недеља, 17. јун 2018.

NINUS NESTOROVIĆ: IZDANJA

izvor: pinterest.com
Samo je jedan faraon na vlasti. Sve ostalo su mumije.


Televizor je bolji od metka. Em, kod žrtve pravi mnogo veće rupe u sećanju od njega, em, ne ostavlja krvave tragove na tepihu.

Odvojismo crkvu od države.Jedna raja, a dva gospodara, jedna raja, dva harača daje.

Srbija nije najstarija evropska država.Ona samo tako izgleda.

Na internet portalima naših dnevnih novina objavljuju se nekompletne laži. Kompletne možete pročitati samo u štampanim izdanjima.

Vođa je odličan poznavalac prilika u Srbiji. Narod neprilika.

Dani žalosti su odavno uvedeni u naš državni protokol. Dani sreće, nažalost, još uvek nisu.

DOBRIVOJE ANTONIĆ: NEBO

izvor: pinterest.com

Najpoznatiji srpski brendovi su šljivovica, ajvar i nebo.

Patentiram formulu za izračunavanje stanja medijskih sloboda: gustina mraka, množi se visinom straha, pa se deli sa učestalosti pritiska vlasti na jedinicu medija.

Kod nas  je najviše političkih zatočenika. Ceo jedan narod.

Jedan list je organizovao izbor najlepše fotografije sa poslednjeg letovanja. Pobedila je ona iz osamdesetih, jer drugih nije bilo.

Prirodno je da ulica vaspitava decu. Profesori i učitelji su češće na ulici nego u učionici.

Žalio sam se na mog anđela čuvara. Šuruje sa đavolom.

Komšija pregažen na pešačkom prelazu. Rodbini laknulo, nije bio kriv.


понедељак, 11. јун 2018.

MILAN TODOROV: GDE OTIĆI OVOG LETA




Od milijardu spermatozoida samo jedan uspe. Pa i taj posle ode iz Srbije.

Da nas ne vode ovako uspešno ko zna gde bismo već stigli.

Ne znam kad je veče a kad jutro. U TV dnevniku u 19 i 30 stalno sviće.
IIzvor: Pinterest.com

U početku je dovoljno što je ljubav slepa. Posle je potrebno da bude i gluva i nema.

Jebeš pusto ostrvo! Čim odeš na njega, više nije pusto.

Šta će toliki lekari u visokoj politici? Pa, da uvek budu uz pacijente.

U novinama sam video raspored sahrana za sutra. Dobro je, slobodan sam.

Recept za dugovečnost: ne smeš da umreš pre devedesete.

Moj komšija prima penziju iz Bosne 30 KM,m mesečno i sva,vkih šest meseci mora da šalje potvrdu u Sarajevo da je živ. Ne veruju da se s tim može.

Koje su vaše omiljene destinacije u koje ni ovog leta nećete moći da odete?

Bolje je prelaziti pešački prelaz  na crveno. Ako te zgazi neki moćnik bar te mrtvog neće praviti budalom.

Kako prepoznati uspešnog čoveka? Čim počneš da ga mrzš i da mu zavidiš velika je verovatnoća da je taj.

Ove kese u megamarketima su čista perverzija. Ne može pošten čovek da ih otvori dok ne lizne.

Pravi domaćin uvek ide po kući u gaćama, jer odelo čuva za posao.

Video sam radnika u majici sa reklamom komunalnog grobljanskog preduzeća. Izgleda da još ne umiremo koliko bi trebalo.

Neke stvari se ne mogu kupiti novcem, jer ga nemamo.

Raj je pakao sa pet zvezdica.

Sreća je lepa samo dok se čeka, ali ovo kod nas baš preteralo!

Bacali su na nas osiromašeni uranijum, da se ne baci.

Lepa reč otvara i gvozdena vrata. Na primer reč "keš".

Komšiji koji ima preko 70 godina u autobusu ukrali novčanik sa dokumentima. Kad bi mi vratili bar pare, kaže.


 ( nove aforizme Milana Todorova možete,ukoliko želite, da čitate i na:
uzgajivač badema@uzgajivacbadema/Twitter)







DOBRIVOJE ANTONIĆ :LETO



izvor: pinterset.com
 Srušena je gvozdena zavesa, ali je sačuvana garnišna.

Srbi su u šestom veku doleteli na Balkan.

Naš ulazak u EU liči na prolazak  ispod duge. Taman se primaknemo, a ona se odmakne.

Sabrana dela većine književnika biće objavljena u čitulji.

Nema više nameštanja tendera tajkunima bliskim vlasti. Sad je to uređeno zakonom.

U Vršcu je vetar tako duvao da se na pijaci moglo plaćati samo metalnim novcima.


Ovog leta najviše će se nosti gaće.


четвртак, 07. јун 2018.

BOJAN RAJEVIĆ: VREME PROMENA





slika: Salvador Dali
Borba protiv kriminala za državu je mačji kašalj od kog se sklanja u mišju rupu.

Cvrčak je naša prva violina.

David je pobijedio Golijata jer je i tada bilo namještaljki.

Dolazi naše vrijeme. Nek se evakuiše ko može!

Država je vječna jer sve što je lijepo ima kraj.

I datum za prijem u Evropsku uniju pada kasnije po našem kalendaru.

Imam biznis ideju, ali ne znam gdje da nađem dovoljno baba da uđu u kolo.

Ja, pa ja, pa ja… Nezahvalno je dalje nabrajati jer uvijek postoji mogućnost da nekog preskočim.

Kod nas i nema toliko nepotizma. Nismo svi svoji.

Najmanja izlaznost u gradu zabilježena je kad sam polagao vozački ispit.

NATO tvrdi da osiromašeni uranijum ne utiče na naše zdravlje i da je to naučna činjenica. Sad je, znači, i naučno dokazano da nam niko ne može ništa.

Ne prihvatamo ultimatume, sem ako se baš mora.

Ne želimo ništa da imamo s njima jer sve želimo da imamo sami.

Neka šef izvini, ali on jednostavno ne umije da pogriješi.

Opozicija stalno gubi na izborima jer se crkva moli bogu samo za one koji su na vlasti.

Sve je u glavi. Zato u nju ništa ne može da uđe.

Vrijeme kraljevine, vrijeme komunizma, vrijeme demokratije… Ubiće nas ovolike vremenske promjene…

среда, 06. јун 2018.

MILAN TODOROV: ŽENA U PLAVOM




Žena pedesetih godina, ravno začešljane pepeljaste kose, na toj fotografiji izgleda savršeno mirna. Njeno skladno telo ne odudara od izraza nepokretnosti na njenom licu. To, zapravo, kao da nije lice koje nekome pripada nego anatomska slika voljno stisnutih mišića brade, obraza i očiju. Ta ženska osoba leži zavaljena na šarenom tepihu. Iza nje je naherena starinska fotelja sa meblom u turskim drečavim bojama, kao izvučena iz fundusa pozorišta u kome se daju samo klasične, spore i duge drame. Svetlost abažurne stone lampe jasno ukazuje na noćni sat u kome je fotografija načinjena. Dama je odevena u dugu svetloplavu haljinu, koja se odmah ispod kolena raskriljuje otkrivajući glatke i oble gležnjeve na  njenim nogama. Čini se da nosi vrlo tanke najlonske čarape boje kože. Ona je zapravo u poluležećem položaju, nesigurno oslonjena na lakat desne ruke. Takav položaj joj omogućava da glavu drži ukoso položenu na ramenima. Leva ruka joj je prebačena preko bedara.
          Sa njene desne strane, na turskom tepihu, nalazi se široka bela keramička šolja. To su one šolje iz kojih se obično pije čaj, kafa ili vruća čokolada. U svakom slučaju ne služi za ispijanje alkohola. Prazna šolja je brižljivo odložena na  tepih. Na njemu nema tragova prosute tečnosti. Naprotiv, bela šolja na crvenoj vunenoj pozadini deluje kao eksponat koji je neko pažljivo instalirao u kadru za fotografisanje tako da čitav prizor koji sagledavam maltene u jednom potezu – odaje utisak planirane intimne atmosfere i kao takav ne izaziva u meni nikakvo interesovanje.
          A onda nastaje trenutak koji dotadanjem prizoru daje katastrofičnu snagu i čitavu stvar preokreće naglavačke, poništavajući suspregnutu mirnoću slike, razbijajući mogućnost njenog razumevanja u paramparčad. Kao ogledalo. Sa desne strane, malo iza nepoznate žene, ali tako da ih ona u svakom trenutku može okrznuti pogledom samo ukoliko se malo iskrene, nije potrebno čak ni da se osvrne, na podu su  njene izuvene cipele. Imaju potpetice, ni visoke ni male, malo proširene u peti i sa lepo zaobljenim suženjem na donjem delu štikle. Ništa posebno, osim što je jedna cipela bela a druga crna.
          Na toj slici je, inače, sve drugo u savršenom redu. Izuzev te uznemirenosti koje izazivaju njene rasparene balske cipele.
          Pokazujem svojoj ženi fotografiju te žene u plavom. Ona brzo pogleda fotografiju jer se spremamo upravo da izađemo i zatim presavijene novine spušta u korpu kraj vrata.
          Da?- pita.
          Da li si osetila isto što i ja?
          Strahovito uznemirava, zar ne?
          Potvrđujem i bacam pogled na moje, pa zatim njene cipele. Moje su tamno braon, uredno zašnirane. Njene su crne i sjajne. Sa nama je, dakle, u ovom trenutku i dalje sve u savršenom redu. Ali, mi oboje veoma dobro znamo da na onoj slici nije stvar bila u cipelama, ni u šašavosti njihovih suprotstavljenih boja, čak ni u nepoznatoj drami koja je na kraju proizvela njihovu odbačenost, nego u očekivanju nečega, što se, sudeći po očajnoj usamljenosti osobe na slici, verovatno nikada neće dogoditi.
        

понедељак, 04. јун 2018.

NINUS NESTOROVIĆ: KRAJ SVETA


Ako istoriju pišu pobednci, onda gubitnicima preostaje da pišu samo književna dela.



Ja srbski ne umem da govorim, a vi ne umete srpski. Pa, kako onda da se razumemo?!






Da bi danas neko živeo u Srbiji, taj mora da poseduje vrhunsku spremnost i obučenost za to.



Moralno posrnula država se ne oslanja na štap, nego na pendrek.



Za razliku od ratova, svaki mir smo na kraju izgubili.



Nijedan čovek ne može da izbriše svoju senku, ali zato svaka senka može da izbriše svog čoveka!



Mozak je organ za varenje stvarnosti.



Naša istorija je kao vino. Što je starija, to je bolja!



Gde se nalazi kraj sveta? Druga ulica levo, pa sto metara niže...



Ponašaju se prema nama kao prema stoci, a mi ni muuuuu da kažemo!



U Srbiji danas žive: veliki vođa, veliki lopovi, velike patriote, veliki prevaranti, veliki ratni zločinci, veliki biznismeni i mali obični ljudi.