Jednom davno mi je neki lik u radiju posle rasprave rekao da je mislio da sam pametniji, a posle je on umro. Zatim mi je neko rekao da nisam u pravu. I taj je umro. I tako se to ponovilo nekoliko puta u mom životu. Eto, kako čovek i mimo svoje volje može da bude...
Ja sam kao i ovi ljudi koji tvrde da se razlikuju od
svih.
-Koliko ima božjih zapovesti?
-Ne znam, bilo je deset.
Kad su ga obesili prijatelji su se u očajanju okačili za
njegove noge.
Krajnje je vreme da na mobilnim telefonima počnu da
ugrađuju neprobojna stakla.
Taman nekako preživeli aero zagađenje a ono navalili sa
korona virusom. Pa ljudi, krajnje je vreme da se odlučite čime ćete nas najzad
skenjati.
Kad izlazim iz megamarketa sa praznom korpom jer ništa
nisam kupio, svi me gledaju kao da sam nešto ukrao. Jednom ću im maznuti tu
plastiku da budu u pravu.
Isus je u Jerusalim ulazio na magarcu, jer u ono vreme
crkva nije imala ovakav vozni park.
Kad bismo imali atomsku bombu, koristili bismo je samo za
unutrašnje potrebe,
Kad je stigla kolona crnih službenih automobila osetili
smo smrad, ali smo mislili da je to iz auspuha.
Imali smo muke sa snegom dok ga je bilo.Taman očistimo
stazu, sneg onako do pupka, a komšija izađe i izlopata nam sneg nazad.
Krajnje je vreme da na mobilnim telefonima počnu da
ugrađuju neprobojna stakla.
Nekad je narod mislio da u radio aparatu žive mali ljudi
i nešto kenjuckaju, a onda je sve to naraslo.
Nemci isključili iz saobraćaja naš autobus koji je isti
kao onaj u "Ko to tamo peva". Pa Nemci, bre, ne možemo mi da imamo i
nove autobuse i da vas pobeđujemo u svakom svetskom ratu. Što ne ide, ne ide!
Čemu natpis ŽALOSNO, ALI ISTINITO kad svi znamo da je ono
što je istinito -žalosno?
Građani se sve češće pozivaju na informativni razgovor u
policijsku stanicu, jer kako kaže predsednik, dijalog ne može ništa da zameni.
Čini mi se da danas nijednom nisam rekao "Dobar
dan", ali "Pu-pu-pu, ne dao bog", tog je bilo brat bratu bar
deset puta.
Klimatske promene će uticati na to da nam dođu migranti
koje su bombardovali Amerikanci.
Ono što je pokvareno nema rok trajanja.
Pamtim samo srećne dane, ali da me ubijete ne mogu da se
setim kad je to bilo.
Slažem se da godine nisu važne, ali ipak... Koliko misliš
da ćeš odležati?
Za trideset godina stižemo zemlje u okruženju. U pitanju
je obična vremenska razlika.
Nisu bitne godine. Nama prolaze vekovi.
Bog je prvo stvorio čoveka, a zatim je od njegovog rebra
stvorio Evu da se Adam ne bi oteo kontroli.
O vešticama.
Pričaju glasno u redu ispred kase.
-Kako je ćerka.
-Izlazi sutra.
-Super. A beba?
-Ne valja ništa. Gadura. Pu, pu!
-Pu,pu,pu!
Pošalji mi razglednicu iz pakla, ali nemoj ove poznate
destinacije...
Svi ti naši šaljivi tvitovi o smrti, sahranama, raju,
paklu... sve je to samo psihološka priprema za ono što se nama nikad neće
dogoditi.
Nikad se nije živelo bolje nego danas. Evo, pođimo od
praistorije...
-Opišite svoj bračni život u dve reči.
-Jeste, da!
Život ubija. Živite na sopstvenu odgovornost.
Možda bi Twitter mogao da ukine mogućnost brisanja starih
tvitova. Ako su naši tvitovi samo komadići hronike o nama i našem vremenu nije
pošteno da živimo samo današnji dan, jer smo danas tobože pametniji i časniji
nego što smo bili nekad.
Na banderama u ulici slike pokojnika. Sve odreda iz
mladih dana. Poslednji pokušaj bekstva iz lične karte. Neuspeo.
Ljudi postaju stari kad prestanu da idu u kupovinu. Ako
je to tačno, moja žena će ostati večno mlada.
Sutra će biti lepše vreme... Zašto sve što je lepo uvek
dolazi sutra?
U Srbiji se greške ne zaboravljaju. Posle izvesnog
vremena, ponovo te izaberu na neku važnu funkciju.
U Srbiji se greške ne zaboravljaju. Posle izvesnog
vremena, ponovo te izaberu na neku važnu funkciju.
Tačno je da odlaze mladi, ali i dođu na sahranu.
Jesi sam pisao članak o sebi na Vikipediji ili su ti i
deca pomagala?
Pre onog rata nismo ništa imali, a onda su došli Nemci i
sve odneli. Posle ovog rata opet ništa nismo imali, ali sad su naši sve odneli.
-Zašto vlada ne izdvaja više za kulturu?
-Da ste kulturni, vi to ne biste ni pitali! Sram vas
bilo.
Ja sam taj koji uvek prvi pruža ruku, reče davljenik.
Svi ljudi koji su bili na Mesecu su umrli. Nema ni tamo
života.
O optimizmu.
Danas mi dunulo da ipak zamenim bateriju u svom starom
ručnom satu. Jedva sam pronašao časovničara. Neki čovek od 8o i kusur godina, paralisanog dela lica. Kad
je podesio sat, kaže mi: Doći ćete za godinu i po dana opet kod mene, pa ćemo
opet novu bateriju.
Ono si što jedeš peti dan posle Božića.
Нема коментара:
Постави коментар