недеља, 14. септембар 2014.

MILAN TODOROV: SKRAĆIVANJE DANA

Posle mene potop. Dakle, ja pa ja.

Ne može Srbin da zamisli život u ritmu muzike za ples, ali može uz vojničku trubu.

Naša zemlja se nalazi na ivici bankrota, ali sa unutrašnje strane.

Izgubili smo kompas, narodu su ostale samo igle.

Čovek je postao od običnog majmuna, a političar od majmuna sa pravom glasa.

Sada noć pada znatno ranije. Čim ustanemo!

RATKO DANGUBIĆ: KRATAK LET

Isleđivanje je pokazalo da su islednik i ispitivani imali teško detinjstvo, pa se isleđivani rasplakao.

Ovde je Bog davno rekao laku noć. Od tada nam san ne dolazi na oči.

Kod nas duh izlazi iz boce i ulazi u bocu bez prinude. On sam je demokratija.

Vlast je zaposlila i Kurtu i Murtu. Sada su porasle šanse da i njihov konj uđe u parlament.

Ovde niko nije ostao gladan, ko je znao vlasti da se uvuče u guzicu.

Ceo život mi je proleteo kroz glavu. Bio je to kratak let.


ZORAN T. POPOVIĆ. REDIZAJNIRANA ISTINA

Prokockao je svoju životnu šansu. Mogao je da bude čovek!

Srbija ima oružje za masovno uništenje. To su naši političari!

Mi znamo kad treba da klečimo, a kad da puzimo, i svet to ume da ceni!

Ugled Srbije u svetu neprestano raste, da to počinje da smeta našim nacionalnim interesima!

Kad ne skreneš na vreme, čitav život se trudiš da ostaneš normalan!

Šarena laž je redizajnirana istina!



VASIL TOLEVSKI: AFORIZAM BEZ REČI

Nije problem što nam je država ludnica. Problem je što nam ludaci prepisuju recepte za bolji život.

Napisao sam veoma kritički aforizam o Vođi. Ujedno, to je i prvi aforizam u svetu koji je bez reči!

Kad je tonuo Titanik nije bilo naših ljudi. Tako da nam ovo danas dođe kao premijera!

Naši pastiri su pobrkali stvari. Izabrali smo ih da nas čuvaju, a ne da nas muzu.

Ne možemo jesti svaki dan. Jelo nije turska serija.

Nije nam suđeno da imamo zdravu politiku. Sve dok ne presudimo bolesnicima na vlasti.


петак, 12. септембар 2014.

SVAKODNEVNI ŽIVOT TINEJDŽERA U RS

Živim u ulici "Stanislava Galića" (doživotna robija), a idem u školu "Biljana Plavšić" (11 godina zatvora)... Svako jutro ja i moja drugarica Jelena, koja živi u ulici Momira Nikolića (osuđen na 20 godina zatvora) broj 69, zajedno idemo u školu. Da bi došli do škole moramo da pređemo aveniju Radoslava Krstića (osuđen na 35 godina zatvora) i parkić Ljubomira Borovčanina (osuđen na 17 godina zatvora)... Živim u ulici Stanislava Galića broj 92 (doživotna robija). To je jedna mala ulica u našem gradu u kojoj nema mnogo automobila i mi djeca možemo da se po cijeli dan igramo bez straha da će nam se nešto desiti. Ja i moji drugari smo odlični učenici i želimo da upišemo srednju školu „Momčilo Krajišnik“ (osuđen na 20 godina zatvora), ali moramo da imamo sve petice tj. da budemo „Vukovci sa Vučijaka“.Nakon škole idemo na trening, treniramo ritmičku gimnastiku, u klubu „Duško Tadić” (osuđen na 20 godina zatvora) i mi smo šampioni Republike Srpske i vicešampioni Velike Srbije.Naravno bićemo mnogo bolji kada se izgradi sportski kompleks „Radovan Karadžić“ (suđenje u toku) sa olimpijskim stadionom „Ratko Mladić“ (suđenje u toku). Ja sam član i izviđačke čete „Radoslav Brđanin“ (osuđen na 30 godina zatvora).



(Anonimni komentator u beogradskoj Politici.)

среда, 10. септембар 2014.

RADE JOVANOVIĆ: POSVEĆENOST

Država koja ima ovakvu omladinu ne sme da dozvoli kašnjenje penzija!

Kad mi stigne prva polovina penzije, odmah počinjem da trošim drugu!

Plašim se da budem svedok. Nisam siguran da sam video ono šta treba!

Ne razlikujemo tajkune od političara. I tajkuni su se naglo obogatili!

Mlađi ljudi sve češće posećuju crkvu. U mom selu su je obijali tri puta!

Ja uredno perem zube posle jela. Ponekad i dva-tri puta nedeljno!

Otkad sam eliminisao dva dnevna obroka, imam više vremena da se posvetim sebi!


понедељак, 08. септембар 2014.

RATKO DANGUBIĆ: KADA LOLE IZMISLE PAROLE

Čamci za spasavanje su potonuli zajedno sa brodom. Bili su nerazdvojni.

Svako može da osvoji medalju za Srbiju, ali jedan je predsednik koji treba to da čestita.

Svi ti koji su dugo jednom nogom u grobu treba da dobro razmisle kako bez potrebe zauzimaju mesto nekome ko bi tu morao da se nađu sa obe noge.

Nama je suđeno da izgubimo svaki rat u miru, jer mi u miru ne umemo da ginemo kao ljudi.

Nama ne trebaju ovakvi minstri finansija. Pa mi i bez njih znamo da nemamo para.

Ovde je odzvonilo i državi i crkvi. Sada obe mogu da uzmu konopce i da ih upotrebe za druge potrebe.

Mnogi delovi naše teritorije su neobeleženi, jer su tamo minska polja.

Pisci moraju da shvate da aforizam treba da bude kratak. I moraju da se trude da neke stvari i prećute.

I ja bi voleo da me pogleda Bog. I ne mora on ni da ide dalje od toga.

 Brine me jedna stvar: ne mogu da se setim da li su Sodoma i Gomora bili na vodi.

Granice naše zemlje ne samo da su nepromenjive nego ih nigde i nema.

Penzija mi jeste i nije mala. Mogu da vam kažem nešto određenije ako preživim do prvog.

Ova zemlja nastavlja i dalje da propada. I nije tome uzrok slobodan pad.

Ne mogu više da trpim i ćutim. Moram da napravim promenu: da ćutim i trpim.

Ministar ima specifičan sukob interesa. Ne može da se odrekne ni ljubavnice ni supruge.

Ovaj narod luta od nemila do nedraga. I sve su to oni koji su ga godinama vodili.

Parole govore dosta, ali policija očekuje da će demonstranti u policiji reći mnogo više.

Bolje je da ti i crna mačka pređe put nego tenk.

Ovde je đavo uvek dolazio po svoje kada ničega nije bilo.