Nemam nijednu hitnu
lekciju za danas
Jer moje telo nosi traumu
unapred
Ka mom razočaranom ocu
Koji čita svet pod
svetlošću sveće
Tako da je svet i dalje sjajan
Čak i pod onom travom
Ispod korova koprive malo
šljunka
Preko glave zemlje
Dovoljno za ličnu planinu
Koja nije napravljena
Jer sećanje je kao vožnja
bicikla
Nikada ne možeš da
zaboraviš
Gde si pao
Uvek dalje nego što misliš
U krevetu
Koji je ogroman disk
Sa rupom u sredini
Kroz koju sad vidiš
stepenice
Na kojima piše
Da je sveže oprano i
sklisko
Kao bobica zrelog slatkog
grožđa
A polaziš ipak.
Нема коментара:
Постави коментар