понедељак, 16. октобар 2017.

MILAN TODOROV: ZIMA




izvor: webzabava.com

Kupio sam deset metara drva od šabačkog Cige. Sa tih šest metara ću se, valjda, ogrejati ove zime.

Vrlo je načitana. Čak zna i za Braću Kardašijan od Dostojevskog.

Ne plašim se mraka. Ali ovo kad stalno sviće me izluđuje.

Za ovo kako živimo niko nije kriv i odgovaraće kad padne s vlasti.

-Šta mislite o mis Srbije?
-Pa... ne znam iz koje je partije.


MILAN R. SIMIĆ: LAŽNI SVEDOCI



izvor:webzabava.com
Imate dobro pamćenje, ako se sećate prethodnog predsednika Srbije.

Islednik je ljubazno odgovorio na sva moja pitanja. Bio je to intervju za režimske novine.

Demokratija nije ovde. Posle zvučnog signala ostavite poruku.

Lažni svedoci odradili su svoj posao pošteno.




петак, 13. октобар 2017.

MILAN TODOROV: OD POČETKA



mycity.rs
Uđem u kinesku prodavnicu a tamo smrde pečena jaja. Malo za promenu.

Put u pakao je nekad bio popločan dobrim namerama, a tek sad smo u mogućnosti da ga potpuno rekonstruišemo.

Neprijatelj našeg neprijatelja je... Hm, takvog baš i nema.

U socijalizmu čovek nije smeo ni da prdne, dok u demokratiji može to da radi koliko hoće.

Slažem se da kockarnice ne treba da su blizu škola. Treba početi od zabavišta.

Dan mladosti će ubuduće biti obeležavan u Nemačkoj.


четвртак, 12. октобар 2017.

Antologija na engleskom predstavljena u Beogradu



Антологија савремене српске сатире и афоризама на енглеском језику, која је објављена ове године у Сједињеним Америчким Државама представљена је 11. октобра у Удружењу књижевника Србије. 

О Антологији су говорили приређивач др Бранко Микашиновић из Вашингтона, Дејан Стојановић, књижевник из САД и сарадник на овом пројекту, академик Матија Бећковић, књижевник и професор др Александар Петров и сатиричар Александар Чотрић. Водитељ програма био је Миљурко Вукадиновић.

Бранко Микашиновић истакао je да је ова Антологија настала на основу Антологије југословенске сатире коју је седамдесетих година прошлог века објавио у Америци и да је обогаћена радовима српских сатиричара стасалих последњих деценија. Наредних година, па и деценија, нагласио је Микашиновић, ова Антологија биће вредан извор за све који желе да се упознају са српском сатиром, да је проучавају или преводе на друге језике. Он је захвалио на сарадњи и помоћи Дејану Стојановићу и Миловану Витезовићу.

Дејан Стојановић је указао да је рад на Антологији трајао три године и да је он дао свој допринос преводом једанаест аутора на енглески језик, те да је велика пажња посвећена управо преводу, како би драме, песме, приче и афоризми били на највишем нивоу и потпуно разумљиви и прихватљиви читаоцима на енглеском говорном подручју.

Матија Бећковић се присетио како је пре педесет година дошло до превођења његових сатиричних прича на енглески језик, које је објављивао у часопису "Свет" под псеудонимом др Јанез Паћука. Рекао је да је његова књига објављена у Америци код истог издавача који је публиковао и књиге дисидента Милована Ђиласа. Академик Бећковић је прочитао причу "О народу" која се налази у овој Антологији.

Др Александар Петров је подвукао значај ове Антологије и велики допринос Бранка Микашиновића и Дејана Стојановића афирмацији српске књижевности у Америци, говорећи и о њиховим биографијама и другим важним пројектима које су остварили, попут Антологије српске драма и Антологије српске фанстастичне приче.

Александар Чотрић је рекао да српски језик, нажалост, говори и разуме само 0,1 посто људи на планети, због чега је веома значајно што су се изабрани радови српске сатиричне књижевности појавили на енглеском којим говори више од милијарду људи у 54 земље света.

"Бранко Микашиновић је новинар Гласа Америке за Србију, али је и глас Србије у Америци. Колумбо је открио Америку, а Бранко је Америци открио српску сатиру. Бранко је у овој Антологији био селектор, нешто слично Славољубу Муслину, селектору репрезентације Србије који је наше фудбалере одвео у Русију, а Микашиновић је наше репрезентативне сатиричаре одвео у Америку" - поручио је Чотрић.

Представљању Антологије присуствовали су и Душко М. Петровић и Драгутин Минић Карло који су заступљени у овом избору од 36 аутора, међу којима су Бранислав Нушић, Петар Кочић, Бранко Ћопић, Владислав Петковић Дис, Иво Андрић, Добрица Ћосић, Душан Радовић, Владимир Булатовић Виб, Владан Десница, Матија Бећковић, Душан Ковачевић, Милован Витезовић и други великани српске књижевности.

Међу ауторима који и данас активно пишу сатиру представљени су, поред осталих, Витомир Теофиловић, Ратко Дангубић, Милан Тодоров, Александар Баљак, Слободан Симић, Весна Денчић и Александар Чотрић. 
Област са прилозима

среда, 11. октобар 2017.

MILAN TODOROV: USTA PUNA ŠLJUNKA

(uz novi roman)



Disciplina dugog pisanja, neophodna za pisanje romana, liči na ispiranje šljunka u planinskom potoku da bi se pronašlo zrnce zlata. S tom razlikom, što taj potok, po kome se kotrljaju brda reči kao gomile šljunka, predstavljaju vaša usta.
Ali, čemu to?
Možda da bismo se sastavili, tačnije pronašli u vremenu. Bez tog pronađenog zrna zlata, te žižne tačke, čovek može da bude sve. Međutim, tek kad spoji sebe prošlog sa sobom sadašnjim postaje jedno.

субота, 07. октобар 2017.

MILAN TODOROV: POJESTI HARTIJU



Izvor: opusteno.rs
Ne priznajemo otcepljenje Katalonije. Mi smo španski borci.

Ovde se uskoro ništa neće moći meriti brzinom svetlosti.

Zašto nama poklone uvek donose u Pandorinoj kutiji?

Objasni ti našem čoveku da mesarska hartija u koju su mu zapakovali švarglu nije za jelo!

Zaboravili su vas stari prijatelji? Ne zamerajte im. Demencija je pratilac starosti.

Da li redovno menjate gaće ili samo kad promenite partiju?

Sve što možete da ne uradite danas, ne ostavljajte za sutra.

Pare ljude kvare. Sve potroše na žene.

Kad naši izgube uvek kažem da nikad nisam voleo fudbal.

Pored toliko nezaposlenih inženjera, ne vredi vam ono: moj je mali, ali tehničar.







ZORAN T. POPOVIĆ: POSLASTICE



izvor: opusteno.rs
Čekaj me, čekaj me dugo, jer ja ću sigurno zaglaviti s drugarima u kafani.

Frigidne žene su hladna poslastica.

Rat je zlo, mir je dosadan. I onda mi između dva zla, izaberemo manje.                  

Sviđa mi se kako Ajnštajn razmišlja. I ja mislim da je njegova teorija relativna.

Smisao života su deca koja ga često obesmisle.

Srljamo u boljitak!

 Mi ćemo svi uskoro moći da stanemo ispod jedne šljive. Kad čeljad nisu besna, ni kuća nije tesna.