PRVE REAKCIJE NA NOVI ROMAN "PRISTANIŠTE"

"Pristanište je prokleta avlija našeg doba..." Branislav Stojanović, Novi Sad

ZORAN T. POPOVIĆ: POVRATAK

izvor: pinterest.com

Ponovo se vraćamo Bogu. Za sad smo tek, Bogu iza nogu.

Centralni deo božićne proslave je vo na ražnju. On čuva duh  pravoslavlja.

Žena i ja otvoreno pričamo o svim problemima u našem braku. Rečju, o meni.

Srbi i Crnogorci su braća po lozi.

Pogledaj dom svoj anđele. Vreme je da ga okrečimo.

 Platili smo glavom, jer je cena bila pristupačna.

Lomače su u srednjem veku bile tople probe.

ODLOMAK IZ NOVOG ROMANA "PRISTANIŠTE"

Upravo je izašao iz štampe novi roman Milana Todorova PRISTANIŠTE.

iz lične arhive

...
Pitao sam se šta ja uopšte tražim tu. Ali, sasvim je sigurno da su se

upravo to pitali i svi ostali. Možda je za sve zaslužno

pristanište? Na 1254,9 kilometara od ušća, od mora crnog.

Mesto na kome se brodovi i ljudi obezbeđuju hranom, vodom i

gorivom za dalju plovidbu. Pristajanje najčešće začine

zabavom, susretima sa novim ljudima, upoznavanjima sa

drugačijim načinima života i drugačijim svetom i svetovima. U

pristaništu se, takođe, vrtloži i otpad svih fela. Koliko puta sam

video kako se oko ulaštenog belog pramca ili jakog lanca kojim

je usidren kruzer, stvaraju ostrva od najlonskih kesa, kondoma i

plastičnih flaša Knjaz Miloša ili Koka-Kole, lešina životinja,

pocepanih džakova, sluzavih konopa, masne pene i krvavih

zavoja, prljavih strugotina i ostataka kesica čipsa, čokolade,

kafe, kartona i starih guma i svakakvog drugog otpada koje je

ko zna gde i kad čovek bacio u reku a sve se to, kao i ljudi, sabiralo

u pristaništu i taložilo u njemu kao kamen u bubregu.

...

MILAN TODOROV: MUŠKI DŽEMPER

izvor: pinterest.com

Tip dobije na poklon skijaški džemper, obuče ga, ode u šumu, sekirom poseče pravo i zdravo stablo, vrati se u stan, uzme ženu u naručje  a odmah zatim je tresne na ležaj. Reklama za džemper u Srbiji.

NAJAVA NOVOG ROMANA

izvor: pinterest.com

Uskoro PRISTANIŠTE.

MILAN TODOROV: OKO VRATA KRST

Izvor: pinterest.com

Zašto se žene sa krstom oko vrata slikaju u provokativnim pozama? To ni bog ne zna.

DOBRIVOJE ANTONIĆ: ISKRIVLJAVANJE

izvor: pinterest.com

Dijaspora je deo našeg naroda koji se najbrže razvija. Zahvaljujući vladinim podsticajnim merama.

Prošlost nam je bila veoma teška. Zato nam je istorija tako iskrivljena.

Političke igre nisu za široke narodne mase. Završavaju se pre izlaska igrača na teren.

Knjige su vam sjajne, primeti inkvizitor tokom spaljivanja.

Đavo će se mnogo obradovati mojoj duši. Ima tu materijala.

RATKO DANGUBIĆ: DUŠA

izvor: pinterest.com

A u kafeu Alo-Alo odigrala se ovakva stvar. Znam da će se jedni gadljivo, drugi cinično namrštiti, ali ovo moram da ispričam. Padao je suvi sneg-bilo je hladno: banuo sam da čekam prijatelja, raskomotio se i naručio zeleni čaj. Kelner Peđa, s lepim, ljubaznim osmehom doneo je vruć napitak i uz njega mali peščani sat. Sat je bio novina u kafeu, na  njemu piše green tea-3 min. Kelner je stavio tacnu na sto-i pesak je, ili već šta je unutra, preko sredine sužene, staklene cevi, krenuo da curi-curi. Trljao sam rukama još uvek hladna kolena, nesvestan svih misli koje od nekud dolaze. Shvatio sam da kesicu iz čaja terba izvaditi za tri minuta, koliko je dovoljno da čaj dobije svojstva. Ako kesica ostane duže u toploj vodi čaj je tamniji i nema ukus koji treba da ima; ako stoji kraće, bledunjav je.

Sa strane je visila ilustracija, rad francuskog impresioniste, nekakva jedrilica je klizila preko plave vode. Iznad nje je lebdela nezgrapna ptica, gotovo crvenih krila. Nakon tri minuta, sadržina sata je iscurila od gore, pod uticajem gravitacije, sasula se u donji deo cevi. Izvadio sam kesicu iz vrele vode, pritiskajući je kašićicom o unutrašnjost tanke šolje, da ostane u njoj i ostatak čaja. I dok se čaj hladio, okrenuo sam peščani sat tri puta, što je značilo devet minuta. Onda sam, ne znam odakle mi je i ovo stiglo, dok sam   cedio med iz kesice, pomislio kako bi bilo da se u ovakav sat uspe ljudska duša i da se odredi za koliko iscuri od gore na dole, zavisno od težine i veličine njenih nevidljivih kristala. I pitao sam se, kako bi bilo da je i sam čovek nalik na ovaj peščani sat, da može da se i on okreće gore-dole-gore dole, da njegova duša curi u pete, a onda da se okrene i vrati u glavu, u srce. Dakle, niko se ne bi mogao dosetiti, dok sam sipao i limun u čaj, o čemu mislim: kakav bi ovo, pod uticajem gravitacije, duševni sat trebao da bude i kako da radi.

Slikar je nacrtao ovu jedrilica blizu puste obale, a ne vidi se da li ona odlazi ili pristaje. Držao sam šolju  među dlanovima, prijatelj samo što nije stigao. Zurio sam u peščani sat na kome piše green tea-3 min i kolebao se: zar nije bilo jednostavnije da o svemu ovome nisam razmišljao kako sam razmišljao. Uveravao sam sebe da bi mi bilo i prijatnije da o ovome nisam dumao. Ali, rekao bi, u meni uvek ima određen smetnja: i ovakve stvari ja ne radim od svoje volje, već po nagovoru upravo moje duše. I zamišljao sam čoveka kao sat na kome, opet na engleskom piše soul-toliko minuta. Šta bi sa isticanjem duše moglo da se meri, koja vrsta ljudske radnje-pijenje alkohola? Prijatelj kada je stigao, pitao je o čemu mislim, rekao sam, spremam se koji dobar vic da ti ispričam: on se nasmejao, onako.

MILAN TODOROV: ZIMA

Zimi se treba oblačiti slojevito. Prvo neke rupičaste stare stvari a odozgo glanc.

izvor: pinterest.com

NINUS NESTOROVIĆ: SKOK

izvor: pinterest.com

Imate pse rata? Pošto štenad?

Za razliku od Mostara, skokovi s mosta kod nas nisu jednodnevna turistička atrakcija. Ovde možete da ih vidite skoro svaki dan...

Ruski pisci piju votku, američki viski, a srpski rakiju. To je i normalno, jer svako inspiraciju treba da traži u svom okruženju.

U miru primamo socijalnu pomoć, a u ratu humanitarnu. Kakogod okreneš, mi bez pomoći ne mož' da preživimo!

Za razliku od demokratije, diktaturu nikad ne uvozimo. Ona je uvek domaća.

Čelični živci su samo metalna konstrukcija moje ličnosti. Sve ostalo je pamuk.

Vlast je već odavno popila narodu svu pamet, ali to je bio samo aperitiv.

Na red je došlo glavno jelo... sad mu jede džigericu...

Mi nikad ne živimo u miru. Samo počivamo.

Prvo su Turci opljačkali Srbiju, pa onda i Nemci.

Hvala bogu, posle toliko vekova, konačno je došao red i na nas Srbe, da je i mi opljačkamo!

Lako je danas u Srbiji biti prorok. Ajd'  ti budi nešto drugo, ako možeš...

DOBRIVOJE ANTONIĆ: BEZGREŠNOST

izvor: pinterest.com

Prošlost balkanskih naroda je zajednička, a istorija pojedinačna. 

Sa nazivom naših ulica niko ne može da se snađe. Rešenje je da  se na tu temu održi simpozijum istoričara, Gugl urednika i poštara.

Ne propuštamo  da ostvarimo naše pravo na grešku.

Vodite računa šta danas radite. Od toga će jednog dana zavisti kakva će nam biti prošlost.

Visimo nad ambisom. Teg sreće je na našoj strani.

Ostaću bezgrešan. Niko da me uvede u iskušenje.

MILAN TODOROV: ČARAPE

izvor. pinterest.com

U fioci imam  6 pari čarapa, a među njima dva para
su razvedena.

RATKO DANGUBIĆ: SASVIM KRATAK KOMAD

izvor: pinterest.com

To je jedan sasvim, sasvim kratak komad. Scena može da bude u bolnici, ludnici, u penzionerskom domu. U vezi sa ovim komadom mogu se postavljati i pametna pitaja, ali nema potrebe. Na sceni su njih petorica pod maskama, u sastav je uključen i sam pisac, a ne zna koji je od njih, jer svaki put je drugi. Ovaj komad ima izuzetno jednostavan smisao govora o životu, a možda nema nikakav smisao: oni zajedno prekraćuju penizonerske dane u sali u kojoj nema nikada gledalaca. Svaki dan se nalaze, bez pozdrava, sedaju na dugu klupu, jedan pored drugoga na rastojanju od pedeseset cantimetara, i svaki govori svoj monolog, ne čekajući ni od koga mig, ni odgovor.

Taj prvi, kada je prvi, bez uvoda, redovno ponavlja tromu misao: „Pitaju me kako živim, gde živim. I svakome odgovaram: Ne živim nikako, ne živim nigde i svugde.“

Taj drugo, koji je, navodno, ima uniformu, penzionisani policajac, ponavlja kada on treba da ponavlja: „Ne pitajte me šta radim, gde radim. Koje piće pijem znaju kelneri.“

Taj treći se, kada je treći, a kada treba je treći, svega priseća, ali ne može da se seti šta treba da kaže, i njemu je obešena oko vrata velika tabla sa krupnim slovima, pita se gde mu je maramica sa vezanim čvorom, mora nečega da se seti, a nju je izgubio, i on uporno ponavlja: „Nema veze, setiće se svega ona onaj koji maramicu nađe.“

Taj četvrti ima, prividno, jednostavnu i zagonetnu ulogu intelektualca, a ne deluje tako, iako mu je penkalo u ruci, on jednako govori, kada govori: „Pao je Berlinski zid.“

Taj peti ponekad je peti, kada je peti, srećković, ima kofer pored leve noge, skriva se iza iza banalnog pitanja, on samo provocira i uzdiše: „Igrate li dalje? Igrate li dalje?“

Tokom izvođenja scene njih niko ne obilazi, niko ne uznemirava. Oni pre nego krenu da govore mrmljaju svako za sebe. Tikovi su im uobičajeni: jedan odrečno maše glavom, drugi udara sebi dlanom po prsima, treći se kezi-kezi kao lud na brašno. Izvesno je da pisac nije stručnjak za likove, otuda maske na licima. Ne postoji upustvo šta koji rade, improvizuje se od slučaja do slučaja. Ovi ljudi su slika i prilika onoga što, možda, druge čeka. I kako koji bude umirao, komad se kruni, ostaju bez jednog od monologa. Niko ne može kazati kojim redom će umirati, ali red negde postoji i ne zna se koja će grupa rečenica, od ovih pet, biti poslednja.

MILAN TODOROV: SREĆNA ZEMLJA

izvor: pinterest.com

Videćete da je ovo srećna zemlja. Trebalo bi je samo preorati i posejati detelinu sa četiri lista.

MILAN TODOROV: ZAUSTAVLJANJE ZEMLJE

Izvor: pinterest.com

Za 10 godina izgubili smo jedan Novi Sad a za 30 ćemo izgubiti ceo jedan Beograd. I onda ćemo svi živeti u Novom Sadu i Beogradu.

Ne mogu svi Srbi da žive u jednoj državi. Zapad ne dozvoljava da se osećamo klaustrofobično.

Poznati megamarket nas pod sloganom "Kupujte domaće" poziva da kupujemo vina sa Hilandara. Nisam znao da se projekat Velike Srbije najzad ostvario.

Svaki veliki trgovinski lanac pre nego što dođe u Srbiju obećava korpu sa srpskim proizvodima. I kad dođe, srpski proizvođači dobiju korpu.

Ko nam je kriv? Da smo više pobeđivali u prošlosti, danas bi nam svi dani bili neradni.

Ranije nismo zaključavali vrata, a sad kad nema šta da nam ukradu, moramo.

Zvanično psa bi trebalo vakcinisati protiv besnila svake godine, mada vakcina deluje dve godine. Srbija je ovo.

Tito se nekad voleo više od mame i tate, ali vreme je donelo nove ljubavi.

-Ženo, nešto se opasno kuva...

-Marš iz kujne! Nastavi da gledaš taj tvoj tv Dnevik.

Suđenja se održavaju u razumnom roku. Osuđeni izlaze iz zatvora a žrtva se još nije ohladila.

Kao humanisti ste odlični, ali kao ljudi ste nula.

Bog nam je rekao laku noć, što je znak da sa Svevišnjim održavamo prisnu komunikaciju.

Imam male probleme sa pamćenjem. Znam, recimo, tačno koliko mi ko duguje a da me ubijete ne znam koliko sam kome dužan.

Svi bi da kupe našu zemlju, što znači da sa nama nešto nije u redu. Ako je svima dobra, zašto nama nije?

Mnogo toga se promenilo nabolje, samo je narodu isto.

Lepe žene prolaze kroz glad.

O smaku sveta je rano govoriti. Govorićemo kad se desi.

Izlazi noću i baca đubre u tuđe kante. Miran, porodični čovek iz komšiluka.

Tarabići su za sve krivi. Mogli su da nam pogode i nešto bolje.

Krstim se sa tri prsta, ali kad vidim šta se radi mislim da je to malo.

Ne da nam đavo mira. Stalno nas nagovara da idemo u raj.

Idealno se uklapam u kolektiv, jer je to jedna propala firma.

Novi srpski tajkuni imaju više hektara zemlje nego cela velika Srbija.

Kad bi neko zaista zaustavio Zemlju, mislim da bi svi sišli.

RATKO DANGUBIĆ: VEKER

         

izvor: pinterest.com

Sasvim lepog, letnjeg jutra krenuo sam i ove subote na buvljak da nađem kakvu staru knjigu, graviru. I tako ja idem pored jednog prodavca svega i svačega, pa kraj drugog prodavca svega i svačega. Toga leta pijaca je bila odlično snabdevena svakakvim drangulijama, puno je bilo onih koji su se izdavali za turiste i švercovali su od nekud pristojnu robu. Negde posle pola sata, vidim da sam prilično odmakao, da sam na sredini pijace. Onaj kod koga sam zastao bio je u pohabanom odelu, malo neobičan, sa žutom kravatom, gotovo praznično obučen. Imao je pred sobom više nego skromnu ponudu stvari, a videlo se i da nije baš svaki dan na pijaci. Kada sam zastao, počeo je, s 

nekim mekim akcentom, da govori pristojnim srpskim o budilniku, a izgledao je kao neko ko može o svemu da govori. Prvo je rekao da mu je tamo gde je mala penzija, da ne može da dotekne ni unucima za knjige i sveske, da mu fali slušni aparata, koji ne daje socijalno, da hrani kerove lutlice u parku hranom koju sam nabavlja, da se ne seća kada je zadnji put bio u bioskopu. A ako bi, na primer prodao meni veker, mogao bi delom da pokrije i neke od nabrojanih rashoda. Tako sam kupio na buvljaku veker izbrisane marke, koji je, kako je rekao prodavac sa žutom kravatom, budio generacije i treba da budi i dalje, jer ima oprugu od najboljeg, švedskog čelika.

Ta priča ne samo da mi je prodala veker, nego je otvorila jednu drugu priču: veker je krio u sebi tajnu, koju sam saznao kada sam skinuo zadnju stranu da ga podmažem. Tu je doslovce pisalo, sitnim, izgrebanim, ruskim slovima na poklopcu da je veker pripadao Ivanu I. i da nije budio njega, nego i buljuk robijaša, izgnanike u jednoj od tajgi. Tako sam saznao da je vlasnik budilnika bio robijaš. I onda mislim kako je sve ovo moglo da se desi i kako je ovo mračna igra sudbine. Tada sam uzeo jednu priču Soloženjicina, da tragam kome bi od njegovih likova mogao da pripada ovakav veker, pa su se javila nagađanja koji je pritvorenik za ovo najbolji. Zamišljao sam jednog od njih kako uspeva, kao prognanik da posećuje predavanja o higijenu, alkoholu, da sanja svoj život povratnika u Moskvu i vidi kako se vraća u Moskvu sa vekerom. Volja toga čiji je veker u loguru da ostavi trag o sebi, vekeru i njegovoj ulozi, mislio sam, dostojna je cinične pohvale. Za mene je ostala tajna kako je veker stigao do buvljaka. I jednom sam osetio dremež u očima, spavalo mi se, i sanjao sam čoveka sa žutom kravatom kao čuvara logora, koji Ivanu, pokazujući mu muzgavi poklopac sata, usplahiren i ljut govori: „ Zar se Vama, Ivane Ivanoviču, ne čini da se, boreći se za ostavljanje svoga traga o svome postojanje, ne koristite nedozvoljenim trikom?“

MILAN TODOROV: KREVET ZVANI SAMAC

Onako, kako ga ja vidim.

ZELENI KONJ

izvor: pinterest.com

У Темишвару је недавно на Међународном фестивалу хумора, стире и карикатуре „Зелени коњ“ представљен зборник балканских афоризама на македонском језику „Трагачи за парадоксима“, приређивача Мила Ђорђијоског, објављен недавно у издању Дома културе „Тошо Арсов“ из Винице. У овом издању на више од две стотине страна налази се око две хиљаде мисли двадесет аутора из шест балканских држава. Заступљени су:  Милан Тодоров, Александар Баљак, Зоран Т. Поповић, Слободан Симић, Весна Денчић, Нинус Несторовић, Александар Чотрић и Бојан Љубеновић из Србије. За сваког аутора дати су и краћи биобиблиографски подаци.