понедељак, 30. март 2015.

RATKO DANGUBIĆ: POSTELJINA

Kada smo se rastajali, smejala se pomalo nervozno. Valjda se nije osećala sigurno, strahovala je da li su doneli pravu odluku. „Dođi za nama“, rekla je, „ima tamo posla za sve.“ Odselili su se u Ameriku godinu dana nakon sahrane  Broza. Preko Pariza su odleteli za Kanadu. Ona je Toronto nazvala čistilištem. Tamo su imali rodbinu koja im je organizovala boravak. Pamtim, jer je iz Toronta stiglo prvo pismo u kome mi govori kako ima molere u stanu koji sređuju brodski pod. To je rekla onako, da istakne kako joj smetaju mirisi. Tada me je molila da prenesem da rođak koji dolazi ne donosi cigare: navikla se na kanadske. Nisu bili komunisti, ni kapitalisti. Tvoj deda je ovde imao dobru platu: bavio se diplomatijom, a pre bih rekla da je bio agent. Pisala mi je, u dve godine, sedam puta. Posle je prestala da se javlja, malo zbog sebe, malo zbog ostalog. Kada se odselila bilo ni je trideset dve. Supruga Mirka sam izgubila u trideset i sedmoj: doneo je bolest iz Afrike. Trebali su tamo geometri, pa ga je poslala  Geosonda. Nisu ustanovili kakvu je bolest zaradio tamo. Ima i moj sin sina: odselili su se u Milano. Supruga mu je bila manekenka, i ubedila ga je da tamo otvore agenciju koja lovi devojke i od njih pravi ofingere. 
            Tvoja baka me je hrabrila u pismima, govorila da imam lepog i zdravog sina, da ne smem zbog njega da klonem duhom, da ne dozvolim da me narod sažaljeva, da mislim na sebe i dete, da dignem glavu. Ponavljala je da za arhitektu kakav sam ja uvek postoji mesto u dobrom birou. Kad su se preselili u Njujork, poslala je pismo u kome se vajka da je Pavel, tvoj deda, stalno na putu. Imali smo veliku emigraciju, kojom se upravljalo i preko agenata. Dok se nisi javila, nisam znala da ima unuku. Drago mi je da je moja adresa ostala u njenim papirima: ja se nisam nigde selila. To poslednje pismo tvoje bake, koje je stiglo iz San Franciska,  bilo je rastrgano. U vrh strane, uz datum, stavila je odrezak novina: evo ga. Prevela je sa engleskog horoskop: proricali su kakva nedelja dolazi blizancima. U horoskopu sam blizanac, i izmotavala se oko ovoga, ona je bila vodolija. Valjda je htela da me razonodi, iako je znala da ja u takve gluposti ne verujem. Da ti pročitam: „Romantični susreti neće izostati. Familijarna pitanja zahtevaju dosta truda. Neko će tražiti od vas pomoć, ali ne dozvolite da vas izigra u vezi sa parama. Posvetite malo vremena zdravlju.“

U predzadnjem pismu se zahvalila na priznanicama koje sam slala nakon izmirenja duga za ovaj stan ispod nas. Njega su dobro kasnije prodali. To je onda tako bilo ovde: otuda su uplaćivali dolare za struju i grejanje, a ja sam ih pretvarala u dinare. Ona je imala, kao i ja, nesvestice, probleme sa pritiskom, pa je pisala kako ne valja uzimati sedative i alkohol, jer je ta kombinacija otrov. Ja sam pušila i ona je pušila, a mene je molila da ostavim duvan. Draga moja devojko, tek u ovim kasnim godinama vidim da je život lakrdija. U gimnaziji smo bile nerazdvojne, onda je ona upisala svetsku književnost, a ja arhitekturu. Ona je ovde bila dobra sa tom lepom Rosom: znam da joj je slala lek Tagamet za njenog brata. Ta Rosa je bila smrtno dosadna, ali bile su dobre prijateljice. Nisam sigurna kad je prestala skroz da se javlja. Valjda kad je pukla bruka da je Rosi kupila posteljinu, ali posteljinu za ukop pokojnika. Rosa se uvredila do bola, uzalud se tvoja baka izvinjavala. Rosa je stanovala s druge strane ulice; pogledaj onaj otvoreni prozor, kroz koji viri lepa glava. To je Rosin unuk Svetozar, baletan. Znam da je u Americi moderno da se traga za korenima, i lepo je i od tebe da si svratila. Svetozar je dobar momak, izvini, ne krije da je peder.     

MILAN TODOROV: POMERANJE

         Čovek leži u krevetu i sa zaprepašćenjem shvata da mu suze cure niz obraze. Događa se to potpuno neočekivano, drugog ili trećeg dana zvaničnog proleća. On, naravno, zna da nema nijedan razlog da plače. Ali, ipak plače.
          Sam je u krevetu. Kraj nedelje na vidiku. Sutra ga ne čekaju mučne obaveze.  Nije morao da ide na spavanje, ali je ipak odlučio da se dobro odmori. Relativno je rano veče. Sat je pomeren unapred i dok o tome razmišlja ležeći na leđima i piljeći u jednu tačku na plafonu, njemu se čini da je sa time čitav njegov život grubo pomeren ka nečemu čemu još nije bilo vreme.

недеља, 29. март 2015.

MILAN TODOROV: REKA GRANICA

Između Bačke Palanke i Osijeka
Granična linija postala reka,

Granica njima talasi, a nama vali!
Niko ne zna gde li je, ni šta li.

A još juče se između Hrvata i Srba
Prečio balvan i žalosna vrba!

Gde sad staviti državna znamenja
Kad nema graničnog kamenja?

A ne ide, da budemo budale,
Pa da im damo od svoje obale.

Kako da se odelimo od stare braće
A da opet ne skvasimo gaće?

Kako po vodi liniju povući?
Odakle se i dokle za svoje tući?

Na to, sa obala, zaurla čopor hulja;
Granica da se povuče posred mulja!

Ako pritom isplove lešine, mrtvaci?
Za države nove, to su dobri znaci!

( iz knjige satiričnih pesama "Pretakani Srbi", Alma, Beograd, 2009.*Knjigu možete naručiti pouzećem po ceni od 400 dinara plus 100 dinara poštarina)

субота, 28. март 2015.

MILAN TODOROV: SVE PO REDU

Nema veze na koju nogu ustaješ, ako su ti obe leve.

Umrlo je bratstvo i jedinstvo, umro je socijalizam a sad umire demokratija. Dobro je dok sve ide po redu!

Nije problem što je kocka bačena, nego što smo mi svoj život stavili na nju.

Štampa ne umanjuje uspehe vlade. Čak je udvostručila remitendu.

Nije tačno da je zemlja na kolenima. Ona je na prosjačkom štapu.

Rekao je zbogom alkoholu, a ovaj mu je odvratio: doviđenja.

петак, 27. март 2015.

MILAN TODOROV: NAŠ POZNATI PISAC AFORIZAMA

Deca u srpskim selima nemaju kompjutere. Ona, sve što im je potrebno, nalaze u prirodi.

Ministar u ostavci, to je fikus koji je spremačica u vladi prestala da zaliva.

Nije tačno da sloboda nema cenu. Tačno se zna koliko traži istražni, koliko redovni sudija.

Priznajem samo onu vladu u senci, koja je u senci rešetaka.

Mi ne postavljamo konje za senatora, mi samo vezujemo konja gde gazda kaže.

Volim dobro pamćenje i rado ga se sećam.

Prvo je pisao aforizme, zatim govorio, a sada ih bunca.

четвртак, 26. март 2015.

MILAN TODOROV: IZGNANSTVO

Više nije vest kad  građanin ujede psa. Nego, kad ga pojede.

Pucajte, ja ne držim čas! Za ovako bednu platu!

Srbin više nikad neće udariti na Srbina. Drugo su Srpkinje!

Pandorina kutija je samo šarena ambalaža koja prodaje stvar.

Adam i Eva su zbog greha proterani iz raja, što uliva nadu da će ista sudbina zadesiti i naše prvake.

Poznatom se toliko svideo moj aforizam da su mu zaškrgutali zubi kad se nasmejao.

уторак, 24. март 2015.

ZORAN T. POPOVIĆ: MALI ZNAK PAŽNJE

Nije to bilo bombardovanje, već su nas naši tradicionalni saveznici 1999.godine, obasipali pažnjom.

Ne mogu da zaboravim moju bivšu ženu. Kako ona nije znala da kuva!

Ne bi se mi uvlačili u dupe svetskim moćnicima, da se oni sami ne nude.

Ja znam da ništa ne znam, ali neznanje nije opravdanje.

Ja ne idem na letovanje, jer više preferiram zimovanje za koje nikad nemam para.


Zahvaljujući digitalizaciji, slika o Srbiji se popravlja u svetu.