O ANTOLOGIJI SRPSKE SATIRE U POLITICI 07.05.2017.

Јазавац се нашао пред америчким судом

Ан­то­ло­ги­ја „Срп­ска са­ти­ра и афо­ри­зми” об­ја­вље­на у САД на ен­гле­ском је­зи­ку пред­ста­вља 36 ауто­ра

Аутор: М. Ми­шићсубота, 06.05.2017. у 21:29

Насловна страна антологије „Срп­ска са­ти­ра и афо­ри­зми”

Ка­ко на ен­гле­ском зву­че Ну­ши­ће­ва „Го­спо­ђа ми­ни­стар­ка”, „Стра­ди­ја” Ра­до­ја До­ма­но­ви­ћа, „Ја­за­вац пред су­дом” Пе­тра Ко­чи­ћа, за­тим ху­мор Бран­ка Ћо­пи­ћа, Ви­ба, Ду­ша­на Ра­до­ви­ћа, Ма­ти­је Бећ­ко­ви­ћа, Ду­ша­на Ко­ва­че­ви­ћа или не­ки од мај­сто­ра са­ти­рич­не крат­ке фор­ме, афо­ри­зма, као што су Алек­сан­дар Ба­љак, Ми­лан То­до­ров, Дра­гу­тин Ми­нић Кар­ло или Алек­сан­дар Чо­трић? 

При­лич­но све­о­бу­хват­ни увид у то ну­ди ан­то­ло­ги­ја „Срп­ска са­ти­ра и афо­ри­зми” („Ser­bian Sa­ti­re and Ap­ho­risms”), књи­га од 563 стра­не, ко­ју је, у из­да­вач­кој ку­ћи „New Age Bo­oks”, у САД, упра­во об­ја­вио Бран­ко Ми­ка­ши­но­вић, пре­до­чив­ши узор­ке опу­са 36 ауто­ра, од ко­ји се не­ки, по­пут До­ма­но­ви­ћа и Ко­чи­ћа, пр­ви пут пред­ста­вља­ју на ен­гле­ском.

Ми­ка­ши­но­вић, про­фе­сор сла­ви­сти­ке, ко­ји је пре­да­вао на два аме­рич­ка уни­вер­зи­те­та (на Бе­о­град­ском је 1985. сте­као док­то­рат ра­дом „Ре­цеп­ци­ја књи­жев­ног де­ла Иве Ан­дри­ћа у САД”), на­шој јав­но­сти по­знат по свом 26-го­ди­шњем но­ви­нар­ском ста­жу у срп­ској ре­дак­ци­ји „Гла­са Аме­ри­ке”, већ је дао за­па­же­ни до­при­нос афир­ма­ци­ји на­ше књи­жев­но­сти. Пре ове ан­то­ло­ги­је, на ен­гле­ском је при­ре­дио „Увод у ју­го­сло­вен­ску књи­жев­ност”, за­тим збор­ни­ке „Са­вре­ме­на ју­го­сло­вен­ска са­ти­ра”, „Ју­го­сло­вен­ска фан­та­стич­на про­за”, „Срп­ска фан­та­стич­на про­за”, „Иза­бра­не срп­ске дра­ме”, као и оглед „Ју­го­сла­ви­ја – кри­за и рас­пад”. 

У пред­го­во­ру нај­но­ви­је књи­ге кон­ста­ту­је да је са­ти­ра у Ср­би­ји „не са­мо обез­бе­ђи­ва­ла дру­штве­но ко­мен­та­ри­са­ње ко­је би без ње про­шло не­за­па­же­но и не­на­пи­са­но, већ је би­ла и ба­сти­он од­бра­не прин­ци­па де­мо­кра­ти­је и сло­бо­де”.

Уоча­ва и да су на срп­ску са­ти­ру по­чет­ком овог ве­ка до­не­кле ути­ца­ле но­ве тех­но­ло­ги­је, а на­ро­чи­то дру­штве­не мре­же: по­ста­ла је кра­ћа и ди­рект­ни­ја, о че­му, по ње­го­вом ми­шље­њу, све­до­чи ве­ћи обим об­ја­вље­них афо­ри­за­ма.

„Ова књи­га је у функ­ци­ји про­мо­ви­са­ња овог жан­ра срп­ске књи­жев­но­сти, али и до­при­нос упо­зна­ва­њу срп­ског ка­рак­те­ра: ви­со­ко раз­ви­је­ног сми­сла за ху­мор и са­ти­ру, са ја­ким осе­ћа­јем са­мо­кри­тич­но­сти”, ка­же Ми­ка­ши­но­вић за „По­ли­ти­ку”.

Ауто­ри су у ан­то­ло­ги­ји свр­ста­ни по го­ди­ни ро­ђе­ња: пр­ви је Бра­ни­слав Ну­шић (1864), а по­след­ња Дра­га­на Па­шић (1979), афо­ри­сти­чар­ка из Ба­ња­лу­ке – и пред­ста­вље­ни крат­ким би­о­гра­фи­ја­ма.

У „Срп­ској са­ти­ри и афо­ри­зми­ма” су ко­ме­ди­је, при­че, пе­сме и афо­ри­зми Бра­ни­сла­ва Ну­ши­ћа, Ра­до­ја До­ма­но­ви­ћа, Пе­тра Ко­чи­ћа, Вла­ди­сла­ва Пет­ко­ви­ћа Ди­са, Иве Ан­дри­ћа, Вла­да­на Де­сни­це, Ери­ха Ко­ша, Бран­ка Ћо­пи­ћа, Ду­ша­на Ра­до­ви­ћа, Ва­се По­по­ви­ћа, Алек­сан­дра По­по­ви­ћа, Вла­ди­ми­ра Бу­ла­то­ви­ћа Ви­ба, Бо­ре Ћо­си­ћа и Бра­не Црн­че­ви­ћа.

За­сту­пље­ни су и Зо­ран Ран­кић, Ра­до­мир Пут­ни­ко­вић, Сло­бо­дан Ми­ле­тић, Ма­ти­ја Бећ­ко­вић, Дра­гу­тин Ми­нић Кар­ло, Ви­то­мир Те­о­фи­ло­вић, Ми­ло­ван Ви­те­зо­вић, Рат­ко Дан­гу­бић, Ду­шан Ко­ва­че­вић, Ду­шко М. Пе­тро­вић, Бра­ни­слав Вељ­ко­вић, Мир­ја­на Ђа­по, Ми­лан То­до­ров, Ми­љур­ко Ву­ка­ди­но­вић, Алек­сан­дар Ба­љак, Де­јан Сто­ја­но­вић, Би­ља­на Ки­тић Ча­кар, Ве­сна Ден­чић, Сло­бо­дан Си­мић, Алек­сан­дар Чо­трић, Сла­ђа­на Ко­сић и Дра­га­на Па­шић.

По­го­вор – есеј о са­ти­рич­ном жан­ру срп­ске књи­жев­но­сти и ње­го­вом дру­штве­ном кон­тек­сту – на­пи­сао је Ду­шан Сто­ја­но­вић, пе­сник (и та­ко­ђе са­ти­ри­чар), ко­ји од 1990. жи­ви у Чи­ка­гу.