MILAN TODOROV: OVO ONO

pinterest.com

Vazduh je težak, gust

Kroz njegovu smolu

Trebalo bi sad da čujem

Autobus koji se zaustavlja

Crkveno zvono, ponoć je.

Ali, najednom nema buke

Koju su pravili svi ti

Autobusi. Sve te crkve.

I nema mnogih stvari

Kojih bi moralo da bude

I ja ne znam zašto me

Uznemirava to što

Izostaje kroz prozor

A što me je nerviralo

Onda kada je bilo tu

Kad za njim nije bilo
Ovolikog interesovanja.

Možda je sve baš stvar

Tog stalnog nemanja,

Približavam se nečemu

Što ne prestaje da nestaje

Što nema početak ni kraj

Što ne zaostaje jer nikud ne ide

Što dolazi tako što odlazi.

Što je tako jednostavno

Da niko ne može da se seti

A znam da je juče bilo

To čega ni sada nema.