VLADIMIR ARSENIĆ: O KNJIZI PRIČA "NE MOGU OVDE DA DOČEKAM JUTRO"

Ne želim da kažem da su priče Milana Todorova oslobađajuće u revolucionarnom smislu, ali ipak u njima postoji očigledna linija pobune prema onome što su rodne i polne uloge, prema onome što su konvencije u društvu koje je u velikoj meri pretpolitičko. Podnaslov zbirke glasi Kratke priče o muškarcima i već on predstavlja neku vrstu iskoraka, jer se ovako nešto ne očekuje. Da su umešto muškaraca u pitanju žene, to bi bilo nekako sasvim u redu jer živimo u doba svojevrsnog saznavanja ženskih tajni kroz bezbroj knjiga, časopisa, portala o lepšem polu, ali su muškarci i dalje neka vrsta tabu teme. Međutim, ovaj podnaslov koliko bio iznenađenje, toliko je i varka jer priče nisu isključivo o muškarcima, već je dobar deo njih i o ženama ("Ja sam, Elvira" ili "Kad neko ima vezu"), odnosno da budem krajnje precizan - ova je knjiga odlična slika odnosa između muškaraca i žena u zrelom dobu u svoj njihovoj kompleksnosti, kada su igre moći već davno prestale da budu zanimljive i život je ogoljen u velikoj meri, tajni nema, ali kako kažu sportski komentatori "srce hoće, noge neće, krštenica žuti".

Iako se pomenuta rodna pobuna možda ne vidi golim okom, o njoj najbolje svedoči padanje maski sa odnosa između žena i muškaraca i igranje željom. Očekivali bismo da su likovi u pričama jasnije definisani tradicionalnim ulogama koje igraju čitavog života, ali upravo umor svedoči o napuštanju navika koje su usađene kroz život u društvu. Borba između toga da se ne dočeka jutro na mestu na kojem se može biti viđen i osuđen od strane javnog, te samim tim malograđanskg morala, o čemu inače mnogo vodimo računa čak i kada ga se navodno gnušamo, i onoga da se prepustimo želji i ostanemo sa osobom koja nam se sviđa, bez obzira na predodređenost i predefinisanost ponašanja teška je i komplikovana. Upravo pisanje o njoj i napuštanje takozvanih velikih istorijskih tema, postratne i tranzicione Srbije jasan su znak da su stvari pomerene iz ležišta, bez obzira o kolikom se pomeranju radi. Poliperspektivnost, ideološka i rodna fluidnost i tematska nepretencioznost potrebni su ovoj književnosti jednako kao i pisanje o ratnim zločinima i genocidu koji su počinjeni u ime srpstva i čekićstva. Zbog toga je ova knjiga dragocena...

Izvod iz recenzije Vladimira Arsenića, objavljene u E - novinama, Beograd, 12.09.2015.)

Više na: http://www.e-novine.com/kultura/kultura-knjige/125822-Seksualnost-pragu-starosti.html