RATKO DANGUBIĆ: DUŠA

izvor: pinterest.com

A u kafeu Alo-Alo odigrala se ovakva stvar. Znam da će se jedni gadljivo, drugi cinično namrštiti, ali ovo moram da ispričam. Padao je suvi sneg-bilo je hladno: banuo sam da čekam prijatelja, raskomotio se i naručio zeleni čaj. Kelner Peđa, s lepim, ljubaznim osmehom doneo je vruć napitak i uz njega mali peščani sat. Sat je bio novina u kafeu, na  njemu piše green tea-3 min. Kelner je stavio tacnu na sto-i pesak je, ili već šta je unutra, preko sredine sužene, staklene cevi, krenuo da curi-curi. Trljao sam rukama još uvek hladna kolena, nesvestan svih misli koje od nekud dolaze. Shvatio sam da kesicu iz čaja terba izvaditi za tri minuta, koliko je dovoljno da čaj dobije svojstva. Ako kesica ostane duže u toploj vodi čaj je tamniji i nema ukus koji treba da ima; ako stoji kraće, bledunjav je.

Sa strane je visila ilustracija, rad francuskog impresioniste, nekakva jedrilica je klizila preko plave vode. Iznad nje je lebdela nezgrapna ptica, gotovo crvenih krila. Nakon tri minuta, sadržina sata je iscurila od gore, pod uticajem gravitacije, sasula se u donji deo cevi. Izvadio sam kesicu iz vrele vode, pritiskajući je kašićicom o unutrašnjost tanke šolje, da ostane u njoj i ostatak čaja. I dok se čaj hladio, okrenuo sam peščani sat tri puta, što je značilo devet minuta. Onda sam, ne znam odakle mi je i ovo stiglo, dok sam   cedio med iz kesice, pomislio kako bi bilo da se u ovakav sat uspe ljudska duša i da se odredi za koliko iscuri od gore na dole, zavisno od težine i veličine njenih nevidljivih kristala. I pitao sam se, kako bi bilo da je i sam čovek nalik na ovaj peščani sat, da može da se i on okreće gore-dole-gore dole, da njegova duša curi u pete, a onda da se okrene i vrati u glavu, u srce. Dakle, niko se ne bi mogao dosetiti, dok sam sipao i limun u čaj, o čemu mislim: kakav bi ovo, pod uticajem gravitacije, duševni sat trebao da bude i kako da radi.

Slikar je nacrtao ovu jedrilica blizu puste obale, a ne vidi se da li ona odlazi ili pristaje. Držao sam šolju  među dlanovima, prijatelj samo što nije stigao. Zurio sam u peščani sat na kome piše green tea-3 min i kolebao se: zar nije bilo jednostavnije da o svemu ovome nisam razmišljao kako sam razmišljao. Uveravao sam sebe da bi mi bilo i prijatnije da o ovome nisam dumao. Ali, rekao bi, u meni uvek ima određen smetnja: i ovakve stvari ja ne radim od svoje volje, već po nagovoru upravo moje duše. I zamišljao sam čoveka kao sat na kome, opet na engleskom piše soul-toliko minuta. Šta bi sa isticanjem duše moglo da se meri, koja vrsta ljudske radnje-pijenje alkohola? Prijatelj kada je stigao, pitao je o čemu mislim, rekao sam, spremam se koji dobar vic da ti ispričam: on se nasmejao, onako.