 |
U očevoj biblioteci, od par hiljada knjiga, „iskopao“ je
staru knjigu i krenuo, ne krije, kod antikvara, da je proda. A šta je s očevom
bibliotekom posle njegove smrti? „Prazna priča.“ Sestra neće da je prodaju-on
bi da se trsi gomile hartije. „Ako je iko prazna priča“, prebacivala je sestra
Ljudmila, „onda si ti sam prazna priča.“ Krenuo je da uzme pare: knjigu je u
kožnom povezu, nije hteo da pokaže naslov, izdavača, a ni godinu izdavanja. Ne
samo da je knjiga dobra i vredna, raritet, govori jezikom kao da je meni
prodaje, nego je i za sva vremena, remek delo.
Poznajem ga dvadeset i kusur godina, valjda i pre upisa
na fakultet, stalno mu trebaju pare. On
se, navodno, davno „skinuo“ sa droge, ali govore da se kocka. Posle
trećeg piva, imao je potrebu da priča priču. Sedeli su nekog jula u kafani „Pod
lipom“. Onoj modernoj kafani, u zgradurini nikloj na mestu predratne kafane.
Niko od njih, smeje se, trojice nije imao tada grama gandže da se urede. Taj
crnomanjasti Milija rekao je da ide u LJ. da nabavi travu. Kako? Svi su se
čudili, nema pare? Pustite pare, branio se. Skupilo su mu novac za voz i on je
otputovao put Lj. Tamo se, odmah, na stanici, nanjušio ih je, priključio grupi
od troje koji su nudili „travu“. Dali su mu tu i nekoliko dimova u krug. Odveli
su ga u pristojan stan, da mu pokažu pravu robu. Imali su skoro dva kila
„trave“. Pravio se da nije siguran da li je prava, a da bi kupio dvesta grama,
ali mora da proba. Njih je jako zanimalo kako će da je proba? Uvela su ga
dvojica u kupatilo, treći je ostao, pod gasom, na kanabeu. Stavio je ovaj,
priča prodavac knjige, čep na kadu, a onda u desetak santimetara vode bacio
šaku trave. I dok su se ova dvojica naduvanih sagnuli da vide šta se događa, on
je izleteo iz kupatila i zaključao vrata. Treći se nije ni osvestio, nije
shvatio šta se događa i on je ostavio sve, pod ključem, u stanu. Sleteo je s
travom u torbi niz stepenice, bez daha. Uhvatio je autobus do Z., a onda se
vozom dovukao do Beograda. Tek peti dan je stigao u Beogradu-bogat, s dva kila
„trave“. Tri mesec kasnije jedan njihov bizgov iz Lj., svojim poslom, je bio
odseo u nekom hotelu u Beogradu i pripovedao trećem kako je neki mali-crni
Beograđanin ojadio grupu bilmeza u Lj.
Nije da se ne slažem s tobom, smejao sam se: ali
izmišljaš. „Ali, makar istine radi, morao si da dodaš da je ofarbao kosu-pustio
brkove-ošišao se na nulu?“ On je onda dodao: Zamisli kako je momak došao do
velikih para, a i da je bio voljan da drugarima pokloni pola kila „trave“. „A
šta bi ti radio u njegovom slučaju?“ Baš počinje da mi se dopada priča, izbegao
sam odgovor. Volim da razmišljam o tim stvarima. Nisam bio siguran da li je on
ovaj momak koji je nasamario one onda u Lj. Pitao sam ga da li je pročitao
knjigu. Odgovoro mi je pitanjem: „Koju knjigu?“
Нема коментара:
Постави коментар