
гурен између младог света који се забављао, ветар му је размлатио ионако
ретку седу косицу око ушију, а велика суза испод левог ока беше му мало
замрљана од покрета руке којим је сваки час намештао дневне наочари, са
којима је већ слабо видео, нарочито у сумраку.
Више нико није обраћао пажњу на њега. Вратио се до свог усамље-
ног стола, кафа беше још топла. Оно што сам сањао и хтео да будем као
дете, помисли, постао сам сада, на овом необичном месту у овој необич-
ној, валпургијској ноћи: кловн.
Затим је лагано испијао гутљај по гутљај горке црне текућине па он-
да то прао гутљајима киселе воде. Чинио је то механички. Није осећао ни-
шта при том ритуалу који му је до тада, двапут дневно, ујутро и предвече,
причињавао дубоко, тихо задовољство.

MILENKO MIHAJLOVIĆ: KARIKATURA (31)


MILAN TODOROV: ČEKANJA I OČEKIVANJA


Zbog alarmantne situacije, hitna sednica vlade biće zakazana već narednih nedelja.
Predajemo se. Ne možemo više da gubimo ratove.
Treba prekinuti kad je najlepše. Još dok se čeka.
Poboljšaćemo odnose sa Nemačkom. Malo je bilo sto za jednog.
Mi održavamo vojne vežbe i sa istokom i sa zapadom. Nikad se ne zna s kim ćemo sutra zaratiti.
Građanima koji redovno prate tv Dnevnik nije potreban daljinski upravljač.
Demokratija je ušla u sve sfere našeg života. Ona je kao špijunska bubica.
Građani će biti prevareni i na sledećim izborima. To je njihovo demokratsko pravo.
Šta smo Bogu zgrešili pa da ministri dižu crkve?
Naši ljudi idu u zapadne zemlje da peru sudove, jer znaju da naše sudove niko ne može da opere.

GDE SE I KOLIKO ČITAO PARADOKS JANUARA 2017.

Приказа странице по земљама:

Графикон најпопуларнијих земаља међу пратиоцима блога
СтавкаПриказа странице
Србија
1623
Црна Гора
210
Немачка
172
Сједињене Америчке Државе
117
Русија
109
Македонија
89
Босна и Херцеговина
87
Украјина
59
Португал
32
Аустрија
28

среда, 11. јануар 2017.

MILAN TODOROV: PO MERI ČOVEKA



Nije dobro kad neka zemlja izvozi samo sirovine. Zato mi izvozimo intelektualce.
Kapetan na brodu ludaka je isti kao premijer. Prvi među jednakima.
Dobro je što naši radnici kod stranih poslodavaca nose pelene dok rade. Poslodavac će na kraju meseca tačno znati šta da im naplati: veliku ili malu nuždu.
Roman „Rat i mir“ ima, za naše pojmove, previše stranica. Poglavlje o miru je, recimo, suvišno.
Na Balkanu  više nikad neće biti rata. Da se kladimo u glavu!
Odlično učimo na greškama. Imamo sada kvalitetnije udžbenike nego ranije.
Inflacija je danas maltene svedena na  nulu. Kao i naše zarade.
Srbija je zemlja po meri čoveka. Uskoro će to biti jedan čovek.