уторак, 30. септембар 2014.

MILOŠ CRNJANSKI: VOJNIČKA PESMA



A šta je meni do tih mramornih dvora
tučnog ponoćnog sata,
što očima slepim odbijati mora,
sestri sramnoj od brata?

A šta je meni do velmoža u svili,
sa sokolom na ruci?
Otac mi je sebar što na točku cvili,
a kćer mi glođu vuci.

Baš ništa me za crkve duša ne boli,
za silnoga cara dom.
Za grčke ikone poleguša golih
u robovskom hramu dom.

Dao je njinoj duši oproštaj
guslara seljački poj.
U njivama mi je sahranjen lelek taj,
u prokleti večan znoj.

Nisam ja za srebro ni za zlato plako,
niti za Dušanov sjaj.
Ne bih ja rukom za carske dvore mako,
za onaj bludnica raj.


1918.

недеља, 28. септембар 2014.

MILAN TODOROV: TROSKOK

Policija je zakucala i na vrata poznatog kriminalca. I izvinila se ako smeta.

Policija ne samo da obezbeđuje okupljanja, nego i rasturanja masovnih skupova.

Amerika je trula iznutra, dok je kod nas ostvareno jedinstvo mesta i radnje.

Položaj Srbije u svetu je sve bolji. Znači, nije tačno da je kod kuće najbolje.

Ničija nije gorela do zore, ali vlast sve čini da ne bude restrikcija.

Kao uspešni menadžer, promenio je desetak kompanija. Sve ih je sahranio.

Oni koji su preskakali doručak, sada mogu da upražnjavaju i troskok!

петак, 26. септембар 2014.

SRPSKI AUTORI U SVETSKOJ ANTOLOGIJI AFORIZAMA

U Rusiji je objavljeno kapitalno delo "Antologija misli u aforizmima", na oko hiljadu strana, velikog formata, u kojoj se nalazi više od trideset hiljada aforizama, maksima, citata i misli naučnika, pisaca, državnika, filozofa i verskih lidera iz celog sveta.

U ovoj jedinstvenoj knjizi zastupljeni su klasici i savremenici, poput Aristotela, Cicerona, Konfucija, Lava Tolstoja, Maksa Vebera, Bleza Paskala, Frensia Bekona ili Marka Tvena, Umberta Eka, Milana Kundere, Jevgenija Jevtušenka, a njihove misli svrstane su u 15 velikih poglavlja - Život, Odnos prema životu, Čovek, Razum, Istina, Ljubav i brak, Društvo, Država, Politika...

U Antologiju je uvršteno i 56 srpskih autora: Aleksandar Baljak, Milan Beštić, Borislav Bogdanović, Radivoje Bojičić, Vladimir Bulatović Vib, Milovan Vitezović, Goran Gaćeša, Vuk Gligorijević, Zdravko Gojković, Ranko Guzina, Radivoje Dangubić, Vesna Denčić, Slobodan Dobrić, Dragan Jeremić, Miljenko Žuborski, Rastko Zakić, Nebojša Ivanštanin, Milan Ilić Maja, Rade Jovanović, Perica Jokić, Višnja Kosović, Petar Lazić, Dejan Lopičić, Iva Mažuranić, Ljubiša Manojlović, Ilija Marković, Tomislav Marković, Mitar Mitrović, Veselin Mišnić Lari, Aleksandar Mijalković, Filip Mladenović, Ninus Nestorović, Jovo Nikolić, Aleksandar Novaković, Dragan Ognjanović, Đorđe Otašević, Srba Pavlović, Milenko Pajović, Milan Pantić, Raša Papeš, Ranko Pivljanin, Zoran T. Popović, Milivoje Radovanović, Dušan Radović, Dragan Rajičić, Milan R. Simić, Slobodan Simić, Zoran S. Stanojević, Stevan Stojičić, Vitomir Teofilović, Milan Todorov, Zoran Tucaković, Brana Crnčević, Aleksandar Čotrić, Anđelko Erdeljanin i Slobodan Janković.


"Antologiju misli u aforizmima" priredio je ruski književnik Vladimir Šojher, a objavila je izdavačka kuća "Veče" u tiražu prvog izdanja od pet hiljada primeraka.

среда, 24. септембар 2014.

ZORAN T. POPOVIĆ: AFORIZAM JE KRATKI EKSPOZE

Ne mogu svi u ludnici da se predstavljaju kao Napoleoni i Hitleri. Glavni doktor je, na primer, samo običan Mengele!

Ne volim kad ljudi čačkaju po mom privatnom životu. Šta je briga policiju, da li sam ja opljačkao banku, ili nisam!

I mi konja za trku imamo, ali on jako teško trči, jer su mu na leđima i Kurta i Murta!

Poznajem je iz detinjstva. Zajedno smo se igrali  sa mojim Miškom!

Arbitar je dosudio penal koji niko nije video, jer je za to plaćen !

Pobegla mi je misao i otišla u aforizam.

Konkurisao sam za nacionalnu penziju. Kažite mi koga treba da ubijem.



RADE JOVANOVIĆ: STIMULACIJA

Ne može Srbija nikada biti zatvor. U zatvoru imate obezbeđen stan i hranu!

Dačićev SPS je odavno zaboravio Vođu. Za razliku od Srba koji  nisu bili u SPS!

Više verujem štampanim medijima nego televiziji. Na TV slažu dok trepneš!

Vlada je pozitivno uticala na rast broja TV gledalaca. Trećina Srbije je bez posla!

Vlada stimulativno deluje na samoubice. Većina od njih proučava vladine programe!

Anahrona je teza da je Srbija velika tajna... Danas je samo tajna!




уторак, 23. септембар 2014.

BOJAN RAJEVIĆ: IZDVOJENA PODRUČJA


Hrana koju jedemo nije bezbjedna. Svako može da nam otme zalogaj iz usta.

I plagiranje naučnih radova je bavljenje naukom.

Izdvojili bismo sredstva iz budžeta za ugrožena područja, ali ona ne vole da se izdvajaju.

Ko je ušao pod krov vladajuće partije, nije bez krova nad glavom.

Koliko smo bogato društvo znaćemo odmah nakon donatorske konferencije.

Lopovi ono što ukradu ne dijele sa vlašću. Računaju da je od toga da im daju ribu bolje da ih nauče da sami pecaju.

Na Kosovu rastu i božuri i trnje. Suživot, dakle, postoji.

Odani vladi ne služe ničemu drugom.

Političari stalno vise na bilbordima. Nije ni čudo što se tako dobro prodaju.

Svaki naš trud pao u vodu istiskuje onoliko vode koliko je bilo truda. Ni kap!

Troškove za razonodu sveli smo na minimum. Jedino se o svom jadu zabavljamo.


недеља, 21. септембар 2014.

RATKO DANGUBIĆ: FOTELJA NA BRODSKOM PODU

Kako mi se čini prilično čudnim da sam se iznuren ugnezdio u plavoj fotelji, u kojoj je pokojna majka sedela, i uzeo da čitam njen dnevnik. Oduvek sam u trenucima kolebanja stremio da se izolujem, da budem u prošlosti ili mutnom danu koji tek treba da dođe. Ovo je soba u kojoj je i majka radila, odmarala, pila čaj, čitala i pisala u svesku misli. Ona je uvek volela da stvari planira. Pomislio sam da nema potrebe da ovo radim kako radim, ali sam skoro shvatio da je majka dnevnik i ostavila da mogu da ga pročitam. Jedva da sam uspevao da se probijem kroz hrpu misli koji su osporavale da ovo radim. Ravnodušno sam, s vremena na vreme, zurio u stvari koje pune i krase sobu.Taj dnevnik su mrvice misli, nadanja i strahovanja. Koliko mi uopšte znamo o prošlosti predaka? Jedva da sabijemo njihov svet u nekoliko „mrtvih slika“, glasova, razgovora, događaja. Toliko je nama o njima ostalo. Dnevnik sam nasumice otvorio i ovo je deo koji se odnosi na vreme dve godine pre nego sam se rodio, i pun je bizarnih, suvih  misli.
Sinoć smo ja i sestra napravile nešto loše, pisala je majka, i sada ceo dan  patim. Našle smo u ostavi malog-malog miša, jedva da je bio dug bez repa kojih pet santimetara. Nije mogao još ni da ide-toliko je bio sićušan. Verovatno je bio star kojih dan-dva. Nazvale smo ga „mali fantom“. I napravile smo onda tu glupost. Ostavile smo ga pod starim hrastom koji je u ogradi prema vili Guberina. U glas smo obe rekle da u vili ne smemo imati miša. Sestra je dugo držala u ruci lopatu s kojom je miša prenela u dvorište. A popodne je počela da lije kiša i nas dve smo krenule odmah da tražimo „fantoma“, ali njega nije bilo gde smo ga ostavile. Možda ga je kakva mačka smazala, jadala se sestra. Posle smo se dobro kajale što ga nismo stavile u kartonsku kutiju. I sada me grize savest. Bio je sasvim mali i bespomoćan. Takve brige imam satima i to me drži ozbiljno. Sestra mi je rekla, da bi me razveselila, da su zaljubljeni sentimentalni, pa da i ja preterujem. Ona je aludirala na moju ljubav prema Kosti. Takva je Marija. Kako drugačije ovo i da objasnim.

Sinoć sam pojeo komad tvrde kobasice koji mi ne dozvoljava ovo celo jutro da se udaljim od toaleta. Supruga mi je u prolazu dobacivala kako sam potrošio rolnu WC papira. Njeno saznanje je samo povod da mi se ruga i da me uznemiri. Oko jedanaest sam navukao preko glave pohabani džemper i osetio sam kako niti pucaju. Nije mi bilo toplije, ni bolje. Onda sam mislio kako sam džemper obukao sto puta i niti nisu ranije popuštale. Sedim u toj sobi koja ima stari brodski pod, postavljen kada sam imao jedva godinu dana. Znam koliko je star, jer je majka govorila da sam na njemu prohodao. I nastavio sam da čitam tanki dnevnik. U sobi vlada neka polutama. Osećam kako mi majčine uspomene klize kroz prste. Odlučio sam se da upalim vatru u kaminu. Ta soba je i pravljena da se u njoj cela porodica okuplja, tu obeduje, razgovara uz vatru i lepu muziku s gramofona, govorila je baka Magdalena. Zazvonio je telefon i krenuo sam da dignem slušalicu. Preko trulog poda preleteo je miš, pa sam se nasmeja: mi nemamo mačku.