MILIVOJE PAVLOVIĆ (Beograd):
1. "KOSOVSKE ELEGIJE", Krstivoje Ilić(ZD "Prvi srpski ustanak")
2. "ZANATSKI DOM", Đorđo Sladoje ("Pravoslavna reč")
3. "PROLAZNICI", Jovanka Vukanović (NB "Đurđe Crnojević")
4. "O ISTORIJI, SEĆANjIMA I SAMOĆI", Aleksandar Jovanović (Zadužbina "Nikolaj Timčenko")
5. "TELEFONSKI IMENIK MRTVIH PRETPLATNIKA", Milan Todorov ("Arhipelag")
Prošlogodišnja produkcija potvrdila je uverenje da je poezija najbolji deo srpske književnosti. Žao mi je što ne mogu da uvrstim i knjigu Enesa Halilovića "Bangladeš", pošto je on već ovenčan "Mešinom" prestižnom nagradom. Obimom nevelika zbirka pesama K. Ilića traga za unutrašnjom svetlošću i dubljom intonacijom kosovskog mita, uspešno spajajući drevno i moderno. Izuzetno je bogat Sladojev asocijativni registar; on elegično piše o najprolaznijim trenucima, o muci i znoju, o izumrlim zanatima, pčelarima, baštovanima, golubarima, vidaricama, gorosečama i bunardžijama. J. Vukanović takođe neguje elegičan ton, iznikao iz pune košare neprevrelog životnog iskustva. Piše iz pozicije zrelog pesnika, dobrog poznavaoca meandara moderne lirike. A. Jovanović metodološki uverljivo i stilski odmereno sudi o srpskoj prozi 20. veka - od pomalo skrajnutih G. Božovića i A. Krstića, do naših savremenika D. Kekanovića i R. Belog Markovića. Majstor na malom prostoru mašte i duha, M. Todorov ovoga puta opredelio se za formu nešto većeg semantičnog kapaciteta. U vešeslojnim pričama on na drugi način tretira nizine trivijalnog i banalnog, suptilno ironišući nad temama našeg nejunačkog vremena.
Нема коментара:
Постави коментар