Kada smo se rastajali, smejala se
pomalo nervozno. Valjda se nije osećala sigurno, strahovala je da li su doneli
pravu odluku. „Dođi za nama“, rekla je, „ima tamo posla za sve.“ Odselili su se
u Ameriku godinu dana nakon sahrane Broza.
Preko Pariza su odleteli za Kanadu. Ona je Toronto nazvala čistilištem. Tamo su imali rodbinu koja im je organizovala
boravak. Pamtim, jer je iz Toronta stiglo prvo pismo u kome mi govori kako ima molere
u stanu koji sređuju brodski pod. To je rekla onako, da istakne kako joj
smetaju mirisi. Tada me je molila da prenesem da rođak koji dolazi ne donosi
cigare: navikla se na kanadske. Nisu bili komunisti, ni kapitalisti. Tvoj deda
je ovde imao dobru platu: bavio se diplomatijom, a pre bih rekla da je bio agent.
Pisala mi je, u dve godine, sedam puta. Posle je prestala da se javlja, malo
zbog sebe, malo zbog ostalog. Kada se odselila bilo ni je trideset dve. Supruga
Mirka sam izgubila u trideset i sedmoj: doneo je bolest iz Afrike. Trebali su
tamo geometri, pa ga je poslala Geosonda. Nisu ustanovili kakvu je
bolest zaradio tamo. Ima i moj sin sina: odselili su se u Milano. Supruga mu je
bila manekenka, i ubedila ga je da tamo otvore agenciju koja lovi devojke i od njih
pravi ofingere.
Tvoja
baka me je hrabrila u pismima, govorila da imam lepog i zdravog sina, da ne
smem zbog njega da klonem duhom, da ne dozvolim da me narod sažaljeva, da
mislim na sebe i dete, da dignem glavu. Ponavljala je da za arhitektu kakav sam
ja uvek postoji mesto u dobrom birou. Kad su se preselili u Njujork, poslala je
pismo u kome se vajka da je Pavel, tvoj deda, stalno na putu. Imali smo veliku
emigraciju, kojom se upravljalo i preko agenata. Dok se nisi javila, nisam
znala da ima unuku. Drago mi je da je moja adresa ostala u njenim papirima: ja
se nisam nigde selila. To poslednje pismo tvoje bake, koje je stiglo iz San
Franciska, bilo je rastrgano. U vrh
strane, uz datum, stavila je odrezak novina: evo ga. Prevela je sa engleskog
horoskop: proricali su kakva nedelja dolazi blizancima. U horoskopu sam
blizanac, i izmotavala se oko ovoga, ona je bila vodolija. Valjda je htela da
me razonodi, iako je znala da ja u takve gluposti ne verujem. Da ti pročitam: „Romantični
susreti neće izostati. Familijarna pitanja zahtevaju dosta truda. Neko će
tražiti od vas pomoć, ali ne dozvolite da vas izigra u vezi sa parama.
Posvetite malo vremena zdravlju.“
U predzadnjem pismu se zahvalila na priznanicama koje
sam slala nakon izmirenja duga za ovaj stan ispod nas. Njega su dobro kasnije prodali.
To je onda tako bilo ovde: otuda su uplaćivali dolare za struju i grejanje, a
ja sam ih pretvarala u dinare. Ona je imala, kao i ja, nesvestice, probleme sa pritiskom,
pa je pisala kako ne valja uzimati sedative i alkohol, jer je ta kombinacija otrov.
Ja sam pušila i ona je pušila, a mene je molila da ostavim duvan. Draga moja
devojko, tek u ovim kasnim godinama vidim da je život lakrdija. U gimnaziji smo
bile nerazdvojne, onda je ona upisala svetsku književnost, a ja arhitekturu.
Ona je ovde bila dobra sa tom lepom Rosom: znam da joj je slala lek Tagamet za njenog brata. Ta Rosa je bila
smrtno dosadna, ali bile su dobre prijateljice. Nisam sigurna kad je prestala
skroz da se javlja. Valjda kad je pukla bruka da je Rosi kupila posteljinu, ali
posteljinu za ukop pokojnika. Rosa se uvredila do bola, uzalud se tvoja baka
izvinjavala. Rosa je stanovala s druge strane ulice; pogledaj onaj otvoreni
prozor, kroz koji viri lepa glava. To je Rosin unuk Svetozar, baletan. Znam da
je u Americi moderno da se traga za korenima, i lepo je i od tebe da si
svratila. Svetozar je dobar momak, izvini, ne krije da je peder.
Нема коментара:
Постави коментар