четвртак, 15. октобар 2015.

VLADIMIR BULATOVIĆ: DEKADENTI BLAŽENOG ŽIVOTA

Sledeće rečenice David je podvukao grafitnom olovkom: A uživanja mudraca umerena su i skromna, i gotovo nehajna, prigušena i jedva primetna spolja; ona dolaze i nepozvana, pa ako su i sama došla, ne pridaje im se naročita važnost, i oni koji ih osećaju primaju ih bez osobite radosti.
Podigao je pogled s knjige, usmerivši ga neodređeno prema belini trpezarijskog zida. Zagrizao je kraj olovke, otkinuvši vrh prljave gumice poput grisine. Ispljunuvši otpadak na sto prekriven kariranim stolnjakom, šutnuo ga je prstom.
Zazvonio je telefon. Identifikacija je pokazala sestrićev broj.
Tu smo za osamnaest minuta.
David je savio donju ivicu četrdeset i treće strane, sklopio korice i spustio na sto knjigu Rasprava o blaženom životu. U kuhinji je skuvao makarone spiralnog oblika. One se brže kuvaju od oblih, potvrdio je u sebi. Oljuštio je dve banane i narendao ih preko testa koje se pušilo u plastičnoj činiji. Novonastalu smesu zasladio je dvema kašikama bagremovog meda i sve začinio cimetom i mlevenim orahom.
Iz dnevne sobe začulo se kašljanje, praćeno zvukom izvlačenja šlajma. Davida je to podsetilo na režanje divlje mačke. Činiju je prekrio celofanom i stavio testeninu u frižider. Vrativši se u trpezariju, za stolom je zatekao Uroša kako sedi bunovan, klateći se poput mlade voćke na prolećnom vetru, i zavija duvan, praveći sebi prvu popodnevnu cigaretu. Sinovljeva raščupana kosa podsetila ga je na divljinu džungle, a po sredini masnog temena nazirao se razdeljak sličan pravcu kojim urođenici, išarani jarkim ratničkim bojama, bosim stopalima gaze opasno tlo u poteri za lovinom.
– Kafa? – upitao ga je.
Ovaj promrmlja nešto što je moglo da zvuči kao - da.
David je napunio plastično kuvalo vodom. Nije bilo potrebe da uključuje šporet zarad jedne kafe, a slobodna utičnica u kuhinji nalazila se neuobičajeno visoko na zidu. Držeći koščatom rukom kuvalo u visini čela, strpljivo je sačekao da proključa. Plastična držaljka zadrhta i nešto vrele vode preli mu se po šaci. U mislima mu odjeknuše reči: „Sami krhki, hoćemo da lomimo druge.“
U međuvremenu, Uroš je očevu knjigu uzdigao na duže stranice, tvoreći tako maleni šator. Unutra je uvukao zapaljenu cigaretu. Iz „šatora“ poče da dimi i to ga zabavi. Zevnuvši, prekrio je šakom usta i ispustio poklič kao Indijanac.
David spusti šolju i hitro skloni knjigu, otkrivajući žar koji je već počeo da nagriza stolnjak. 
– Koliko godina imaš? – upitao je sina, ali je odmah potom zamerio sebi zbog reakcije.
Vrativši se iz kuhinje s čašom vode, pokapao je malo tečnosti po žaru. Progorelo mesto oblikom je podsećalo na cvet.
Neko je pozvonio na vrata.
– Poštar obično lupa nogom – promrmljao je Uroš.
David otključa bravu i otvori vrata. U stan uđoše Svetozar i Selena.
Sestrić pruži plavi koverat ujaku.
– Šta je to?
Selena prevrnu očima, što je David zapazio. Takođe, primetio je promenu na njenoj frizuri. Nestrpljivo i s dečjim ushićenjem otcepio je ivicu koverte. Unutra je pronašao četiri sličice za album Fifa World Cup Brasil 2014: Grb Meksika, broj 70; Kamerunac Benjamin Moukanadjo, broj 105; Ekvadorac Enner Valencia, broj 364; Alžirac Essaid Belkalem, broj 592.
– Verovao sam u tebe – šapnuo je sestriću, grleći ga.
Poveo je goste prema trpezariji, ali Selena krenu u suprotnom pravcu, ka kupatilu.
– Vidi šta mi je Sveta nabavio – pohvalio se David sinu, koji nemarno odmahnu rukom.
– S ove četiri, nedostaje mi tačno trideset komada! Još danas šaljem pismo Paniniju – dodao je i gotovo plesnim korakom pošao u dnevnu sobu po album.
Uroš je pušio cigaretu, škiljeći na oko prema kojem se lagano širio dim u tri nejednaka i vijugava kraka.
– Nikotin je alkaloid koji se dobija iz biljke duvana. Droga je i snažan neurotoksin, a javlja se u dve hiralne varijante... – preslišavao se Svetozar, dok ga nije prekinuo Selenin dolazak.
– Jebem ti kupatilo bez čistog peškira – rekla je devojka, brišući ruke o uske farmerke koje su bile pocepane na nekoliko ključnih mesta, kako je Uroš primetio jednom prilikom.
– Čoveče, gde mi je album sa sličicama – panično je uzviknuo David, držeći u ruci papirni dodatak koji sadrži Paninijevu adresu i narudžbenicu za preostalih trideset sličica.
– Zaboravio sam da ti kažem – reče Uroš zevajući i ne gledajući oca – kad sam došao iz grada sinoć imao sam jaku mučninu, verovatno zato što sam ponovo mešao rakiju i pivo. Povratio sam pola utrobe na tepih u dnevnoj sobi. Međutim, sve sam uspeo uredno da očistim. U nedostatku ubrusa, poslužio sam se tvojim albumom. Eto, baš smešna situacija, sada imaš četiri nedostajuće sličice i konačnu priliku da iskoristiš narudžbenicu, ali nemaš ono glavno: album!
David je pomislio da bi mogao da zadavi sina. Međutim, u sličnim situacijama ponavljao je u sebi, kao mantru, reči zapisane rukom Lucija Aneja Seneke u knjizi O gnevu: „Zašto da nas dovodi do besa nečiji kašalj, ili kijanje, ili muva nedovoljno brižljivo oterana, ili rđavo povezan pas, ili ključ koji je ispao iz ruku nepažljivog roba?“
Pocepao je dodatak s narudžbenicom po sredini, zatim oba dela napola, i tako nastavio sve dok nije dobio veoma sitne komadiće papira, koje je zatim bacio iznad glave poput konfeta.
Selena je vrtela glavom u neverici. 
– Brazilsko ispravljanje kose keratinom može ozbiljno da ti sjebe bubrege – obratio joj se Uroš.
– Molim?
– Zapravo – umešao se Svetozar – njoj su trajno ispravili kosu preparatima koji sadrže velike količine metilen glikola, jedinjenja iz kojeg se pri delovanju visokih temperatura oslobađa formaldehid, inače prvi član niza acikličnih aldehida, ali ukoliko frizerska radnja ima dobru ventilaciju, nema opasnosti ni po frizera, niti po mušteriju.
– Morončine!
Savladavši gnev u potpunosti, David je otišao na balkon da presadi kadificu, a braća su započela diskusiju o značaju jonjanskih filozofa, prvih slobodnih mislilaca u istoriji. Talesa, Anaksimandra, Anaksagoru, Demokrita, Aristraha i druge nepravedno smatraju prethodnicima Sokrata, Platona i Aristotela, filozofa koji su svojim učenjem podsticali verovanje u mitološko i natprirodno, okrenuvši tako leđa naučnom, i za to vreme revolucionarnom posmatranju sveta (reč je o šestom veku pre nove ere), koji su ustanovili jonjanski filozofi.
– Tales iz Mileta – govorio je Uroš, konačno se razbudivši – naučio je kako da meri visinu piramida na osnovu dužine njihove senke i ugla pod kojim se nalazi Sunce u odnosu na obzorje, a to je metod po kom se danas, zamisli samo, utvrđuje visina planina na Mesecu!
Selena je pokušavala da prati njihov razgovor, ali se isključila još kod spominjanja Sokratovog imena, potonuvši u sopstvena razmišljanja o životu. Ko zna koji put pomislila je da se nalazi u pogrešnom društvu, i da nijedan od trojice prisutnih muškaraca nije njen tip. Nekada je pokušavala da zamisli Svetozarovog ujaka kao oca njene dece, verujući u postojanje porodične sreće i sigurnosti s čovekom zrelih godina. Trinaest meseci nakon smrti supruge, David i ona počeli su da se zabavljaju. Kratko vreme podnosila je njegovu opčinjenost stoicizmom, sličicama, balkonskim cvećem i makaronima, kao i odsustvo strasti. Ubrzo se zaljubila u njegovog sina. Kao oproštajni poklon, uz izvinjavajuću posvetu: „Blagosloven je onaj koji trpi“, Davidu je kupila knjigu Marka Aurelija Samom sebi. S Urošem takođe nije išlo. Momak je zapostavio ličnu higijenu, napustio studije filozofije i odao se piću. U trenucima teške opijenosti nazivao je Selenu krhkom jebaljicom. Njegov sve učestaliji cinizam postao joj je neizdrživ. Potom se pojavio Svetozar, apsolvent hemijskog fakulteta. Selena se još jednom ponadala. Vremenom je počela da primećuje promene u svom ponašanju. Postala je nervoznija, sve češće nezadovoljna svim i svačim. Počele su da joj smetaju Svetozarove nežne ruke, graške znoja ispod nosa, često krckanje kolena, kao i njegov falsetni glas kojim je uporno izgovarao hemijske formule, objašnjavajući procese koji se svakodnevno odigravaju u prirodi. Konačno, postavila je sebi pitanje: zašto se zaljubljuje u pogrešne muškarce?
David je poslužio već valjano ohlađene makarone s bananama i orasima, zaslađene medom. Izneo je na sto tanjire i viljuške. Pitao je da li neko želi kafu. Samo je Uroš odgovorio potvrdno. Namrštivši se, Selena je likom podsećala na pticu grabljivicu. Oduševljen ukusom, Svetozar je rekao:
– Ujače, prevazišao si sebe!
Parafrazirajući Ničea, Uroš je nazvao Sokrata prvim dekadentom u istoriji filozofije. Svetozar je punih usta klimao glavom. Seleni je stigao SMS. David se izvinio što nije stavio dovoljno cimeta. U uglovima Seleninih usana pojavio se tajanstveni smešak. Primetivši Selenino dopisivanje, Davidu je sve bilo jasno. Ne primetivši to, Svetozar je sipao još jednu kašiku. Uroš stade da umotava sebi cigaretu, a David pomisli na Senekine reči: „Nije nikakvo dobro ono što ne može da podnosi svoju vlastitu veličinu.“ Odgovorivši na poruku, Selena je ustala od stola i bez reči otišla iz stana. Svetozar je mogao da podrigne bez ustručavanja.


Нема коментара:

Постави коментар