MILAN TODOROV: BLJAK

telegraf.rs

Probudim se i osetim da sam plakao u snu. Znam da je san laža, a bog istina, ali suze su  prave.

Kinezi kad žele da guska bude dobro pečena, naduvaju je konpresorom  tako da joj se koža odvoji od mesa. Naše guske nisu daleko.

Poslednji put sam se stideo kad mi je umrla majka, a ni danas ne znam tačno zbog čega.

Gde najviše mislim? U krevetu. Ali,nažalost, samo na jednu stvar.

Neka se baci kamenom onaj koji nije grešio. I lavina je krenula.

-Da li biste pojeli čarapu?

-Bljak.

-Ali, gospodine, od baštenskih puževa je!

U jednom danu su svi bili pelcovani, ali su ih Nemci odmah streljali da ne bi došlo do negativnih efekata vakcine.

Njegova reč je zakon. Šta više reći o pranoj državi?

Tv je prevaziđen medij. Ja večernji dnevnik redovno pratim pomoću laptopa.

Halo, Pjongjang! Da li šaljete atomke bzom poštom?

Kod nas građani odlučuju ko vodi Beograd. I tao će biti dok ga ja vodim.

Da je Tito napravio atomsku bombu, Jugoslavija se ne bi raspala. Ostala bi u tragovima.

Građanin G.S. je okretao glavu kad bi video neko zlo oko sebe. Jednog dana pokuša isto,ali glave na ramenima više nije imao.

Sumnjam da je na početku bila reč. Ovde se oduvek na sve ćutalo.