(Fragment iz nastajućeg romana "Kako sam postao film")
 |
| Slika: Oskar Kokoška |
Igor se
pomirio sa ženom. Ona dolazi svako veče u tavernu sa velikim ruskim hrtom. Na
ulici deluju smešno. Hrt je ružan i mnogo snažniji od nje. Vuče je po trotoaru.
Ona se pritom zamara. Vezuje hrta za metalnu ogradicu letnje bašte, na
travnjaku. Hrt se napinje i ograda opasno škripi.
Ona ulazi
u Kult i odmerava nas pogledom u kome ima iluzije o sreći sa čovekom koga je
odlučila da nepokolebljivo voli do kraja života. Ona je svesna te iluzije. Zbog
toga dolazi svako veče.
Ubrzo po
dolasku ulazi u toalet, jedini toalet u taverni na kome se vrata odavno ne mogu
zaključati.
Jednom sam
slučajno, ne znajući da je unutra, ušao u toalet i zatekao je kako u cipelama
sa štiklama čuči na klozetskoj dasci i pokušava da mlazem mokraće pogodi rupu.
Nije vrisnula.
Izašao sam i sačekao ispred vrata da
završi. Zadržala se duže nego što sam mislio. Kad sam ponovo ušao na ogledalu
se nalazio 💋. Videlo se da je maramicom, na brzinu,
htela da ga ukloni, ali kao da nije imala dovoljno strpljenja za to. Ne znajući
šta da mislim, brzo izlazim napolje neobavljena posla.
Užasno mi
se piša. Čekam da neko od gostiju ode u toalet i uspostavi normalan poredak
stvari u njemu. Ali, kao za inat, niko ne ulazi i prinuđen sam da se išunjam iz
Kulta i zaogrnut sumrakom pišam uz ogradu malog tenis igrališta osvetljenog
jakim reflektorima. Neke devojčice u belim suknjicama vrište, ali ja se ne
osvrćem. Gledam u svoje cipele po kojima kapljičasto dobuje mokraća.
Ulazim u
tavernu praveći se da je sve u redu. Igorova žena pije već drugo pivo i gleda
kroz mene na bezobličnu masu neuredno parkiranih automobila po pločniku. Hrt
povremeno zavija. Vidi se to po grimasama koje pritom pravi, ali ga gazdarica
ne konstatuje dok ne popije svoje poslednje za ovo veče, treće po redu kraft
pivo.
Igor ne
izlazi iz male, stražnje kuhinje. Nosi zelenu kuvarsku bluzu i plave farmerice
sa šljaštećim 🌟 na
kolenima.
Нема коментара:
Постави коментар