 |
| pinterest.com |
Što je bilo daleko blizu je,
to nam je bila misao zadnja,
još samo da se legalizuje
Potemkinova divlja gradnja.
Živi kreč u jami su zagasili,
na prilazima mrtvog grada,
i nisu se ni onda skrasili –
već su nas strugali s fasada.
Svejedno je sudbina il’ karma,
Vostani Serbie jer nema nam spasa,
kreće hajka, čuje se larma,
i lavež andaluzijskih pasa.
Na sanovnik oslonjena glava,
dok nagodbu noćnoj mori nudim,
moje pleme snom mrtvijem spava,
čini mi se − uzalud ga budim.
Нема коментара:
Постави коментар