Kako godine odmiču, počinjem da ubrzavam.
Trudim se, namerno i voljno, dakle, da sve što radim - uradim brzo.
Koliko dobro, to je drugo pitanje.
Ali, ovde je reč o ubrzanju.
Kao kad sam bio dete, ne još sasvim mladić, pa menjač svog bicikla namestim tako da je pedale teško okretati.
Ko zna kako to izgleda, ne moram mu posebno objašnjavati.
Stvar je u tome da se lancem povežu najveći i najmanji zupčanik dvotočkaša.
Prvo vam je veoma naporno, zatim samo naporno i stalno naporno, ali osećate neprekinuto ubrzanje, nešto što vas spaja sa snovima o letenju.
To, naravno, još nije let, ali jeste nešto što pokazuje da je let moguć.
Istovremeno tu je i osećaj da vam nešto stalno izmiče i da ga nikada nećete dosegnuti.
Trudim se, namerno i voljno, dakle, da sve što radim - uradim brzo.
Koliko dobro, to je drugo pitanje.
Ali, ovde je reč o ubrzanju.
Kao kad sam bio dete, ne još sasvim mladić, pa menjač svog bicikla namestim tako da je pedale teško okretati.
Ko zna kako to izgleda, ne moram mu posebno objašnjavati.
Stvar je u tome da se lancem povežu najveći i najmanji zupčanik dvotočkaša.
Prvo vam je veoma naporno, zatim samo naporno i stalno naporno, ali osećate neprekinuto ubrzanje, nešto što vas spaja sa snovima o letenju.
To, naravno, još nije let, ali jeste nešto što pokazuje da je let moguć.
Istovremeno tu je i osećaj da vam nešto stalno izmiče i da ga nikada nećete dosegnuti.
Нема коментара:
Постави коментар