MILAN TODOROV: DA LI JE PREOBRAŽAJ MOGUĆ

U poznatom beogradskom restoranu "Snežana", u Knez Mihajlovoj ulici, juče je pred mnogobrojnim novinarskim ekipama predstavljen novi roman Milana Todorova "Redosled jednostavnih stvari". Roman je izdala sve agilnija "Čarobna knjiga", ima 173 stranice, a na ovogodišnjem jesenjem Sajmu knjiga  biće pušten u prodaju.

Roman je moguće naručiti i putem sajta www.carobnaknjiga.rs
a ovih dana počinje prodaja i u knjižarama Čarobne knjige u Beogradu, Novom Sadu, kao i u knjižarama Lagune i Vulkan izdavaštva.

Na već tradicionalnom Doručku sa novinarima u beogradskom restoranu "Snežana", urednik domaćih izdanja Čarobne knjige, Nikola Petaković je istakao:

Nikola Petaković

"Milan Todorov je, čak i kad fragmente tople porodične sage „podupire“ istorijskim činjenicama, savremen, lako čitljiv i ubedljiv. Okrenutost intimi, svakodnevici i kompleksnom unutrašnjem svetu aktera, čine da ovaj roman ravnopravno stoji uz bok  modernih evropskih romana."
U obraćanju novinarima, autor je, između ostalog, kazao:

"Nikola Šimun, protagonista "Redosleda jednostavnih stvari" je čovek na pragu srednjih godina koji, osvetljavajući delove pređenog puta i porodičnu hroniku - pokušava da pronađe uporišnu osu sopstvenog života.

Njegova sitna batrganja u ispraznoj svakodnevici ili ljubavima unapred osuđenim na propast, prelivena su prahom melanholije i strahom od zaborava i starenja.

Svakodnevne situacije u kojima se protagonist romana, ne preterano vešto, obrće, postepeno ga dovode do istine o sebi. Ali i ta istina je mutna, konfuzna, samo jedna od mogućih i, naravno, prilično beznadežna.

Podrazumeva se da roman pisan u trećem licu ima izvesnih „preklapajućih“ delova, fragmenata koji se više ili manje podudaraju s autorovim životom, na neki način. Ne istovetan način. Pišući ga podelio sam sa junakom geografiju i, delom, hronologiju. Iskustveno nisam sve. U mom životu skoro da nijedna stvar koja se dogodila junaku nije postojala, bar ne u tom obliku. Incestuozni elementi su svakako nešto što nisam iskustveno doživeo, recimo. Međutim, bili su potrebni knjizi i junaku da bih ispitao duboke slojeve ljudske podsvesti u traganju za razrešenjem onog što tok života neočekivano donosi.

Roman „Redosled jednostavnih stvari“ nema hronološki kraj. Junak je „redosledom“ događaja zaustavljen u jednoj tački svog života  za koga niko, a ponajmanje on, može sa sigurnošću da tvrdi kuda će ga odvesti i kako će biti nastavljen. Put je ocrtan, ali nije pređena ta njegova unapred predviđena putanja. To je način da se iz romana u roman ispriča jedna te ista priča. I ja taj način koristim sada svesno, mada sam do njega došao sasvim neplanirano. U svom prvom romanu „Lek protiv smrti“ (2016.) naznačio sam istorijski fon kao nezaobilazni mizanscen u životu svojih junaka, a u Redosledu jednostavnih stvari sada je ta istorijska pozadina definisana kao propuštena mogućnost.

 Rotšildova pruga, koja je okosnica paralelne priče u inače intimnoj priči o usamljenosti, bila je, možda, poslednja prilika da postanemo deo razvijenog i uređenog, ozbiljno standardizovanog sveta. Rotšildva pruga je, naime, banatski deo pruge kojom je išao legendarni Orijent ekspres. Ona je deo spajanja Zapada i Istoka. Voz je saobraćao na liniji Pariz - Istanbul. Kad je pruga razrušena u ratu, srušen je i mit o mogućnosti saglasja sa svetom. Nastupilo je dugo vreme u kome se stalno mešaju prećutkivanje naše pogrešnosti i nemogućnost početka na novim iskustvima."