RATKO DANGUBIĆ: SPASILAC DAVLJENIKA

pinterest.com

Mislio sam kako ovu priču, ako treba, moram napisati i silom. Ne pristajem da me muči stvarni i njegov izmišljeni lik. Na neki način, iako se ne vidi, ja sam na njegovoj strani. Biograf bi, koga on još nema, rekao da je u jednom trenutku ostvario viziju i izabrao da bude ono o čemu sanja da bude. Rekao bi i da su ga stalna gledanja TV prenosa sa sednica parlamenta gurala u tom pravcu. Tamo u parlamentu su vikali jedni na druge i njemu se, konačno, sve zgadilo. Pomislio je kako zanesenjaka i budala nikada u zemlji nije falilo. Onda je napunio nargilu na balkonu, i potom duvao u tanku cev da se žar razgori. On je uzeo u ruke knjigu, koju je kupio dan ranije, i lagano izduvao dim iz sebe, a knjigu prezrivo gledao. Prelistao je stranice, pitao se da li knjiga govori o onome što najavljuje naslov.

On je čitao tu jebenu knjigu i odjednom je uvideo da je ona ključ svega, putokaz za njegov žvot. On treba da položi ispit pred samim sobom, pomislio je. Hajde, kuražio je sebe, budi hrabriji. A sva je snaga u politici, nema sumnje, shvatio je i mislio o toj snazi. Politika može sve, on je listao knjigu i sa užasom prihvatio da mora da menja profesiju. Bilo je vrlo neprijatno osvestiti se posle godina zabluda. Osećao se kao da je do sada samo hodao u mraku. Politika je, vele, ćebe s kojim su se mnogi pokrivali, leteći ćilim na kome se moglo i leteti. Onaj stari on morao je da ustupi mesto njemu koji dolazi. Onda se on setio, da uvek postoji blesak istorije. Ranije je postojalo kameno doba, bronzano doba, i nije bilo politike. Kako je on bio naivan čovek, a sada je srećan, zna šta hoće. Politika i prevara, sve je u njoj umeće i učenje. On zamišlja mesto na vrhu vlasti. On je, knjiga koju je kupio potvrđuje, rođen da bude lider, i cela zemlja čeka da on bude ono što sada nije. On sve ovo ponavlja u sebi i njega će gde treba pažljivo slušati, i nadao  se da će ga i razumeti. On se ne diže kao Feniks iz pepela, on se rađa, oduševljen je, kao političar. On je davno trebao da uspravi glavu. A onda posebno, mislio je , kako se valjane ideje ne smeju držati u sebi. Što se više ljudi uključi u ovu njegovu stvar, veruje, to će on brže dospeti do samog vrha. On nema potrebe ništa da odlaže. Ostala je samo jedna mala dilema, da osnuje svoju partiju ili da se uz neku od postojećih uspuže gde treba. Nadao se da će svi poverovati da je on taj, bogomdan, koji dolazi da povede narod kuda treba, a narod još ne zna da je on taj, izabrani.

On ne pristaje da se izvinjava sebi ni drugima što ranije nije uočio gde mu je mesto. I ovde, tu gde sedi, skačući se jedne misli na drugu, listajući vrednu knjigu, koju nije malo platio, on je zamislio celu svoju biografiju, zamislio je i biografa. On će o ovome kome treba, kada treba, govoriti smireno, neće reagovati na provokacije, on se mora otrgnuti od postojećeg zastrašujućeg pravca politike. I on ponovo napuni nargilu, uradi ovo valjano. A on se sada sećao i onog vremena kada je bio mlad, i na obali reke radio kao spasilac davljenika. Onoga sebe koji se nagledao beživotnih tela. A koliko je puta samo morao da daje veštačko disanje, koliko je puta izvlačio jezik davljenika, koliko je puta gledao kada se otvore oči spašenog. Pobogu, cela zemlja je uzavrela: on mora naučiti da bude onaj koji nije.