недеља, 20. август 2017.

MILAN R. SIMIĆ: GARANCIJE



izfor: forum - srbija

Advokat me je upoznao sa lažnim svedocima. Finije ljude u životu nisam sreo.

Čovek se rodi neopredeljen, a umre kao ateista ili kao vernik.

Da nema Srbije, morali bi da je izmisle. Kao stalan garant mira na Balkanu.

Lako je demokratskim i razvijenim zemljama. Nemaju naše biračko telo.

Ne razumem se u politiku. Ja sam običan narodni poslanik.


ZORAN T. POPOVIĆ: ZAŠTO BRAK NIJE ZA MENE



izvor: smesno.bplaced.net
Naš brod ludaka još pluta. Šuplje glave nas drže na površini.

Poređenje s „Titanikom“ nam je dalo dodatni vetar u leđa.

Kad sam video da niko neće da mi skuva, opere i opegla, morao sam da se samoorganizujem.

I kad konačno dobiješ svojih pet minuta u životu, obično dođe do prerane ejakulacije.

Nikad mi neće biti jasno, kako se moja komšinica uvuče u dva broja manje tange?!

Moram da kažem da moje drugo ja ne može da predstavlja mene, jer nema moralni integritet.

Žene kažu da su svi muškarci isti, ali ima nas i gorih.

Brak nije za mene. Ja se zalažem za ljubav, slobodu i toleranciju među ljudima.




петак, 18. август 2017.

MILAN TODOROV: SVINJE



lolbre.com
Popričali kao ljudi, seli, popili piće, izljubili se...Al’ to je sve bilo posle kad smo se već poubijali.

Austrijanci su prvi u Evropi još pre nekoliko hiljada godina pravili slaninu. Samo, svinje su bile naše.

Budite kreativni i maštoviti. Ispričajte nam šta biste sve uradili za Srbiju.

Prijatelje možeš, ali krvne rođake ne možeš da biraš. Na primer: Hrvate i Crnogorce.

Okruženje je totalitarno. S jedne strane mi, a sa druge opet mi.

Stranci mogu slobodno da kupuju našu zemlju. Jedino je njena prodaja tajna.

Bili smo zadnja rupa na svirali dok nismo počeli da duvamo u rupu odnazad.

Tablete za spavanje mene uspavljuju tek posle šeste čaše.

Nekad je mogao da jebe jedanput dnevno, pa dvaput dnevno, pa triput dnevno... I tako prođe godina a dan nikad.

DOBRIVOJE ANTONIĆ: SILIKONI I MED

alo.rs


Dijalog može da počne. Brvno je postavljeno.

Vlast je demantovala moju izjavu da sam gladan.

Ceo svet srpski razume, a niko Srbe.

Dinar jača,  Narodna banka poručuje: ko ima viška dinara neka kupuje evre. Šta da radim sa 12 evra?

Pobednika  iz Guče u Ujedinjene nacije. Njega  svet sluša.

Kakav je osećaj kad silikonske usne probaju lažni med?





четвртак, 17. август 2017.

MILAN R. SIMIĆ: PLAVI DIJAMANT




kurir.rs
U smiraj jednog lepog dana, Marija Čoglokova 1) pozvala je Katarinu u svoju sobu.
- Prepuštavam da izaberete između Sergeja Saltikova i Lava Nariškina!  
Katarina, devica i posle četiri godine braka, kao da nije verovala svojim ušima.
- Šta? Šta? Šta? Ah, Marija Čoglokova, ako sam dobro čula... ako sam dobro čula, da ...
- Dobro ste čuli! U pitanju je nasledstvo prestola i, naravno, treba da bude izuzetak propisima vernosti. Na vama je, mila moja, da izaberete između Sergeja Saltikova i Lava Nariškina - ponovila je Marija Čoglokova.
Katarina, pre nego što je odgovorila, prisetila se svih ponižavajućih noći u proteklih četiri godine braka, tačnije Petrove muške nemoći i njegovih ispada pijanstva...  
Napokon (i u tim trenucima, nešto kasnije pričaće poverljivo Marija Čoglokova, Katarinina glava je ponosna a lice nežno i osvetljeno blistavim očima boje mora), odgovarila je, štono kažu, iz duše:
- Sergej Saltikov...
- Hmmm, Sergej, da, Sergej... - promrmljala je Marija Čoglokova. Tako je prvi Katarinin ljubavnik postao grof Sergej Vasiljevič Saltikov. U to vreme grof je imao dvadeset i pet godina, dovoljno da nekom prilikom, u vreme gozbe, zrelo i hrabro, izjavi pred "muškom bratijom" kako je "zaprepašćen Katarininom lepotom"!
Ah, da! Lav Nariškin, kažu, kada je čuo da se Katarina nije odlučila za njega, tri dana se od ogledala nije odvajao. Kao da je pameću skrenuo, eto. Lav Nariškin je pijančio, nesreći se odao. Napokon, i trgao. Opet, govorilo se kako je Lav Nariškin nekoliko lepotica noćima držao kod sebe. A kada ih se naljubio, poželeo im je sreću, dobro ih nagradio i kao da se ništa nije dogodilo, nastavio je da s vremena na vreme sanja Katarinu koja je upravo u to vreme bila na vrhuncu lepote. Uz crnu kosu, Katarinino lice bilo je zasenjujuće belo. Sanja Lav Nariškin Katarinine crne i veoma duge trepavice i usta koja kao da pozivaju na poljubac, sanja njen uzan struk, sanja njen prijatan glas, veseo smeh..  
Ti snovi za Lava Nariškina (kako je on tvrdio) nisu predstavljali više ništa, toliko je izigravao ravnodušnost.
Bilo kako bilo, na dvoru groznica je uzimala maha. Muškarci su drhtali pred Nemicom i svi veliki zavodnici imali su samo jedan cilj: izboriti se za mesto u Katarininom krevetu! Pripiti dvorani, bogati melanholijom, mimo opreza i običaja, pominjali su Katarinu na svakom koraku... U te zavodnike, prezrivo, gledale su dvorske dame.  
Jedan od Katarininih ljubavnika reći će "uradio sam sve što sam joj video u očima".
Katarinu su, dakle, ljubili mnogi, ali naiskrenije, čini se, ruski plemić, grof Grigorij Orlov koji je prodao ogromno svoje imanje da bi kupio "kamen u kome se ogleda ceo svet". Toliko je bila iskrena ljubav nesrećnog Grigorija Orlova koji je naivno pomislio da će Katarininu ljubav vratiti dijamantom, istina nepojmljive lepote. Naravno, Katarina je primila poklon, ali je grofu, nadalje, ponudila samo prijateljstvo. Grof Grigorij Orlov Katarinino odbijanje nije mogao da podnese i, pomalo pomračenog uma, završio je u azilu. Govorilo se za njegove oči, "za koje se nije znalo šta vide", ponekad iskrile ludačkim, zelenkastim sjajem...
Dakle, Katarina nimalo nije bila zahvalna prema Grigoriju Orlovu koji je, zajedno sa bratom Aleksejem, dvorskim prevratom 1762 godine i doveo Nemicu na vlast. Zaverenici su jednostavno umorili Petra III. Prvih dana Katarinine vladavine, naravno, uz nju je bio Grigorij Orlov i lako je zamisliti kako mu je bilo kada ga je u Katarininoj postelji zamenio drugi ljubavnik. Pre nego što je razum izgubio, Grigorij Orlov je pokušao da se otrgne od "duševne propasti". Zvanična istorija zapisuje da se zaljubljeni grof oženio petnaestogodišnjom rođakom, ali... Carica je carica i vlast je vlast i Grigori Orlov jednostavno nije mogao da pređe preko toga. No, bila bi ovo pripovest o dragulju "Orlov kamen", a nije jer se odanost između Katarine i njenih ljubavnika izražavala poklonom u vidu dijamanta i pre njihove veze...
Tako nas poznati Katarinini biografi uveravaju da je Katarinin drugi ljubavnik bio grof Stanislav Ponjatovski, krakovski Kastelan, za koga vele da je bio "lep kao dan".  
Zapisuju biografi - Katarina je u krevet Ponjatovskog odlazila prerušena u muškarca! Tako je nekom prilkom Jelagin, konjušar Ponjatovskog, od Katarine primio veliki plavi dijamant kao nagradu. Taj dijamant Jelagin će, u trenucima pijanstva i sreće, pokloniti jednoj glumici koja je, bože blagi, Jelaginu glumila, u krevetu naravno, Katarinu! Jelagin se te noći saživeo u liku grofa Stanislava! Pričaće konjušar nekom prilkom, pri piću, pričaće hvalisavac, da je ta glumica dijamant itekako "zaradila" i da mu nimalo nije žao! Eh, pijana duša!  
Tu zapravo počinje priča o velikom plavom dijamantu. Jer, glumica koja je provela strasnu noć sa konjušarem Jaglinom a sve vreme oponašajući Katarinu, dijamant nije sačuvala ni tri dana. Navodno, dijamant joj je ukrao nekakav trgovac koji ju je "odvukao u krevet", a nije... Jednostavno, Glumica je dijamant poklonila ljubavniku mlađem od nje čitavih jedanaest godina. Taj mladić (dvoranin), veliki plavi dijamant poklonio je drugoj nekoj ljubavnici, takođe Glumici, druga Glumica dijamant prodaje Ćoravom trgovcu. Ćoravi trgovac plavim dijamantom "kupuje nevinost" još devojčice, ćerke nekakvog siromašnog seljaka a Seljak dijamant prodaje lukavom konjušaru Jaglinu. Pri piću, naravno, i rekli bi prosto, budzašto...
Jaglin, konjušar grofa Stanislava Ponjatovskog, besan, usred noći, pronalazi "njegovu Glumicu", izvlači nju i novog ljubavnika iz tople postelje, ljubavnika tuče, nagog ga izbaca iz sobe i, kao dete, baca se pred uplašenom Glumicom na kolena.
- Hajde, mila, hajde "Katarina", pokloniću ti dijamant... - pretvorila se grdosija od čoveka u molbu.
Glumica, još naga, preuzima stvar u svoje ruke i Plavi dijamant ponovo postaje njeno vlasništvo.
Ne zadugo.
Do plavog dijamanta dolazi Petar III. Kako? Jedne večeri, Petru se prohtelo da se provede "kao nikada pre". Od svojih gardista zahteva da prisustvuje "ljubavnom odnosu" nekakve otmene kurve i... neka već nađu dobrovoljca na dvoru. Jedan gardista predlaže Glumicu...  
Soba je mala. U njoj je zagušljivo. Glumica se svlači, njen ljubavnik takođe. Petar III pilji u njih. Glumici i njenom ljubavniku je neprijatno, ali... Car ih "strašnim pogledom" primorava i oni se predaju ljubavnom zanosu. Glumica, znajući da Petar III pomno prati svaki pokret njenog nagog tela, daje sve od sebe da je car nikada ne izbriše iz svoje mašte. Petru III krv juri u sleoočnice. Van sebe, on zavlači ruku među svoje noge... Ponavlja: "Oh, oh, oh...".
I Glumica je van sebe, njen ljubavnik takođe. A kada se drama završila, u odaju ulaze Petrovi "anđeli čuvari". Oni znaju šta treba da čine. Ljubavnika odvode, u odaji ostaju Petar III i jedan gardista.
- Hoću još! - izričit je Petar III.
Gardista, nimalo lep, navaljuje na zapanjenu Glumicu. A kada se i to završilo...
Glumica se baca Petru III pred noge jer dobro zna kuda su odveli njenog prethodnog ljubavnika.
Petar III joj oprašta. Tako se čini. Pomilovao ju je po glavi. Glumica drhti. Ustaje, odlazi do kreveta, ispod jastuka izvlači Plavi dijamant. Pruža ga Petru III u ruke, i... njegovo lice tako brzo bledi! Petar dobro pamti da je taj dijamant video kod Katarine. Izlazi iz odaje bez reči.  
U odaju ostaju Glumica i gardista koji ju je ljubio. Gardista, tek tako, sklapa grube i jake svoje ruke oko nežnog belog vrata nesrećne glumice...
Petar III cele noći oči ne odvaja od Plavog dijamanta. Tek pred zoru, Petar odlučuje šta će sa kamenom! Naređuje gardistima i oni, sa Plavim dijamantom i jednim kasapinom, odlaze u dom zadavljene glumice. Bogohulnici, ponašaju se nezamislivo grubo. A kada ostaju nasamo sa telom zadavljene Glumice, kasapin se sprema da potezom noža... Jedan dvoranin ga zaustavlja. Šapuće nešto kasapinu u uvo. Kasapin je isprva zaprepašćen a onda:
- Ooo, kako ste se setili, kako ste se setili...", samo ponavlja ne verujući.  
A kada mu dvoranin dodaje Plavi dijamant, tek onda je kasapin ostao bez teksta.  
- Požuri, hajde! - dvoranin opominje kasapina.  
I kasapin obavlja najprljaviji posao u životu. Gardisti i kasapin ostaju sve do ukopa nesrećne Glumice. Uvereni da je dijamant završio u telu glumice i dva metra ispod zemlje, vraćaju se Petru III. Na jedan Petrov mig, Zapovednik dvorske straže probada mačem nesrećnog kasapina... Petar III je zadovoljan, Zapovednik straže takođe. Gledaju se ćutke i bez reči. Petar III veruje Zapovedniku svoje straže...
Ali... u gluvo doba noći, Zapovednika dvorske straže zatiču kako otkopava grob nesrećne glumice. Naterali su ga da posao odradi do kraja, da uzme toliko željeni dijamant, i...
Petar III besni, psuje, ponaša se krajnje nepristojno. Naravno, Zapovednik straže drhti kao prut, izbezumljen od straha, umokrio se.  
- Ja ću tebe u gvozden kavez! Ma, ti si zaslužio da te skuvaju u vodi, a! Ali, ne! Ne! Ti zaslužuješ laganu smrt! Vodite ga! - naređuje Petar III.
Zapovednika dvorske straže bacaju u tamnicu iz koje niko živ nije izašao. A Plavi dijamant? Petar III ga bez imalo više razmišljanja poklanja jednom tamničaru. Već sledećeg jutra Tamničar odlazi onom siromašnom seljaku, ocu prelepe devojčice. Tamničar ljubi devojčicu "od jutra do sutra" i ostaje bez Plavog dijamanta. Narednog dana siromašnog Seljaka pronalaze mrtvog u njegovoj bednoj kući. Tačnije, otrovanog! Od njegove kćerke ni traga ni glasa!  
I tu prestaje pripovest o Plavom dijamantu...  
1) Marija Simeonovna Čoglokova, rođena Henfrikova, ima dvadeset i četiri godine. Veoma je lepa, i ni po čemu ne liči na klasičnu dadilju.


ZORAN T. POPOVIĆ: SMOKVIN LIST



pinterest.com
Narod se pita za sve preko svojih legitimno izabranih predstavnika, koji ne smeju ni da zucnu.

Smokvin list je jedan od prvih primera slojevitog oblačenja.

U rukama Mandušića Vuka i bela zastava ponosno vijori.

Hipohondar je pacijent kakav se samo poželeti može. On se raduje svakoj novoj dijagnozi.

Često se vraćamo u prošlost. Teleportujemo se.

Mi pravimo motike, ašove i tenkove i druga savremena poljoprivredna oruđa.



среда, 16. август 2017.

MILAN TODOROV: ISKUŠAVANJE



dnevno.rs
Pili urin da prežive. Nije to ništa, mi ceo život jedemo govna da preživimo.

Put do uspeha je popločan dobrim namerama. A namere su im da nas dobro preveslaju.

Sahranjivali su ga više puta. Pristao je tek na Aleju velikana.

Da je Gavrilo Princip pucao u nekog našeg sad bi imao Nobelovu nagradu za mir.

-Moj predlog za podelu Kosova: pola meni, pola meni, pola meni...
- A meni?
-Evo: pola meni...

Deluješ normalno. Šta piješ?

Mislim da se nikad neću zamonašiti. Meni je odricanja, posta i iskušavanja dovoljno i ovako u civilu.