„Kako godine prolaze, sve
više shvatam da su ti bolni ožiljci u neku ruku neophodni za život. Ako
razmislite, videćete da čovek uspeva da se izdigne i ostvari kao autonomno biće
upravo time što se razlikuje od drugih. Ako govorim o sebi, ja umem da pišem
romane. Uspevam da pišem svoje priče upravo zato što u jednom prizoru uočavam
pojave drugačije nego drugi, što osećam ono što ne osećaju drugi i što biram
reči koje ne biraju drugi. A onda se rađa izvanredna situacija da nemali broj
ljudi to uzme u ruke i pročita. Ja sam ja, a ne neko drugi, i to je moje
značajno preimućstvo. Rane na duši su uobičajena cena koju čovek mora da plati
za svoju autonomiju pred svetom.“
Haruki Murakami: „O čemu
govorim kad govorim o trčanju“.
Нема коментара:
Постави коментар