Juče sam na pijaci
U
mesari čuo ženu
Koja
traži šuplju kost
Delovala
je poput stare
Rendgenske
fotografije
Ali
nekad smo svi bili mlađi
Živeli
smo na tihim mestima
Toliko
da nismo mogli da spavamo
I
sad taj prelazak
Taj
iscrpljujući ritam posmatranja drugih
Da
bih ovo sada nazvao prisustvom
U
onom što je ostalo od svega
Ja
sam kapetan Mobi Dika koji lovi
Iz
inata svoju belu ajkulu
Odlažući
stalno svoj i njen
Kraj.
Нема коментара:
Постави коментар