 |
| Jabuke, rokovnik, fotografija autora |
Zašto taj idilični sneg svake godine prvo pada u nekim
dalekim skijalištima a nas zasere u martu?
Nije pametno dupetom zatvarati vrata. Ona se kod nas
njime otvaraju.
Ima posla samo ko oće da krade.
U skupštini se upravo glasa o amandmanima na 10 božjih
zapovesti.
Da se ja nešto pitam ja sebe ne bih nikad ni za šta
pitao.
Treba zaboraviti sve ružne stvari koje su ti se desile do
sad u životu i početi iznova da zaboravljaš.
Mene nisu zamenili u porodilištu inače bih bio mnogo
bolji.
Uvek tako nedelju dana posle penzija, kad se penzioneri
istroše sasvim, na televiziji objavljuju kako je štetno jesti suhomesnate
proizvode, crveno meso i punomasni sir.
Kad zvoni fiksni uvek pomislim: ne može biti niko drugi
nego Ero s onoga svijeta.
Moja shvatanja su toliko široka da ne samo što ne razumem
sebe, nego ne razumem čitav svet.
Kupili 300 grama nekih narezanih salama u Lidlu. Nisu
nikakve, ali su baš izdašne. Mislim da ih nikad nećemo pojesti.
Šta vredi što sam većinski vlasnik svog života kad me
ostali deoničari deru kako stignu?
Genije koji čuči u meni bi povremeno trebalo i da
protegne noge ali ga mrzi.
Nije tačno da ovaj put nikud ne vodi, nego nema dalje.
Ako već ne znaš kakav je neko, daj mu vlast pa pokušaj da
mu je uzmeš.
Ponedeljkom ne valja, po verovanju, započinjati
bilo,kakav posao. Sreda je seksi. Četvrtkom počinju pripreme za vikend. Petak
je dan za metak, Subotom i nedeljm se ionako ne radi. Ostaje utorak. Ali, zar
zbog jednog dana kvariti celu sedmicu?
Komšija koji je celo leto, prodavao Frikomove sladolede
pokušava da mi proda kutiju pred istekom roka. Nema veze, kaže, zimi se ne
kvari.
Od kako smo rasprodali sve što smo imali u zemlji sad i
kod nas ima svega da se kupi.
Kupujem koverte u knjižari.
-Hoćete kesu, pita me prodavačica.
-Neću.
-Čuvate okolinu. Tako i ja. Ispušim dve kutije u smeni,
ali sve u pikslu pa nosim kući i bacim u kantu za đubre.
Bojim se da na buvljaku kupujem košulje Nemaca. Šta ako
se Nemci ovamo vrate pa ih zatraže nazad?
Bojim se da na buvljaku kupujem košulje Nemaca. Šta ako
se Nemci ovamo vrate pa ih zatraže nazad?
Danas sam upoznao majstora kožara koji pravi pojaseve za
vezivanje bolesnika u psihijatrijskim ustanovama. Neredovno ga plaćaju, ali bar
je siguran posao.
Zvali me telefonom radi ankete o političkim prilikama pa
odustali kad sam im rekao da imam 68 godina. Kažu: Žao nam je, tu populaciju
smo već anketirali. Smatraju, dakle, da svi preko 65 misle isto.
Što Srbi koji su uspeli u inostranstvu na kraju požele da
budu sahranjeni u Srbiji? Ja mislim zbog toga što je ovde to zagarantovano i ne
može da omane.
Znamo mi da se jednom živi, ali treba to dočekati.
Počeo sam da šetam brzim koracima. Prvo veče sam prešao
2994 metara, drugo veče 6105. Treće ništa jer sam se već dokazao.
-Ne mogu to nikad da zaboravim.
-Šta?
-Reći ću ti kad se setim.
Ništa pre braka. A i posle ništa.
Ljubav na prvi pogled je pipanje očima.
Ujutro stižu đubretari pa večeras svi iznose kante sa
smećem na ulicu. Uklanjamo tragove.
Kad vidite da vas neko laže, ali se pravite da to ne
primećujete - lažete i vi njega.
Boravio sam u prirodi nekoliko dana. Neki vikendaš palio
Itisonove tepihe 3 dana. Drugi puštao Jauke sa Zmijanja. Jedva sam čekao da se
vratim u grad i nadišem smoga.
Nama godine ne mogu ništa. Mi smo vekovima isti.
Нема коментара:
Постави коментар